Vrhunac osposobljenosti svakog pilota borbenog vazduhoplova predstavlja borbena obuka koja obuhvata i bojeva gađanja a upravo je to i smisao njegovog školovanja i pripremanja za moguća vatrena dejstva.
Nakon pauze duže od 25 godina (od poslednjih vatrenih dejstava JNA RV i PVO u Sovjetskom Savezu) piloti lovačkih aviona MiG-29 i helikoptera Mi-8 i Mi-17 Vojske Srbije imali su priliku da od 2. do 9. oktobra ove godine učestvuju na zajedničkoj vežbi sa Vazdušno-kosmičkim snagama Rusije. Ova letno-taktička vežba imala je temu „Odbijanje vazdušnog napada neprijatelja i zaštita snaga i objekata“ dok je medijima bila poznatija kao „BARS – 2015“.
Tango Six je po povratku naše ekspedicije bio u poseti na njihovom terenu. Pripadnike 101. i 890. eskadrile 204. vazduhoplovne brigade koji su učestvovali na vežbi zatekli smo u radnoj i dinamičnoj atmosferi na lokaciji gde je na aerodromu „Batajnica“ smeštena dežurna jedinica lovačke avijacije u sistemu PVO kao i dežurna posada helikoptera za traganje i spasavanje.
Bili smo svedoci i letačke obuke mlađih pilota na našem najmodernijem borbenom avionu, lovcu MiG-29 kao i aktivnosti 252. školsko-trenažne avijacijske eskarile koja je tog savršeno vedrog jesenjeg dana letela avionima Utva-75, Lasta V-54 i G-4 “Super Galeb“.
Vitezovi iznad poligona
Akteri vežbe u Rusiji bili su veoma raspoloženi da za naš portal pričaju o impresijama iz Astrahana.
Uputili su nas i u podjednako bitnu priču pripremnih aktivnosti koje su bile ključne da na aerodromu „Privolžski“ i iznad poligona „Ašuluk“ budu spremni, efikasni i da ono što je najbitnije, steknu nova operativna i taktička iskustva.
Prvi među njima, komandant 101. eskadrile pilot major Dejan Beda naglasio je da, što se tiče pilota lovaca, jedan od glavnih ciljeva vežbe „BARS-2015“ bilo je uvežbavanje mešovitih rusko-srpskih posada u odbrambenim dejstvima snaga na kopnu i moru:
– Razrađivanje postupaka i sagledavanje sposobnosti rada mešovitih posada i njihova borbena upotreba na lovcima MiG-29 bile su vrlo važne teme vežbe. Uvežbavali smo različite elemente vazdušne borbe a izvršena su raketiranja ciljeva u vazduhu i dejstva po zemaljskim objektima.
Ova vežba bila je uvrštena u planove za međunarodnu vojnu saradnju za 2015. godinu dok su pripreme kod nas trajale oko šest meseci. U pitanju su planske konferencije i usaglašavanja elemenata vežbe sa posadama. Pripreme su se sprovodile pored redovne obuke i drugih aktivnosti jedinice a neki elementi vežbe su već bili poznati našim posadama jer smo ih sprovodili i ranije. –
Posebno zanimljivo našim pilotima bilo je učenje ruskog jezika čiji je kurs organizovan na Batajnici a zbog potrebe komunikacije sa ruskim kolegama. Uvežbavani su i obnavljani neki elementi letenja a osim raspoloživih aviona korišćen je i naš simulator, dodao je komandant 101. eskadrile:
– Pripreme u Rusiji bile su individualne i grupne i one su trajale četiri dana a prvo letenje je provedeno radi upoznavanja sa reonom u kojem će se vežba odvijati.
Upoznali smo se i sa ruskim vazduhoplovima koji su u suštini isti kao i naši, bez bitnih razlika. Posle pripremnih radnji koje su obuhvatale i let na njihovom simulatoru došao je red na letenje. Tokom letačkog dela upoznavali smo se sa reonom u kome će avioni leteti a izvršeno je i letenje u tzv. Pilotažnoj zoni sa elementima složene pilotaže na maloj visini u cilju upoznavanja aviona i sinhronizacije rada posada. Nakon toga usledio je borbeni deo vežbe sa elementima bliske manevarske vazdušne borbe.
Provedene su borbe jedan na jedan, dva na jedan, jedan na dva koje su ocenjivane sredstvima objektivne kontrole. Drugog dana u prvom letu izvršena su bojeva dejstva, raketiranje ciljeva u vazduhu raketama R-73 na velikim visinama. U drugom letu dejstvovano je po ciljevima na zemlji nevođenim raketnim zrnima S-8. – priča prvi pilot „Vitezova“.
Sva dejstva na poligonu Ašuluk vršena su u paru koji predstavlja osnovnu jedinicu lovačke avijacije ruskih VKS. Poslednji dan iskorišćen je za analizu vežbe. Svaki pilot lovačke avijacije RV i PVO, a na vežbi ih je bilo sedam, izvršio je po četiri leta – ukupan nalet svih naših pilota lovaca na vežbi iznosio je 2,5 sata.
– Leteli smo u zadnjim kabinama i izvršavali unapred dogovorene radnje. Prijem i odnos ruskih domaćina je bio veoma srdačan. Ruski piloti, iako su dosta mlađi od nas, vrlo su iskusni i imaju veliki nalet, završava Beda i zaključuje da je vežba uspešno završena bez ugrožavanja bezbednosti letenja – svi njeni ciljevi su ostvareni i stvoreni su uslovi za nastavak saradnje po još složenijim elementima.
Raketiranje u paru
Naš sledeći sagovornik, pilot major Dejan Janković, bliže je opisao neke zanimljive detalje vežbe ali i kako je izgledalo samo letenje:
– Prvo se u intenzivnim teorijskim pripremama razrađivala tema uvoda u vazdušnu borbu koja se zasniva na pilotažnoj zoni sa složenim evolucijama kao i sama bliska manevarska vazdušna borba. Prvog dana letenja usledili su veoma ozbiljni letovi sa složenim evolucijama sa ciljem da se fiziološki pripremimo za vežbu vazdušne borbe. Nakon toga istog dana popodne usledile su vežbe vazdušne borbe sa različitim scenarijima. Neke od njih ranije nismo imali prilike da uvežbavamo na ovakav način. –
Drugog dana usledilo je raketiranje ciljeva u vazduhu koje je major Janković uporedio sa gađanjima na poligonu „Šabla“ u Bugarskoj ali je naglasio da je vežba u Rusiji bila na mnogo većem nivou. Dok se u Bugarskoj gađalo pojedinačno, iznad „Ašuluka“ su ciljevi raketirani u paru što je za pilote složenija i zahtevnija radnja. Raketiranje ciljeva na zemlji je bilo izuzetno zanimljivo i naporno:
– Ruske kolege ništa nisu krile od nas, bili su potpuno otvoreni, sve elemente koji oni rade su nam pokazali, na naše veliko zadovoljstvo. – završio je major Janković.
Jedan na jedan, dva na jedan
Pored piste broj 2 na aerodromu „Batajnica“ pilot major Aleksandar Marinković deo je ekipe na „startu“ koja prati obuku na avionu MiG-29. U pauzama nam prepričava svoje utiske sa „BARS-a“, koncept mešovitih posada i kako su one funkcionisale:
– U avionima su leteli piloti koji po funkcijama u jedinicama odgovaraju jedan drugom pa je tako komandir srpske eskadrile leteo sa komandirom ruske eskadrile, zatim su zajedno leteli srpski i ruski pomoćnici za navigaciju, potom ruski i srpski komandiri odeljenja itd. Sve je tako organizovano da cilj ne bude da ruski piloti obučavaju niti da pokazuju šta znaju već da se što bolje prezentuju mogućnosti samog vazduhoplova. Srpski piloti koji su leteli u zadnjim kabinama dvoseda MiG-29UB su koristili svaku priliku da aktivno učestvuju u letačkim misijama iako su ih vodile ruske kolege.
Najveći utisak na mene je ostavila vazdušna borba, kako u napadu tako i u odbrani. Učestvovao sam u borbi jedan na jedan, video način na koji to Rusi rade, kao i mogućnosti aviona a najvažnije je svakako bilo iskustvo raketiranja ciljeva u vazduhu i na zemlji.
VKS Rusije imaju razrađene taktike u svim mogućim situacijama vazdušne borbe kao što su na primer dueli jedan na jedan, dva na jedan, jedan na dva, dva na dva pa i borba sa većim brojem aviona. Skoro da nema slabe tačke jer je sve jasno definisano, svaki pilot ima svoju ulogu u zadatim ofanzivnim i defanzivnim zadacima.
Pošto je uvežbavana bliska manevarska vazdušna borba simulirano je dejstvo kako raketama vazduh-vazduh tako i gađanje topom. Ruski piloti koji imaju dosta veliki nalet, odlično su uvežbani za dejstva u paru a iznad poligona se dolazilo i dejstvovalo u smaknutom poretku što je bila novina za nas.
Ciljevi u vazduhu su gađani sa visine od 8500-9000 metara na daljinama od 12-15 km. Što se tiče raketiranja ciljeva na zemlji treba reći i da su mete predstavljale kolone od oko 12 borbenih vozila. Analize pre i nakon vežbi i dejstava su vrlo slične kao kod nas. – pojasnio je Marinković.
„Otišli smo spremni“
Pilot potpukovnik Milovan Đorđević, načelnik odseka za operativne poslove i obuku u Komandi 204. vazduhoplovne brigade, opisuje nam proces priprema za odlazak u Rusiju:
– Ideja o jednoj ovakvoj vežbi pojavila se prošle godine a početak priprema sa pripadnicima ruskog ratnog vazduhoplovstva je započeo na konferenciji koja je održana prošle godine. Marta ove godine u Moskvi je provedena planska konferencija na kojoj je definisan plan rada na vežbi a u međuvremenu je na osnovu tog plana za naše pilote urađen i program teoretskih i praktičnih priprema koji je završen već u aprilu.
Plan je obuhvatao i obnovu teoretskih znanja iz pojedinih segmenata letenja na avionu MiG-29 kao što su letenje na maloj visini, let na graničnim režimima i različitim napadnim uglovima, dejstva po ciljevima u vazduhu i na zemlji. Praktične pripreme počele su u maju mesecu i plan je bio da svaki pilot ima par letova koji će biti slični letovima u Rusiji a piloti su imali i po pet letova na našem simulatoru. Zbog toga što su se očekivali teški letovi sprovedena je i fizička priprema i provera pilota. Jedan od glavnih ciljeva priprema je bilo učenje ruskog jezika i provera znanja onih koji su ga već znali s obzirom da neki naši piloti u toku svog školovanja nisu imali prilike da uče ovaj jezik.
Veliki posao u toku priprema naših pilota za vežbu odradili su pripadnici vazduhoplovno-tehničke službe koji su intenzivno radili kako bi tehnika funcionisala besprekorno. – ističe potpukovnik Đorđević i na kraju naglašava da je srdačna i prijateljska atmosfera u Rusiji dodatno motivisala naše pilote u izvršavanju postavljenih zadataka realizacije vežbe:
– Pokazali su veliko zalaganje, upoznali su ruski način rada koji se, iako su mnogi elementi vrlo slični ili gotovo isti i koji se rade i u Srbiji, ipak razlikuje od našeg. –
Sledeće godine ponovo?
Prema rečima general-majora Olega Česnakova, načelnika Uprave za borbenu obuku VKS, koje prenosi magazin „Odbrana“, postoji velika verovatnoća da se ovakav vid saradnje nastavi i da se i ubuduće sprovodne zajedničke letno-taktičke vežbe i gađanja što će sigurno stajati u njegovom predlogu komandantu VKS:
– Imao sam prilike da posetim Srbiju i znao sam da će pripremljenost srpskih pilota biti na visokom nivou. Nikada nismo ni mislili da su piloti Vojske Srbije lošiji u bilo čemu od ruskih. Želeo bih da podvučem jednu važnu činjenicu – ova vežba nije zamišljena tako da se takmičimo ko je bolji nego da zajednički uvežbavamo dejstva u borbenim situacijama.
Kako je za magazin „Odbrana“ izjavio i pukovnik Saša Mijailović, načelnik Odeljenja za obuku u Komandi RV i PVO, razmena iskustava najbolji je opis u dve reči onoga što je bila suština i najveća vrednost vežbe „BARS 2015“:
– Naši piloti pokazali su da su sposobni da realizuju borbene zadatke na istom ili sličnom nivou kao naše kolege iz Rusije. Pored velike razlike u broju sati naleta u odnosu na domaćine, oni su, uz dobru pripremu, pilotirajući u zajedničkim posadama, ostvarili visok nivo sinhronizacije. Svaka obuka ima svoj vrhunac upravo kada se stavi u situaciju borbene primene, a to je na vežbi „BARS“ upravo bio slučaj. – zaključio je Mijailović.
PeroZ
“Istočni Vitezovi“ put istoka, aerodrom Privolžski i poligon Ašuluk.
“Zapadni Vitezovi“ put juga, aerodrom Zemunik i poligon Dugi Otok.
Vrlo zanimljivo, nema što!
Vuk
Predivno!
Goran
Upoznali smo se i sa ruskim vazduhoplovima koji su u suštini isti kao i naši, bez bitnih razlika. Ovo mi nije bas najjasnije jer jos prije rata govorili su nasi piloti koji su isli u Rusiju da lete na njihovim 29-kama da su njihovi avioni daleko napredni i citiram razlika kao Mercedes i konjska kola. Da je razlika velika mi ima logike jer izvozni avioni su sa slabijim mogucnostima u svim pogledima od domacih pa mi sad upade u oci ova recenica pa bi molio da mi neko pojasni ko se bolje razumije ili je to ona nasa stara narodna nista svijet nije bolji od nas. Nisam bas voljan da prihvatim da su nase i nihove 29-ke tu negdje.
Živojin Banković
У питању су двоседи МиГ-29УБ, руски 9-51 (дакле УБ) јесу модификовани али не толико да би се рекло да су значајно напреднији.
Mare
Lepo je ovo ali mi i dalje nemamo jos 12 savremenih lovaca. Dok to nemamo ovo sve nema neku veliku svrhu.
Aleksa
nemamo ni cetiri ,a kamoli 12
Mare
Nažalost da
avijaticar
Neka mi neko objasni u cemu je korist od ove vezbe?
Obzerviranje na avionu koji nemamo (u toj verziji) u dejstvu oruzjem koje nemamo u broju koji nemamo.
Sem deviznih dnevnica (sto je sasvim OK s’ obzirom na tretman naseg RV)
apsolutno nista. Niti je nase nebo bezbednije niti su nasi piloti sad iskusniji. PR vezba za vlast…
Aпок
Па која би била корист да немамо овакву вежбу?
bane
Mozda su malcice iskusniji, ne mnogo, ali ipak vredi negde otici pa makar i videti ispaljivanje raketa.
BB
Korist je da imaš uvježbanu posadu, a ako, ne daj Bože, zatreba, eto aviona za dva sata…
ili da okrenemo priču: a šta će nam avioni ako niko ne zna da ih upotrebljava na pravi način (pa makar to bila i ne znam kako stara verzija 29-tke)?