ŽENEVA – Švajcarski glasači su samo dan pred otvaranje EBACE-a glasali predlog zakona o minimalnom ličnom dohotku od 4.000 švajcarskih franaka mesečno. Iako je 3/4 glasača odbacilo predlog, svesni mogućih posledica masovnog prebacivanja biznis operacija u Francusku, Italiju pa čak i Nemačku, sama inicijativa iznela je na videlo mnoga pitanja. Sutradan je počeo najprestižniji svetski biz-jet sajam
U svetu poslovne avijacije svakako se ne razgovara u okvirima minimalnih plata. U vreme poslovnog buma od 2000-2008 godine, u vreme rekordnih prodaja poslovnih i privatnih letelica, tržiste je bilo gladno za kvalitetnim kvalifikovanim kadrom. Zato su i primanja u industriji značajno prevazilazila proseke drugih industrija. A onda je usledila velika svetska ekonomska kriza koja je bacila celu industriju na kolena. Masovna otpuštanja učinila su da tržiste bude prezasićeno kvalifikovanom radnom snagom koja očajno pokušava da se zaposli. Mnogi su na kraju morali da odu u delove sveta u koje inače ne bi ili da se prekvalifikuju i karijeru nastavi u nekoj drugoj industriji.
Ovih dana uveliko se prica o ekonomskom oporavku. Koliko je on zapravo vidljiv na primeru industrije poslovne avijacije?
Evropska ekonomija u sektoru poslovne avijacije ostvaruje godišnji promet od 12.5 milijardi dolara i zapošljava 160.000 visoko kvalifikovanih (i plaćenih) profesionalaca. Među njima su i zaposleni u četiri operatera iz Srbije, plaćeni daleko iznad proseka na koje se ovde računa. Pa opet, u ekonomski razvijenoj Evropi završi tek 14% od svetske proizvodnje poslovnih aviona. Dominantni kupci su Rusi, Azijati i Arapi. Kao takvi oni bukvalno diktiraju trendove koje vodeći proizvođači slepo slede. A trend su veliki (i skupi) avioni. Što veće kabina i što veći domet – to bolje. Na primer, legenda poslovne avijacije Learjet godišnje proizvodi samo 12 letelica. Legenda je nesrećno pozicionorana u segmentu srednjeg doleta srednje-velikih kabina – to za Ruse, Azijate i Arape nije dovoljno veliko.
Sa druge strane, postoji sasvim logično obrazloženje zašto gore pomenuti kupci biraju velike avione. Iz centra Ženeve do centra Pariza TGV železnicom stižete za dva sata. Sa kraja na kraj Nemačke autom za šest do osam sati vožnje. Iz Minhena za Frankfurt možete leteti komercijalnom avijacijom bukvalno na svakih pola sata.
Evropa ima savršeno razvijenu putnu infrastrukturu.Bar u poređenju sa ostatkom sveta. Zato i ne postoji preka potreba za poslovnom avijacijom osim za interkontinentalna putovanja. A za to vam trebaju avioni velikih kabina sa velikim doletom. Van Evrope, u Rusiji (sa ostallim zemljama ex SSSR-a) ili u Aziji, nemate razvijenu putnu infrastrukturu. Tajkun ili ne, da bi ste efikasno putovali potreban vam je poslovni avion. Oni koji imaju para prosto moraju da izađu u susret toj potrebi. I tako dolazimo do trenda koji kreiraju oni koji najviše kupuju. I da ne bude zabune, uglavnom su to ljudi koji su za kratko vreme stekli suluda bogatstva. Imaju oni i svojih hirova, ali o tome neki drugi put.
U sledećih nekoliko dana na Tango Sixu čitajte o tome kako je industrija prepoznala i odgovorila na neke stare i na neke nove trendove.
VladaSEA
Odlican tekst. Samo naored jer ovom segmentu avijacije se ne poklanja dovoljno paznje. Uzgred mozda bi bilo lepo videti prilog i o nasim operaterima u tom domenu.