Najava formiranja regionalnog tela za akcije traganja i spasavanja (Search and rescue – SAR) na Balkanu, diskusija o problemima sa kojima se trenutno suočavaju evropske zemlje u ovoj oblasti i predlozi budućih (prekograničnih) saradnji, obeležili su prvi dan regionalne konferencije posvećene traganju i spasavanju koju su organizovali EUROCONTROL i Direktorat civilnog vazduhoplovstva (DCV).
Među učesnicima konferencije našli su se domaći predstavnici civilnih, vojnih i policijskih struktura, članovi evropskih vazduhoplovnih vlasti: EUROCONTROL-a, ICAO-a, ECAC-a, kao i gosti iz zemalja u regionu: Bosne i Hercegovine, Rumunije, Bugarske, Makedonije i Hrvatske. Konferenciju su otvorili Frank Brener, generlni direktor EUROCONTROL-a, Mirjana Čizmarov, diretorka DCV-a i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović.
Mihajlović je ovom prilikom najavila formiranje regionalnog tela za traganje i spasavanje, čiji bi inicijator bila Srbija.
– Srbija ima 2.000 preleta dnevno, a 600.000 godišnje i po tome smo četvrti u regionu. Svaka vrsta avionske nesreće ne pogađa samo jednu državu već uvek više država i zbog toga je važno da radimo zajedno – izjavila je Zorana Mihajlović.
Pomenuto je da se ova oblast u Srbiji uređuje Zakonom o vazdušnom saobraćaju i podzakonskim aktima – Prаvilnikom o pružаnju uslugа trаgаnjа zа vаzduhoplovom i spаsаvаnjа licа i Uredbom o nаčinu nа koji se аngаžuju učesnici u trаgаnju zа vаzduhoplovom i spаsаvаnju licа u civilnom vаzduhoplovstvu.
U Srbiji je broj SAR operacija mali i naglasak treba staviti na spremnosti za takve situacije i funkcionalnu proveru, tj. češće redovne vežbe, poput one nedavno održane na Deliblatskoj peščari, zaključak je DCV-a, koji po zakonu upravlja nacionalnim Spasilačko-koordinacionim centrom.
Aneks 12 Čikaške konvencije, između ostalog, predviđa da države sa susedima treba da potpišu sporazume o SAR saradnji. Međutim, više od 50 % evropskih zemalja nije uspostavila ovakav vid saradnje, objasnio je Celso Fiqueiredo u ime ICAO-a.
Čuo se i podatak da na teritoriji Evrope ne postoji nijedan centar za SAR obuku koju je priznao ICAO.
Ova organizacija iznela je preporuke za regionalnu saradnju iz Aneksa 12 koje se odnose na prekogranično pružanje SAR usluga – davanje ovlašćenja za pružanje pomoći susednim državama sopstvenim resursima, izdavanje dozvole za ulazak SAR timova drugih država, zajedničko upravljanje resursima i njihova dislokacija, definisanje zajedničkih procedura, zajedničkih vežbi, razmenu iskustava.
Kao primer dobre prakse komuniciranja u SAR akcijama navedena je Rumunija. Ova zemlja koristi aplikaciju koja omogućava da se sve institucije istovremeno obaveste o potencijalnoj nesreći. Svima koji su njome povezani omogućeno je da pristupe bazi podataka u kojoj se nalaze podaci poput zone traganja, meteo situacije i drugi. Ovakav sistem, međutim, dodatno treba modernizovati, ističe Rumunski predstavnik na konferenciji, Sorin-Paul Stoicescu.
Traganje i spasavanje u planinskim područijima, ali i lažne ELT aktivacije (kojih ima više od 200 godišnje) su izazovi sa kojima se u velikoj meri suočava Austrija. Kao pomoć za pronalaženje letelica u snegu, naglašena je saradnja ove zemlje sa susednom Švajcarskom, Češkom i Nemačkom. Interesantno je da ostatak država sa kojima se Austrija graniči nisu odobrile zahtev za zajedničku SAR saradnju.
Kao ključni faktor za probleme SAR prekogranične saradnje navodi se činjenica da se ona sastoji iz saglasnosti vazduhoplovnih vlasti sa jedne strane i resornih ministarstava i Vlada sa druge. U tom smislu, bez obzira na stav vazduhoplovnih stručnjaka, države mogu da odluče da ne potpišu saglasnost, a bez toga ni regionalana SAR saradnja nije moguća. I tu leži najveći deo problema – struka i profesionalizam mogu biti na najvišem mogućem nivou ali države su te koje imaju zadnju reč, tu je i diplomatija, zatim pitanja ko će sve to finansirati.
– Na Vladama je da unaprede saradnju koja je esencijalna, a nema je zbog administrativnih razloga – istakao je Brener.
Celso Figueiredo je kao predstavnik i ICAO i IATA naveo da bi zbog toga u svakoj državi trebalo imenovati jednu osobu koja će biti odgovorna za pitanje SAR-a i da ta osoba neće imati problem da razume i odobri ove vrste prekograničnih sporazuma.
Predstavnici EUROCONTROL-a istakli su da oni nemaju formiran sektor za SAR, ali da su uspostavili saradnju sa aerodromima u Evropi, da nadgledaju mrežu upravljanja u vazdušnom prostoru, bitan su deo u organizaciji u civilnog i vojnog vazduhoplovstva i da zbog toga žele da se uključe u regulatorne aktivnosti i tako pomognu regionalnu SAR saradnju. Takođe naglašavaju da će učiniti sve da promovišu ove inicijative na svaki mogući način, snažno podržavajući i skupove kao što je ovaj:
– Nismo tu da sanjamo nego da praktično primenimo – izjavio je generalni direktor EUROCONTROL-a, Frank Brener.
![[EKSKLUZIVNO] Goran Memon za Tango Six: EDePro razvija dva tipa letelice, cilj je da „mock-up“ dvomotorne bude izložen na sajmu u Dubaiju](https://media.tangosix.rs/2025/03/20250221_102948-262x130.jpg)
Marko
Zanima me dali Srbija ima kompletno pokrice (mrezu) & adekvatnu sluzbu SAR (ustanova i letilica) za nesrece po planinskim podrucijama kao na primer na Tari (Mitrovac) ili Vlasini. I na koji nacin se pruza hitna pomoc ako uopste postoje Letelice za SAR? Imajuci u vidu da bi lokalizacija i prevoz povredjenih lica sa tih podrucija trajala sigurno duze od 2 Sata – sto je za urgentne slucaje neprihvatljivo. Mozda neko od citalaca ima iskustva, kako se pruza hitna pomoc za teske slucajeve po planinskim predelima (ne govoreci o Kopaoniku, jer je tamo sigurno razradjen sistem spasavanja). Hvala na svakom ozbiljnom odgovoru.
Nenad
Gospodine Marko,nemojte da brkate SAR i HEMS,
HEMS operacije definišu reagovanje u okviru 1 sata,kada morate uspostaviti stabilno stanje pacijenta- zašta se koristi termin „ZLATNI SAT“.
Pomenuti termin je preuzet iz urgentne medicine a u današnjim krugovima „velikih poznavalaca “ pomenute tematike se pogrešno koristi za SAR operacije.
Operacija traganja može trajati i više časova pa i dana-primer Malezijski avion kao i mnogi drugi.
Branislav
Nenade,
ZLATNI SAT je period od prijema poziva do predaje pacijenta medicinskoj ustanovi (u svetu – trauma centru nivoa I, II ili III). Ukoliko pratite razvoj HEMSa i SARa u poslednje vreme, kao i urgentne medicine uopste, videcete da se termin „ZLATNI SAT“ sve manje i manje koristi za sve vrste spasavanja i pruzanja pomoci na ruralnim podrucjima.. Taj termin je i u najrazvijenijim svetskim sluzbama zamenjen terminom „ZLATNI PERIOD“..