![[ANALIZA] Posao ulaganja u RV i PVO ni izdaleka nije gotov](https://media.tangosix.rs/2024/12/20220430_132302-1600x900-1.jpg)
Dok su državni i vojni zvaničnici juče povodom Dana RV i PVO isticali da je „dosta urađeno“ i „mnogo uloženo“, to nije do kraja tačno.
Ratno vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana (RV i PVO) Vojske Srbije (VS) trebaju još ulaganja, zamena, nabavki i modernizacija. Uprkos percepciji da je u ovom segmentu bilo nebrojano aktivnosti, posao ni izdaleka nije završen.
Danas ćemo vam obrazložiti zbog čega.
U periodu od 2012. godine do danas, u obnovu vazduhoplovne tehnike Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane (RV i PVO) Vojske Srbije (VS) uložena su značajna finansijska sredstva.
Jedinice RV i PVO dobile su školske avione Lasta, dodatne lovačke avione MiG-29, avion za aero-foto snimanje PA-34-220T Seneca V, transportne avione C295, helikoptere H145M, Mi-17V-5, Mi-35, besposadne letelice CH-92A i CH-95, sisteme PVO PASARS, Pancir, Mistral, HQ-17 i FK-3, osmatračke radare GM200 i GM403.
Ukoliko bi sagledali šta se od aviona i helikoptera trenutno nalazi u inventaru RV i PVO VS, videli bismo međutim da je tu i dalje prisutan veliki broj tipova letelica koji je nasleđen još iz vremena bivše Jugoslavije.
Srbija još uvek koristi školske avione Utva-75, školsko-borbene avione Super Galeb G-4, jurišne avione Orao, lovce MiG-29, laki transporter An-2, helikoptere Gazela i Mi-8.
Tango Six portal je već u više navrata analizirao kakva je moguća zamena za avione lovačko-bombarderske avijacije (G-4 i Orao), potom lovačke avijacije (MiG-29 koji je postao višenamenski borbeni avion, i Rafal koji će biti njegov naslednik), zatim za laki transporter An-2, transporter An-26 (u međuvremenu je stigla zamena), kao i laki višenamenski helikopter Gazela. Takođe smo se osvrnuli na nabavku desantno-jurišnih helikoptera Mi-35M i P koji će zameniti helikoptere GAMA, kao i na nedostatak dovoljnog broja transportnih helikoptera.
Iako je nabavljeno 30 novih i polovnih aviona (uz narudžbinu još 12 Rafala), 35 helikoptera (još 7 je naručeno ali nije isporučeno), potrebne su dalje nabavke.
Do kraja decenije bilo bi poželjno da se nabave novi školski avioni, laki višenamenski helikopteri, treba sagledati mogućnosti da se nabave i mlazni trenažni (školsko-borbeni) avioni, ako se želi imati i druga borbena avijacijska eskadrila onda je potrebno naručiti još višenamenskih borbenih aviona.
Ukoliko se narednih godina pokaže da je dalja upotreba ruskih srednjih transportnih helikoptera otežana, i tu će morati da se pronađe alternativa, sasvim sigurno sa zapada.
Ako postoji potreba, možda treba nabaviti i laki transportni avion ili transporter koji je veći od sadašnjih aviona iz inventara RV.
Kada su besposadne letelice u pitanju najavljena je nabavka izraelskih, moguće i španskih.
Budući piloti RV i PVO trenutno se školuju i obučavaju na školskim avionima Utva-75, Lasta V-54 i školsko-borbenim G-4 Super Galeb.
Dok su Laste isporučene između 2012. i 2015. a zvanično uvedene u operativnu upotrebu 2017. godine, poslednja Utva-75A-21 (V-53) je proizvedena 1985. godine, a poslednji G-4 (N-62) 1991.
Ključne letelice za obuku novih kadrova su stare, tehnološki i tehnički zastarele, nisu modernizovane i nikako nisu perspektivne.
Poslednjih godina moglo se primetiti i da je korišćen mali broj tih aviona, pre svega jer je, najverovatnije, priliv novih pilota veoma mali.
Stoga Srbiji najverovatnije i nije potrebnio više od 5 do 6 školskih aviona koji će zameniti V-53 i 6 do 8 letelica za zamenu N-62.
Odgovarajuća zamena Utvi bila bi avion iste klase, dakle klipni (ili možda turboelisni) avion iste konfiguracije, odnosno jednomotorni niskokrilac sa rasporedom sedišta jedno pored drugog.
Što se tiče G-4 tu bi mogli da dođu u obzir i turboelisni i mlazni jednomotorni ili dvomotorni trenažni avioni (mlazni sa određenim borbenim karakteristikama).
Dvanaest naručenih višenamenskih borbenih aviona Rafal sasvim sigurno će zameniti MiG-ove 29, u poslednjem mogućem trenutku, kako je juče kazao komandant RV i PVO.
Sledeće pitanje je da li će Srbija nastojati da zameni i jurišnike Orao?
Za to su svakako potrebna značajna finansijska sredstva, ali postoji i nedoumica hoće li potencijalna zamena moći da se kvalitativno i kvantitativno isprati odgovarajućim kadrom?
Postoji naravno opcija da se Orlovi ne zamene i da RV i PVO ostane sa samo jednom eskadrilom VnBA. Tu je možda i opcija da se druga borbena eskadrila opremi nekim borbenim avionima skromnijih mogućnosti od savremenih VnBA.
I dok bi nabavka još jedne eskadrile VnBA zahtevala izdvajanje nekoliko milijardi evra, prethodno pomenuta zamena Utvi-75, G-4, zajedno sa eventualnom nabavkom lakog transportera (zamena za An-2), kao i kupovina lakog višenamenskog helikoptera (umesto Gazele) bile bi mnogo jeftinije.
Može se međutim dogoditi i da An-2 i Gazela ne budu zamenjeni. Ulogu An-2 bi mogli da preuzmu transportni helikopteri, a budući piloti helikoptera bi se možda školovali i na H145M.
Erbas je bio favorit sa njihovom ponudom helikopta H125M, čak je i držvno rukovodstvo pominjalo ovaj tip. Međutim, do danas se ništa nije dogodilo u vezi ove potencijalne nabavke.
Već smo naglasili i pisali o tome da Srbija ima nedovoljan broj transportnih helikoptera i da je budućnost te flote, po onome što je za sada poznato, veoma neizvesna. Ukoliko ne nađe rešenje za remonte, produžetak resursa i nabavku novih letelica, za nekoliko godina će ovaj tip helikoptera u RV i PVO biti prizemljen, što će dovesti u opasnost sposobnost vertikalnog transporta Kopnene vojske.
Služba Vazdušnog osmatranja javljanja i navođenja (VOJiN) koja funkciniše u okviru sistema protivvazduhoplovne odbrane (PVO) je u periodu od 2016. do 2024. osvežena nabavkom dva polovna osmatračka radara AN/TPS-70 iz Slovenije, kao i novim osmatračkim radarima – taktičkim GM200 srednjeg dometa i radarima GM403 Alfa dugog dometa.
Još uvek nije poznato koliko je Talesovih radara nabavljeno. Zvanično je saopšteno da će ih biti čak 22, ali se to ne odnosi samo na radare srednjeg i dugog, već i na radare kratkog dometa. Osmatrački radari malog dometa sasvim sigurno nisu za VOJiN, a za radare dugog dometa (GM403) smo zvanično mogli da saznamo da ih ima bar dva.
Nije poznato da li je to dovoljno da se zamene postojeći zastareli osmatračko-akvizijski radari (na primer britanski sistemi S-600), ali se može smatrati da bi bilo poželjno da se nabavi bar još jedan tip savremenog radara (srednjeg ili dugog dometa), jer i američki AN/TPS-70, kao i francuski GM200 i 400 rade u S frekventnom opsegu.
Artiljerijsko-raketne jedinice za protivvazduhoplovna dejstva (ARJ za PVD) koje su koncentrisane u 250. raketnoj brigadi, trebalo bi već da raspolažu sa divizionom koga čine četiri baterije opremljene kineskim raketnim sistemima PVO srednjeg dometa FK-3.
Predsednik Srbije se bar jednom pred javnošću zapitao da li nam trebaju još dve baterije, odnosno ukupno šest? Ukoliko bi analizirali potrebe, po jedna baterija bi mogla biti stacionirana u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Dok bi za Beograd moglo biti određeno do tri baterije.
Opremanje teritorijalne PVO sistemima srednjeg dometa trebalo bi biti praćeno i sistemima manjeg dometa čiji zadatak bi bio da brane baterije opremljene sistemima srednjeg dometa. Srbija već poseduje jednu bateriju ruskog artiljerijsko-raketnog sistema Pancir S1E, a naručene su još dve baterije sistema Pancir S1M koje zbog rata u Ukrajini do sada nisu isporučene.
I pored toga što zvanično nije saopšteno, zamena za neisporučene Pancire bi mogli biti kineski raketni sistemi PVO kratkog dometa tipa HQ-17AE. Ovde takođe nemamo zvaničnu potvrdu koliko je sistema isporučeno, i da li su možda u pitanju dve baterije koje bi nadoknadile iste količine neisporučenih ruskih Pancira?
Takođe se može postaviti pitanje da li su dve ili tri baterije sistema poput Pancira i HQ-17 dovoljne za odbranu 6 baterija naoružanih sistemom FK-3?
RV i PVO kao i trupna PVO poseduje određeni broj lakih prenosnih raketnih sistema (LPRS) PVO tipa Strela-2M/A i Igla. Tu je, kako je zvanično saopšteno, 54 modernizovanih Igli. Ne treba podsećati da je sistem Strela-2 odavno zastareo, ali i dalje ipak može biti koristan.
Bilo bi poželjno da se u bliskoj budućnosti nabavi veća količina savremenih LPRS – na stotine sistema, sa hiljadama raketa. Srbija jeste nabavila Mistral 3+, ali je potreban i prenosni sistem u klasi američkog Stingera, ruske Verbe ili kineskog FN-16.
Pavle
strela2 ima novu moderniju gsn i blizinski.upaljac, za dronove bpl sasvim odgovarajuće.
Živojin Banković
Pavle
Да, постоји таква верзија.
Али да ли је уведена у наоружање?
Stojko
Za koje tacno dronove? One sto lete na preko 2500m visine ili one sa elektromotorima? Kad je dovoljno usavrse da pogodi osvetljavajucu minobacacku minu, a ne da prodje pored nje na 3 metra, onda mozemo da pricamo o dronovima.
Pavle
šta je to prošlo 3 metra od osvetljavajuće mine? razvijana verzija je za dronove pa očito nema istu icgsn kao prethodna verzija. za te dronove preko 2300 postoje druga sredstva, imate karakteristike. strela ima na stanju. budžet diktira masovniju modernizaciju. to što postoji f16 viper ne znači da su svi koji lete u toj varijanti. očekivao bih kraći domet a jaču BG za dronove i bol.
Petrovic Dusan
Da li je bolje da Srbija skoluje pilote za Raffale negde van granice, ili da kupuje trenazne avione?
Ne razumem kako bi Super Galeb mogao nekoga pripremiti za Raffale, jer su to drugacije generacije aparata po svemu, mozda uz trenazer za Raffale?
Danilo
Zar ne može Sova da zameni Utve 75? Ako može, ne razumem zašto to već nije urađeno?
markus1463
Poprilično realna analiza, nema šta tu da se doda ni oduzme. Dovoljno je samo da nadležni preuzmu analizu i da je uzmu u razmatranje. A da čitaju T6 u MO, čitaju još kako. Svaka čast g-dine Bankoviću na izuzetnoj analizi stanja, kapa dole, samo nastavite tako!
Master
Po više osnova je sistem s2m zastareo.
jesu glave zamenjene ali ostaje nedovoljna max visina dejstva sistema od 2300met
i malo eksploziva 370g odnosno 420g za 2m verziju…
jednostavno bolje je kupiti nove sisteme nego raditi na starim.
svi novi rade i preko 3500nm .
Pavle
pa ako ces da se branis od dronova na 3-4 km visine…eto u Ukrajini svi dronovi počinju da poniru ka cilju sa te visine jel? postoje efikasnija sredstva, veće rakete i topovi sa tempirnom municijom za veće visine. ali bolje je kupiti strano novo. šta nije novo na modernizovanoj streli, raketno gorivo, upaljač gsn, možda nedostatak vektorskog upravljanja aman….
Stojko
A jeste li Pegaza slucajno ili namerno izbacili sa spiska naoruzanja?
duka
Problem borbene avijacije ce biti resen kada uzmemo Rafale.
Po pitanju PVO sistema, srednjeg dometa- 2 baterije Novi sad i okolina, 3 Beograd i jos po dve Kragujevac i Nis. Naravno onda su nam potrebni minimum 9 baterija nekog sistema kratkog dometa, koji bi stitili te sisteme. Ovo je po meni neki minimum.
Naravno sve ovo uz sto veci broj LPRS sistema, znaci ne stotine, nego hiljade sistema.
Aerobal
A trupnu pvo ko sisa? Zezam se, sve je to dobro receno za pvo, ali to je po meni bas minimum minimuma, jer treba misliti i na trupnu pvo i zastitu artiljeriskih sistema od bplova, dronova i helikoptera. Pored Lprs-ova i za to ce trebati neki sistemi kao panciri ili hq17 ili fk2000.
МилеНС
@Aerobal Za trupnu nam treba onaj Type625e…
Realni
Jako zanimljiva analiza.Ostaje pitanje zašto nije do sada omasovljena PVO lakim savremenim sredstvima kao što je navedeno u tekstu,a pogotovu PO sredstva gde je nabavljen samo Kornet u smešnim količinama.U svakom ratu su to najkorišćenija sredstva u hiljadama.U najmanju ruku trebalo je kupiti licencu i sami da ih proizvodimo,za toliko vala možemo.Strele su davno zastarele kao i Zolje koje su stavili na dronove.Sve to treba utrošiti na vežbama.Valjda će od Izraela nešto savremeno za PO borbu nabaviti.Od Francuza još Mistrala.
Stojko
Da bi se nesto proizvodilo ili proizvodilo po licenci, moras da imas kapacitete za proizvodnju. A kao sto vidis, Srbija nije uspela da iskoristi ni 3 godine rata u Ukrajini i poveca kapacitete za proizvodnju artiljerijske municije u sovjetskim kalibrima, a ne nesto kompleksnije.
Pavle
a da se malo informišes o rastu izvoza artiljerijske municije iz Srbije poslednju godinu. to je javno dostupan podatak.
Miraz
@ Stojko
Da je lako povecati proizvodnju artiljeriske municije zapad bi to uradio odavno.Od projektovanja do izrade prese za granate od 155mm,treba cetiri do pet godina.
Tile
Dali je potrebno jos 12 Rafala?
Vladimir
Daleko bilo. Rafal ima perspektivu samo kao zamena za Orla, obzirom da je vec prakticno zastareo kao lovac. Za okosnicu lovacke avijacije se moraju nabaviti avioni 5. ili. 6. generacije u narednih 10-15 godina. Do tada Rafal jos moze da posluzi, ali posle toga ce biti kompletno outdated.
Nenad N.
@Tile
Naravno.
@Vladimir
Rafal je medju modernijim avionima u svetu i jace zemlje od Srbije koristice ga jos 20-30 godina. U svetu trenutno postoje 3 aviona 5. generacije F35, SU57 i onaj kineski. I sva tri se jos uvek muce sa decijim bolestima. Znaci da se drzimo proverenog, a Rafal to jeste.
Vladimir
@Nenad
Nonsens. Sve jace zemlje vec imaju lovce 5. generacije ili su ih narucili i cekaju isporuku. Svim jacim zemljama je Rafal radni konj, a ne flagship model aviona. Slazem se da Srbija nije „jaka“ zemlja, ali dok on stigne i dostigne borbenu gotovost i slabije zemlje ce imati lovce 5. generacije. To je za tih 10-15 godina koje pominjem. 10 godina u avijaciji je kratak period zbog rokova isporuke i zato se mora razmisljati na vreme
Gahleb
Kupiti nekoliko domacih Sova, nabaviti neki jeftin avion za padobrance kao cessna caravan, takodje nabaviti Embraer C390 za mirovne misije i transport malina i proizvoda konditorske industrije koja ima veliku tradiciju.
Helikopterska flota ispade opet problematicna i pored svih nabavki, posebno srednji višenamenski helikopter Mi-17…
Motorista
G-4 i J-22 zameniti sa M346, Gazele sa HM-145, stare Mi-17 sa Karakalima, kupiti još dva C295, dva A400M za prevoz NVO do kupaca, zameniti An-2 sa DHC-6 ili Cesna 408, nabaviti od kineza Type 625 PVO sistem…
Masina
Polupa ovo nato za 3, 4 sata maks i resetuje nas.
Petrovic Dusan
@Masina Nikad Srbija nece biti u vojnom sukobu protiv 30 i nesto drzava, to nije zadatak vojske, vec diplomatije da se ne nadjemo u takvoj situaciji.
U takvom odnosu snaga jos nije izmisljena vojna tehnika koje bi spasla neku malu zemlju, a ni veliku kao Kina i Rusija.
Dejan
Posto vecina masta o broju tehnike koju vojska treba da ima, a da li ste svesni koliko ljudi treba za njeno odrzavanje? Tehnicari, mehanicari , hidraulicari, softtverski inzenjeri i td. Ko nama to radi? Ja ih zovem titovci posto su 60 god pa navise, pola smene rade pola smene bistre svetsku politiku i ispijaju kafe i planiraju kad ce na pecanje , sta mislite zasto su remonti toliko dugo traju?, takvi da nam odrzavaju i remontuju Rafale dajte ne budite smesni . Oni ce nam biti samo za parade. Nemate para za mlade ljude da se izskoluju i kad zavrse skolu odu u civilni sektor i rade za ozbiljnije cifre ,a ne u vojsci. Obican dobar tehnicar nece raditi bez 2 000 e. nema sanse. Skupa kola jos skuplji mali servis.Karikiram zamislite da prosecan gradjanin ima Bugatija i da treba da uradi servis na njemu . nece ga uraditi jel nema para , sta mu ostaje nego da ga proda. Tako ce i rafali leteti do prvog veceg remonta tj dok su iole novi.
Miks
Zar Laste nisu trebale da zamene Utve, ako to nije tako, zaista me zanima zašto obzirom da mi deluju kao isti avion ako zanemarimo moderniji kokpit na Lasti. Realno, transportne helije najbolje uvesti preko neke šeme kao Kamove i ubaciti u VS. Od Mi-17 nema boljeg helija ma šta ko tvrdio i to će dugo ostati tako, isto važi i za Mi-35 za naše uslove i potrebe. Gazele rasprodati komplet i zameniti za H-145. AN-2 hitno menjati sa dva nova aviona. Radara fali još, treba reaktivirati Kopaonik, Ivanjicu(naočare i Jankov kamen), Sjenicu i još mnogo toga. PO raketa i sredstava fali u hiljadama. G-4 menjati sa M-346, Orao menjati sa još Rafala ili T-50. HQ-17 bar još 4 baterije, Pancira bar još 5 baterija, FK-3 bar još 4 baterije. Uz sve ovo duplirati broj PASARS-a, uvesti bar 500 Mistrala uz par hiljada raketa. Nabaviti i nova sredstva koja su kinezi ponudili uz HQ-17 za zaštitu od dronova. Obavezno nabaviti i neki sistem velikog dometa, idealno od Izraela jer od drugih nema šanse. Uz sve navedeno nabaviti još gomilu sistema za elektronsko ratovanje i zaštitu, jedan Repelent i Krasuha su ništa. Možda sam malo nerealan, ali kad već gledaju ljudi iz gš, nek vide želje.
Jordan
Da li Lasta može da zameni Utvu-75? Ako ne može, onda treba nabaviti nešto što može.
Da li bi rešenje za drugu eskadrilu bilo da ona bude opremljena školsko-borbenim avionima tipa Leonardo M-346 ili kineski L-15? Oba aviona imaju bolje borbene karakteristike od Orlova i G4. Možda krenuti sa polueskadrilom (6-8 aviona), pa onda dodavati dok se ne popuni eskadrila?
Ukoliko bi se išlo ovom logikom, onda zamena za UTVU ne mora da bude npr. PC-21, dovoljan je PC-9, koji je tri puta jeftiniji. Pilatus PC-21 može da simulira mlazni avion, ali to je i dalje samo simulacija. U slučaju nužde, M-346 može da istrese 3 tone bombi (više nego Orao), a može da nosi i AGM-65 Maverick.
Tomix
Analiza je dobra i cist je primer koliko se maskiraju problemi u rv i pvo. Ljudi nema lovacke komponente bez bar dve eksadrile lovaca, ne zaboravimo pre nato bombardovanja Savezna jugoslavija je imala dva lovacka puka nagrubo preko 60 lovackih aviona, problem je sto nije ulagano na vreme i rat smo docekali sa zastarelim avionima, niko nam ne daje garancije da za nekih 10 -15god da nas ponovo ne bombarduju zbog Vojvodine , Raske, Kosova, Metohije,Beograda ili nekog drugog dela teritorije. Nama je potrebno ponovno formiranje 450. raketnog puka koji bi imao zadatak da pokrije juznu polovinu drzave, a ne samo da se cuva Beograd. Pa placaju te sisteme i ljudi iz Zajecara , Kraljeva, Vranja itd. Pa na balkanu svakih 20-40god mira dodje neki rat to je realno stanje.
Kada je pvo upitanuju treba govoriti o divizionima sistema Fk3 bar 4-6 diviziona da zameni u buducnosti neve i za potrebe nekih obnovljenih jedinica, lep je primer 3. raketnog diviziona. A za zamenu kubova u potragu za sistemom 50km+ dometa isto 4-6diviziona. Tako da PVO bude slojevita. Savremeni sistemi kratkog dometa treba bar jedna baterija po Divizionu duzeg dometa, plus za zastitu kopnenih snaga po brigadama po bar 2 baterije. Mozda je ovo sve skupo ali bezbednost nema cenu. Steta od NAto bombardovanja je 100milijardi dolara, da je ulozeno deseti deo stete drugacija bi bila danas prica.
entuzijasta
Po Vašoj logici onda su 99-te trebali za 25 minuta, a nisu.