Srpska nacionalna avio-kompanija od ove godine po prvi put u svojoj istoriji koristi mešavinu regularnog avio-goriva i takozvanog „održivog avio-goriva“ (SAF – „Sustainable Aviation Fuel“) na letovima do jedne od svojih destinacija.
Vest je saopštena tokom panela posvećenog održivom poslovanju avio-kompanija na prošlonedeljnoj dvodnevnoj CAPA „Airline leader summit world & awards for excellence“ konferenciji koja je održana u Beogradu. Govoreći o inicijativama koje Er Srbija preuzima u ovom segmentu, Ivana Kosić menadžerka sa održivo poslovanje Er Srbije, prvi put je otkrila da avioni nacionalne avio-kompanije već koriste SAF.
Tango Six je nakon panela pitao Er Srbiju za više detalja i odgovoreno nam je da se sa praksom počelo u januaru ove godine:
– Od 1. januara 2024. godine, SAF gorivo čini 0,75 odsto od ukupne količine goriva koje se u Parizu toči za potrebe letova Er Srbije iz Pariza do Beograda.
Naši planovi po pitanju upotrebe SAF u velikoj meri će zavisiti od dostupnosti te vrste goriva na tržištu, s obzirom na to da je trenutna ponuda značajno ograničena. – rečeno je iz Er Srbije za naš portal.
Regulativa započinje masovniju primenu SAF-a
Zbog usvojene EU regulative nazvane „ReFuel“, počevši od 2025. godine, gorivo raspoloživo na aerodromima EU moraće da sadrži najmanje 2% održivog avio-goriva (SAF). Ovaj procenat će se postepeno povećavati, dostižući 6% do 2030., 20% do 2035., i konačno 70% do 2050. godine. Ovaj standard važiće za sve letove koji polaze iz EU, bez obzira na destinaciju.
Prema ovoj regulativi, SAF se definiše kao „drop in“ avio-gorivo, odnosno gorivo koje se može mešati sa konvencionalnim Jet A1 kerozinom ili ga može u nekom trenutku potpuno zameniti. To uključuje sintetička avio-goriva proizvedena hemijskim procesom kao što je vodonik, napredna biogoriva proizvedena iz biomase ili šumskih ostataka, i druga biogoriva sa visokim „potencijalom održivosti“, uključujući ona proizvedena iz korišćenog ulja za kuvanje i određenih životinjskih masti.
EU očekuje da će regulativa podstaći investicije u SAF stvaranjem dugoročne potražnje. Postepenim povećanjem obaveznog procenta SAF-a, cilj je smanjiti troškove proizvodnje, što je neophodno jer EU trenutno nema proizvodni kapacitet da ispuni zahtev od 2% SAF-a za 2025. godinu.
Avio-kompanije će dobiti oko dve milijarde evra finansiranja sa EU tržišta ugljenika („Carbon trading“) za pomoć u tranziciji. Uprkos tome, mnoge od njih su izrazile nezadovoljstvo što zakonodavstvo ne pruža dovoljno kratkoročnog olakšanja od dodatnog finansijskog opterećenja.
Obavezna upotreba SAF-a, koje je trenutno skuplje od tradicionalnih goriva, dodatno će povećati već visoke troškove koji odlaze na goriva. Konvencionalno gorivo trenutno čini do 25% troškova (u odnosu na prihod) u airline biznisu. Upravo je na CAPA konferenciji u Beogradu naglašeno da bi taj udeo zbog novih zahteva do 2050. godine mogao da se popne na 53%.
Dok su neke aviokompanije već postavile SAF ciljeve koji premašuju zahteve EU, druge su izrazile zabrinutost da će, uprkos jednakim uslovima unutar EU, dodatni troškovi povećati cene za potrošače i učiniti evropske aviokompanije manje konkurentnim izvan EU.
Regulativa takođe sprečava praksu „tankeringa“ – prekomernog punjenja rezervoara radi izbegavanja viših troškova goriva na destinaciji. Vazduhoplovi koji polaze sa EU aerodroma moći će da sipaju samo količinu goriva potrebnu za sledeću etapu leta.
Manje avio-kompanije sa druge strane već izražavaju zabrinutost da veći i finansijski stabilniji konkurenti monopolizuju tržište SAF-a. Postavlja se pitanje da li će ulaganja biti dovoljna za postizanje ciljeva nulte emisije i ko bi trebalo da snosi troškove dekarbonizacije vazduhoplovstva? Industrija opravdano strahuje da čak i uz sve napore, nema garancije za postizanje ciljeva nulte emisije.
Šta je SAF?
SAF je tečno gorivo koje se trenutno koristi u komercijalnom vazduhoplovstvu sa planiranim konačnim svojstvom smanjenja emisija CO2 do 80%. Može se proizvesti iz više izvora (sirovina) uključujući otpadno ulje i masti, zeleni i komunalni otpad i nejestive useve. Takođe se može proizvesti sintetički putem procesa koji direktno hvata ugljenik iz vazduha. „Održivo“ je zato što sirovine ne konkurišu usevima za hranu ili vodnim resursima, niti dovode do degradacije šuma. Dok fosilna goriva povećavaju ukupni nivo CO2 emitujući ugljenik koji je prethodno bio zarobljen, SAF reciklira CO2 koji je biomasa korišćena u sirovinama apsorbovala tokom svog životnog veka.
Devet proizvodnih tehnologija biogoriva sertifikovana su za proizvodnju SAF-a. One funkcionišu na operativno ekvivalentnim nivoima kao Jet A1. To su u isto vreme i „drop-in“ rešenja, odnosno mogu se direktno mešati u postojeću infrastrukturu goriva na aerodromima i potpuno su kompatibilni sa modernim vazduhoplovima.
Реално
Шта путник има од тога? Баш ништа, осим веће цене карте кој су и тако огромне! Док Кини, Бангладешу, Индији….највећим загађивачима атмосвере то уопште се не тиче, а њихови путници се возе јефтино.
Djuka
Generalno prihvaceno stanoviste je da su zap, industrijske zemlje + mozda Japan zagadjivale atmosferu nekih 100 pre nego sto su u tu pricu usle Kina i Indija itd. te da shodno tome sada imaju odgovornost da smanje emisiju, dok potonje imaju fakticki pravo na industrijski razvoj sa fosilnim gorivima. To naravo prirodi, zemlji i atmosferi uopste nije bitno, ko je kada sta i kako zagadjivao, te ovo svakako nece izaci na dobro.
Srbofil
@Djuka
Nije toliko komplikovano smanjiti zagađenje transportnog sektora u Evropi u značajnom procentu: 1. Zabraniti kruzere. 2. Sve buduće investicije u železnički saobraćaj moraju biti na standardu 20kV AC, 50Hz. 3. Naterati nacionalne železničke kompanije da publikuju podatke o kartama i rasporedima kako bi se napravio unificiran softver gde na jednom mestu možete uzeti kartu od bilo gde do bilo gde kako bi se smanjio ukupan udeo avio i drumskog saobraćaja.
Neke od tih mera blokira Francuska, neke Nemačka itd. znate već kako to ide.
Dodavanje bio goriva u avio prevoz je ok ideja, ali ukupan doprinos je mizeran.
Реално
@Djuka
Знаш и сам да није баш тако, jер да се стварно мисли о добробити планете не би електро аута коштали ко три нова са обичним моторима, него би напротив, коштали упола мање, па би сви их куповали и не би било издувних гасова. Да се мисли о добробити планете не би горели хектари депонија гума у Африци и Кувајту ослобађајући стотине тона дима и чађи, него би рециклирали. О кинезима што својим једнократним стварима које су за једнократну употребу јер су израђени од кинезијума који се ломи и смрди а којима затрпавају депоније по свету које после случајно горе,…набрајати даље? Али не, уводимо порез на гасове крава, то је највећи проблем планете!