Alitalia spremna za novo poletanje?

BEOGRAD – Etihad Airways, nakon velikih strateških poteza u proteklom vremenskom periodu, poput investicija u novu putničku kabinu, nove kompanije kao i povećanje udela u već postojećim kompanijama u svojoj equity alijansi, privlači pažnju i veliki interes javnosti dugim i neizvesnim pregovorima sa italijanskom kompanijom Alitalia.

 

 
 
Od 2009. godine, kada je vlada Silvija Berluskonija odlučila da spase već odavno posrnulu kompaniju, do danas, Alitalia je zabeležila gubitak koji prelazi 1,1 milijardu evra. Mnogi investitori su se, nakon uvida u poslovne knjige, povukli i odustali od spašavanja italijanskog prevoznika. Osim velikih dugova, konkurencija na italijanskom nebu, a pre svega na čvorištima Alitalije u Rimu i Milanu, bivala je sve jača. Niskotarifne kompanije su se žestoko borile za parče svog neba imajući u vidu potencijal italijanskog tržišta. Katastrofalna situacija u Alitaliji bila je samo još jedan od faktora koji je njihovu poziciju ojačao a Alitaliju dodatno ugrozio. Činjeni su veliki napori da se nađe rešenje za spas kroz pregovore sa grupacijom Air France-KLM, Poštama Italije i bankama poveriocima. Recept za spas je, u međuvremenu, stigao iz Abu Dabija, od kompanije Etihad Airways.

Uprkos evidentno teškoj finansijskoj situaciji, Etihad Airways ostaje u pregovorima da potencijalno investira 500 miliona evra za sticanje 49% udela u vlasništvu, maksimalno dozvoljenom prema propisima Evropske unije. Kolika je zapravo vrednost mogućeg posla koju Etihad vidi i zbog koje je već više od pet meseci u ozbiljnim pregovorima?
 

Zašto Alitalia?

 
Najpre, treba uzeti u obzir italijansko domaće tržište, trinaesto u svetu i najveće u Evropi posle španskog po broju ponueđnih sedišta. Sa druge strane, Etihad je ušao na italijansko tržište tek 2007. godine kada su Emirates i Qatar Airways imali već značajno prisustvo. Uloga Alitalije sigurno bi doprinela jačanju i rastu Etihada u Italiji kroz proširivanje već postojeće codeshare saradnje.

Sa druge strane, Etihad bi doprineo jačanju prisustva Alitalije u Aziji, gde je italijanska kompanija izuzetno mala u poređenju sa kapacitetom koji poseduju azijski konkurenti ka Italiji. Italijanski nacionalni prevoznik u Aziji prisutan je samo u Tokiju, sa 14 nedeljnih letova iz Milana, Rima i Venecije, i u Osaki sa pet nedeljnih letova iz Rima. Poseduje svega 20% udela na italijansko-azijskom tržištu, što je slično onom koji ima Air China. Eventualna stagnacija i zaustavljanje rasta Alitalije gotovo sigurno će dovesti do toga da azijski konkurenti preuzmu primat između Italije i azijskog kontinenta.
 

 
 
Ne treba zanemariti i činjenicu da Etihad može imati ključnu ulogu feedera obezbeđujući na taj način Alitaliji značajne tokove putnika na evropskoj i američkoj mreži letova. Osim povećanja kapaciteta do Njujorka, Etihad bi imao mogućnost da se na taj način bolje pozicionira na kanadskom tržištu, kroz veze Alitalije sa Bostonom i Torontom, gde ga ograničavaju vazdušni sporazumi Kanade i matične zemlje.

Treba se osvrnuti i na razgranatu mrežu Alitalije u Latinskoj Americi sa konstantnom tendencijom rasta broja preveznih putnika između dva tržišta. Letovi između Persijskog zaliva i Latinske Amerike zahtevaju upotrebu aviona sa većim doletom što implicira i znatno veće troškove održavanja linija. Preko letova Alitalije za Rio de Žaneiro, Sao Paulo i Buenos Aires, Etihad bi mogao da ostvari značajnu uštedu u troškovima ali i zaradu. Mreže letova oba prevoznika neminovno nude izuzetan sinergetski potencijal ali i ne tako kratak vremenski period povratka uloženih sredstava.

Investiranjem Etihada u Alitaliju, kompanija iz Emirata će obezbediti značajan protok tranzitnih putnika kroz svoj hab u Abu Dabiju. To će značiti dodatno uvećanje prihoda čija četvrtina je upravo i zasnovana na partnerstvima u okviru equtiy alijanse. Osim povezivanja sa Etihadovom mrežom linija, equity alijansa omogućila bi uspostavljanje dublje, jače i čvršće saradnje između samih partnerskih kompanija. Odličan primer koji ilustruje benefite takvog koncepta je i saradnja naše nacionalne kompanije Air Serbia sa kompanijom Airberlin na evropskim i američkim letovima.

Osim strateškog jačanja haba u Abu Dabiju, kroz značajno povećanje kapaciteta između dva tržišta, Etihad vidi i mogućnosti za rast i razvoj i van svog čvorišta. Na tržištima kao što je Kina, gde je prisustvo Etihada ograničeno vazduhoplovnim sporazumima, Alitalia bi koristeći svoja prava mogla u značajnoj meri da ojača svoju poziciju pa i samu alijansu. Kroz široku mrežu strateških partnerstava Etihada u Evropi, sa kompanijama Air Lingus, Airberlin, Air Serbia i Etihad Regional, Alitalia bi imala ključnu ulogu. To bi podrazumevalo dodatno razvijanje njenih transfernih čvorišta u saradnji sa partnerima iz alijanse ka tržištima Severne i Južne Amerike, Mediterana i Severne Afrike.

Eventualni scenario ulaska u partnerstvo sa nekom evropskom kompanijom bio bi potpuno drugačiji i gotovo izvesno nagovestio bi početak kraja jedne velike kompanije. Uzimajući u obzir veoma razgranatu, gustu i dobro razvijenu saobraćajnu mrežu u Evropi sa jedne strane, i žestoku borbu za svakog tranzitnog putnika sa druge, francusko-holandski gigant Air France-KLM video je priliku za sopstveni boljitak kroz „spas“ Alitalije. Plan za oporavak Alitalije bio je sasvim suprotan onom koji predviđa partnerstvo sa Etihadom. On je predstavljao opasnost za srednjelinijski i dugolinijski saobraćaj i preusmeravanje putnika ka habovima u Parizu i Amsterdamu.
 

 
 
Nema sumnje da bi realizacija saradnje između Etihada i Alitalije izazvala burne reakcije na svetskom nivou, a posebno na američkom kontinentu. Podsećanja radi, Delta Air Lines burno je i žustro reagovala na zahtev kompanije Etihad da se omogući codshare saradnja sa Air Serbijom na letovima ka SAD. Osim toga, zatraženo je od Evropske komisije da se preispita ulaganje Etihada u Air Serbiju i druge evropske prevoznike. Uzimajući u obzir činjenično stanje, moglo bi se reći da ovakav stav Delte proizilazi iz činjenice da su njeni najveći konkurenti i partneri na trans-atlantskim rutama sada čvršće povezani sa zalivskim prevoznicima, posebno nakon pridruživanja Qatar Airways-a One World alijansi, što Delti nikako ne ide u korist zbog potencijalnog ugrožavanja veoma plodnog tržišta.
 
[colored_box color=“yellow“]Podsećanja radi, Etihadov biznis plan za Alitaliju predviđa:

• Jačanje mreže letova sa aerodroma Linate u Milanu;
• Jačanje cargo centra na aerodrom Malpensa i nove veze sa Kinom;
• Formiranje glavnog čvorišta na aerodromu Fiumićino u Rimu;
• Dodatno ojačanje haba u Abu Dabiju kroz povećanje kapaciteta između Italije i UAE;
• Ograničavanje prisustva low cost kompanija na glavnim čvorištima;
• Smanjenje broja zaposlenih za oko dve hiljade i transfer viška letačkog osoblja;
• Otpis dela duga u iznosu od 400 miliona evra prema bankama tj. njegovo konvertovanje u kapital.[/colored_box]

  Na kraju – evidentno je da ova saradnja nosi sa sobom izuzetne mogućnosti za ostvarivanje rasta, uvećanje profita i smanjenje troškova na obe strane. Takođe, Etihad bi, kroz ulogu partnera, dodatno ojačao svoje prisustvo ne samo u Evropi, već globalno, dobio pristup novim tržištima i znatno proširio kapacitete na postojećim. Sa druge strane, Alitalia bi bila spašena od bankrota, bila bi u prilici da iskoristi brojne prednosti koje se nude u okviru equity alijanse, dobila bi novu strateški i tržišno orijentisanu mrežu linija uz adekvatnu i ekonomski isplativu flotu, povratila bi poverenje putnika uz diferencirani proizvod „Made in Italy“.