Reportaža: Obilazak vazduhoplovnog muzeja Kosford

Na 240 km severozapadno od Londona nalazi se RAF Museum Cosford (u daljem tekstu Kosford) u koji može direktno da se stigne peške, biciklom, automobilom, železnicom ili avionom (u tom slučaju, javite se RAF-ovoj kontroli leta). To je informacija iz muzejskog seta obaveštenja koju sam imao prilike da proverim u razgovoru sa gospodinom iz kontrole leta, inače maketarom po hobiju.

U sklopu RAF Museum sistema se nalaze, za sada tri vazduhoplovna muzeja i to: u Londonu Hendon, u Stafordu (za koji se unapred rezerviše termin) i ovaj koji je tema današnjeg posta – Kosford. Sva tri muzeja potpadaju pod upravu Ministarstva odbrane s tim, što izvršno upravljanje tj. menadžment čine civilna lica koja su profesionalci iz oblasti upravljanja (menadžmenta), obrazovanja, istorijskih nauka, tehničkih nauka i svih ostalih pripadajućih struka koje su vezane za rad ovakvog muzeja. Muzej se finansira iz budžeta Ministarstva odbrane, Nacionalne lutrije, i od donacija (ličnih i od strane britanskih institucija, kompanija i institucija stranih država).

Od 1938. godine u Kosfordu se nalazi RAF-ova vazduhoplovno-tehnička škola koja je bila specijalizovana za obrazovanje inženjera, tehničara i specijalista za potrebe RAF-a i drugih savezničkih vazduhoplovstava. Pored toga za vreme rata na tom mestu su sklapani Spitfajeri i jedrilice Horsa koji su potom bili preletani u svoje borbene skvadrone od strane pilota iz Air Transport Auxiliary-a, mahom žena kojima je to bila specijalnost. Nakon Drugog svetskog rata u Kosfordu se nastanjuje Aeronautical Ground Training School a od 2004. u cilju objedinjavanja (tj. smanjenja troškova i brojnog stanja) ovde dolaze i pitomci kopnenog i mornaričkog vazduhoplovstva te se oformljuje Defence College of Aeronautical Engineering. Takođe, na istom potezu koji čine aerodrom, muzej i vazduhoplovno-tehnička akademija nalaze se i University of Birmingham Air Squadron, No.8 Air Experience Flight i West Midlands Air Ambulance.

Kosford je do 1.maja 1979. bio jedno od mesta na kojem su se skupljali rashodovani avioni za budući muzej da bi se od tog datuma i zvanično krenulo u realizaciju sređivanja postojećih hangara za novi RAF-ov muzej. Od 1980. zbirci RAF-ovih vazduhoplova priključuje se i zbirka British Airwaysovih aviona pa je kompletna zbirka postala druga po veličini u Velikoj Britaniji.

Naravno, tu se nije stalo jer je Kosfordu dat prioritet po pitanju daljnjeg proširenja zbirke i celokupnog muzeja zbog njegove skoro neograničene mogućnosti korišćenja površina oko muzeja (za razliku od Hendona koji je ograničen urbanističkim planovima Londona). Da se vrlo ozbiljno i precizno planira svaki korak pokazuje konstantno menjanje i oživljavanje postojeće zbirke vazduhoplova, motora, opreme i ostalih muzejskih artefakata. Lično sam imao prilike da se uverim u stalno osvežavanje zbirke i celokupne postavke jer sam Kosford posetio četiri puta u proteklih pet godina. Svaki put kada bih došao imao sam zadovoljstvo da otkrijem nešto sasvim novo u postavci a od prošle godine (2014) i da zavirim u sada već čuveni „Michael Beetham Conservation Centre” u kojem se restauriraju neki vrlo retki primerci aviona, brodova, motora i ostale opreme.

Prvi utisak kada se prilazi muzeju je vrlo „vazduhoplovan” s obzirom da se prolazi direktno kroz kompleks već spomenutih sadržaja. Defence College, zatim s leve strane heliodrom West Midlands Air Ambulance i pre samog muzeja stajanka sa rulnim stazama na kojima su četiri Jaguara iz No.8 Experience Flight-a na kojima budući letači „peglaju” rulne staze vežbajući „ponašanje na aerodromu” – reči spomenutog kolege maketara iz RAF-ove KL-a – a njihove kolege tehničari/inženjeri održavanje vazduhoplova.

Ispred samog muzeja je prilično veliki parking (koji se naplaćuje) sa kojeg se ide direktno u prijemnu zgradu muzeja. Ulaz u muzej je besplatan i on je otvoren svakog dana od 10 do 17h! U holu prijemne zgrade, koja je sagrađena namenski u prilično savremenom stilu, nalazi se recepcija i informativni pult sa vrlo ljubaznim osobljem koje će vam pružiti sve potrebne informacije. Ovde se možete i osvežiti u muzejskom restoranu pod nazivom „REFUEL” (a kako drugačije).

Centralnim delom ove zgrade dominira maketa aviona P-51 Mustang koja je postavljena na posebno zastakljenom postolju. U samom hodniku koji vodi ka otvorenom delu postavke nalaze se vitrine sa lutkama u letačkim kombinezonima iz raznih perioda upotrebe. Kada se izađe iz prijemne zgrade, kreće prava vazduhoplovno-istorijska avantura. Prvo se nailazi na (Hawker Siddeley) Nimrod R.1, avion koji je služio za radio-elektronsko izviđanje, protivpodmorničku borbu, daljinska patroliranja i kontrolu morskih puteva i koji je trenutno „zvezda” muzejskog programa pod nazivom „Popular spy plane tours”. U ovom programu (koji košta 5 GBP po osobi) je omogućen obilazak tj ulazak u ovaj avion u pratnji vodiča koji će vam pokazati sve raspoložive uređaje koje je koristila posada od 29 letača-specista u toku svojih misija i ispričati razne anegdote koje su imali u kontaktu sa „onom drugom stranom”. Na istom mestu kraj Nimroda je i avion sličnog pedigrea SP-2H Neptun, poklon holandske mornarice Kosfordu, kao i avion za obuku u navigaciji HS Dominie T.1. Napolju, van hangara, se mogu još videti avioni Bristol Britannia, Lockheed C-130 Mk.3 Hercules, SA Jetstream T Mk.1 (koji je 2011. bio u Hangaru 1), Hawker Hunter F.6A i ove godine novopristigli sveže restaurirani VC10.

Inače, ovaj deo Engleske je poznat po svojoj sklonosti ka pričama o duhovima pa se i za spomenutog Hantera F.6A vezuje „stravična” priča kako se ponekad u sumrak i kada ima magle (znači, prilično često) pojavljuje pilot koji je leteo na njemu. Na moje pitanje „I, šta se tada dešava?” moj prijatelj mi je odgovorio „Pa ništa, on tu šeta…pa zar to nije dovoljno?”. Naravno da nije! Sledeći put ću povesti našeg Savu Savanovića pa da vidiš šta su sumrak i magla!

Ceo muzejski prostor je osmišljen na osnovu postojeće infrastrukture tj. hangara koji su ranije služili za čuvanje i remont aviona. Ti hangari su i dalje zadržali svoje brojeve pa se obilazak nastavlja ulaskom u Hangar 1 u kojem se nalazi kolekcija pod nazivom The Transport and Training Collection.

Pri samom ulasku u hangar nailazite na odlično sačuvane i vrlo čiste preživele veterane iz starih letačkih vremena kao što su tipično britanski Armstrong Whitworth ARGOSY (dvotrupni srednji transporter u bojama Training Command), Vickers VARSITY (dvomotorni avion korišćen za obuku navigatora), zatim, prvi mlazni erlajner izuzetno lepih linija Hawker Siddeley COMET 1XB u bojama BOAC-a (koji je kasnije poslužio kao osnova za Nimrod), de Havilland DEVON (naslednik poznatog i kod nas korišćenog Dragon Rapida), Hunting-Percival PEMBROKE C.1 (srednji transporter), helikopteri Westland Wessex HC.2 i Westland Dragonfly HR.3 (upotrebljavan i kod nas u RViPVO) kao i jedinog stranca u upotrebi kod BOAC-a, ni manje ni više nego Ju-52/3m u produkciji španske firme CASA.

U Hangaru 1 se pored aviona nalazi i izuzetna kolekcija avio motora (preko 40 različitih tipova iz različitih perioda razvoja avijacije) i prvih raketnih projektila tipa Fieseler Fi-103 (V-1) i V-2. Jedna od zvezda ove kolekcije je i maketa aviona Spitfajer u razmeri 1:1. To je poznata maketa koju je uradio poznati BBC-jev voditelj James May sa učenicima lokalne osnovne škole a po instrukcijama Airfixa. Maketa aviona i samog James Maya izložene su na udarnom mestu ispod krila Cometa. Priča u vezi sa pravljenjem ove makete može se naći na Jutjubu i dosta govori o pozitivnom odnosu kompletnog britanskog društva prema maketarstvu, istoriji i njihovoj tradiciji koju pažljivo neguju i na ovaj način.

Na mestu između Hangara 1 i Hangara 2 i 3 se nekada nalazila stajanka a sada je na tom mestu novoizgrađeni savremeni objekat u kojem se nalazi postavka pod nazivom The National Cold War Exhibition ili jednostavno Cold War.

Postavka je otvorena 2007. godine, prostire se na dva nivoa i zauzima 8000 m². U njoj je na vrlo efektan način prikazano „realno ludilo” tog doba ne samo kroz izložbu aviona nego i na vrlo edukativan način napravljene i upotrebljene panoe, posebne prostorije za prikazivanje filmova i emitovanje karakterističnih zvukova sirena, alarma, i sve to praćeno isijavanjem radarskih ekrana, eksplozijom atomskih bombi , začinjeno propagandnim plakatima i bodljikavom žicom. Moram priznati da sam se prilično iznenadio jer se jednako otvoreno prikazuju obe strane, istočna i zapadna, sa svim raspoloživim agresivnim načinima propagande. Zaista je jezivo kada uđete u jedan od „silosa” u kojem je prikazana komandna soba za lansiranje nuklearnih bojevih glava a cilj je neki od velikih gradova. U ovim animacijama su korišćeni pravi zvukovi i glasovi koji su napravljeni na identičnim radio uređajima za vezu koji su korišćeni tada (a neki i sada).

Po ulasku u ovaj ogroman izložbeni prostor, dah zastane u trenu. Pred vama se nalaze, krilom i repom, tri čuvena „V” bombardera britanske proizvodnje i to Vickers VALIANT B (K) 1, Handley Page VICTOR K.Mk.2 i Hawker Siddeley VULCAN B Mk.2. Da posetiocima ne bude sasvim hladno, ekipa iz muzeja je odmah pored Viktora postavila termonuklearnu bombu prozaičnog naziva „Yellow Sun” koju bi pomenuti mlazni V bombarder nosio kao redovni tovar u slučaju rata.

Odmah iznad V bombardera postavljeni su AW METEOR NF14 (u ulozi noćnog lovca) i izviđač EE CANBERA PR.9. Dalje se nižu prednji delovi Hawker HUNTER-a i HS BUCCANEER-a kao klasičnih predstavnika britanske lovačke škole onog vremena. Da oni ne bi bili sami u blizini su postavljeni originalni MiG-21PF (poklon mađarskog RV-a) i MiG-15 (poklon poljskog RV-a). Između MiG-ova je američki F-111 i prednji deo trupa britanskog mornaričkog Fantoma (F-4S). Na ovom platou možete pogledati i impozantnu zbirku raketnih projektila klase v-v i v-z/m u kojoj su SRAAM, Harpoon, Skyflash, Martel, ALARM, Firestreak, Redtop ali i ruska R-60.

Da bi se bolje sagledala cela izložena kolekcija, posetiocima je na raspolaganju lift koji će vas za tili čas odneti na treći nivo sa kojeg će vam Gloster JAVELIN FAW.1 biti na dohvat ruke a pod vama će se u svoj svojoj veličini naći Short BELFAST C.1, Douglas DACOTA IV, Avro YORK i Handley Page HASTINGS T.5. Iznad svih njih na sajlama su vrlo efektno zakačeni BAC LIGHTNING F.1, Canadair SABRE F.4 (u istim bojama u kojima su stizali u naše RV 1956.) i Hawker HUNTER T.7A. Jedan od sveže pristiglih eksponata (2014) je i američki helikopter Sikorsky MH-53M.

Zahvaljujući dobro obučenom osoblju koje se brine o čuvanju eksponata i tome da oni u maketarima hobistima vide osobe koje su jednako zainteresovane za očuvanje tradicije i eksponata, imao sam jedinstvenu priliku da uđem u MH-53M i da ga fotografišem do poslednjeg detalja koji mi se učinio interesantnim. Takav pristup sa njihove strane je zaista fantastičan i vredan svake pohvale.

Nakon obilaska postavke u kojoj su još i originalne balističke rakete tipa THOR i mornarička POLARIS (sa najviše negativnih komentara jer su to po osećaju posetilaca, „sasvim bezdušne naprave”, kako reče jedan od zaposlenih u muzeju) vreme je za mini REFUEL tj. dobru kafu i sendvič u kojima ćete uživati ispod krila TWIN PIONEER-a (srednjeg transportera RAF-a).

Odmah tu je i muzejska prodavnica koja je odlično snabdevena svim mogućim potrepštinama koje može da poželi jedan autentičan ljubitelj vazduhoplovstva. Ovde možete da kupite RAF-ove medvediće, olovke, blokove, postoji odličan izbor knjiga i časopisa, šolja i postera, letačkih kombinezona i jakni (ali bez XXL brojeva), majica, magneta.

Nakon osveženja i odmora, put obilaska dalje vodi u Hangar 2 sa postavkom Research and Development u kojem se nalaze soba posvećena istoriji RAF-a i hangar u kojem su smešteni prototipovi i eksperimentalni avioni koji su služili za ispitivanja mnogih aerodinamičkih rešenja, sklopova i delova i uopšte za pomeranje znanih granica konstrukcije i aerodinamike. U ovom hangaru sam naišao na avione koje sam kao mali zamišljao u svojoj mašti kao i na modele za koje bih pomislio da nikada ne bi uspeli ni da se odlepe od piste. Naravno, prevario bih se.

U ovom hangaru su uglavnom svi britanski tajni projekti koji su leteli. SR53, vrlo elegantan avion-raketa koji po koncepciji malo podseća na F-104, FD2 (Fairey Delta 2) poslednji britanski brzinski rekorder iz 1956. na kojem je test pilot Peter Twiss postigao 1132mph. Bristol TYPE188 je posebno zanimljiv kao avion koji je napravljen u potpunosti od nerđajućeg čelika i koji je služio za ispitivanje supersoničnih letova sa posebnim akcentom na pojavu zagrevanja na pojedinim delovima konstrukcije. Po izgledu prilično podseća na Crnu pticu.

Hunting H126 je ono čudo za koje biste pomislili da se nikada ne bi odvojilo od piste. Služio je za ispitivanje minimalnih brzina kod mlaznih aviona. Hawker-Siddeley Kestrel FGA.1 je preteča Hawker Harriera.

Tu je i prototip tj opitni avion Sepecat Jaguar GR.1/ACT koji je služio kao demonstrator za prvi fly-by-wire sistem upravljanja, zatim BA EAP preteča današnjeg Tajfuna. Ipak, pored svih njih, najviše pažnje privlači BAC TSR-2! Avion koji prosto pleni svojim gracioznim linijama, vazduhoplov koji je već kao prototip uspeo da premaši sve tražene zahteve po specifikacijama ali je imao tu nesreću da bude napravljen u vreme kada je Velika Britanija počela naglo da gubi političku moć te je morala da popusti pred mnogo jačim velikim bratom sa one strane Atlantika koji je imao neko drugo rešenje za RAF. Do dana današnjeg ovaj avion budi neverovatan sentiment kod svih ljubitelja vazduhoplovstva na Ostrvu bili oni profesionalci ili entuzijasti. Rasprave u vezi sa TSR-2 još uvek traju.

Istorija RAF-a predstavljena je u dve posebne prostorije. Prva se naslanja na opisani Hangar 2 i u njoj se nalaze fotografije i panelni prikazi razvoja RAF-a od pre I svetskog rata do današnjih dana. Lord Trenčard (Lord Trenchard) se vodi kao osnivač RAF-a koji je to u sadašnjem obliku i nazivu postao aprila 1918 jer je pre toga to bio Royal Flaying Corps sa svojim mornaričkim delom koji se zvao Royal Naval Air Service. Moji domaćini su tu napravili vrlo jasnu razliku jer sa ponosom ističu da su prvi u svetu osnovali potpuno nov i nezavisan vid oružanih snaga prethodno ga odvojivši od kopnene vojske a to je današnji Royal Air Force.

Druga prostorija u kojoj se na izuzetno lep način, putem odlično urađenih maketa, predstavljaju neki momenti istorije RAF-a, nalazi se u prolazu između Hangara 2 i Hangara 3. U ovoj prostoriji možete videti originalne delove uniformi i letačke opreme iz doba RFC-a, RAF-a iz Drugog svetskog rata, uniforme i opremu japanskih i nemačkih letača, posebnu vitrinu sa letačkim maskotama (protiv uroka i Gremlina), makete aviona i diorama aerodroma u Engleskoj i Iraku (operacija Desert Storm) i još mnogo toga interesantnog.

Iz ove prostorije se ulazi u Hangar 3 i postavku pod nazivom War in the Air. Ovde su na jednom mestu nekada ljuti protivnici sa raznih meridijana koji su leteli u raznim vazduhoplovstvima u različitim periodima. U ovoj fantastičnoj postavci ljubitelji istorije i avijacije obično provode najviše vremena jer tu mogu videti originalne avione iz Drugog svetskog rata iz perioda Bitke za Britaniju: Supermarine SPITFIRE Mk.I, Hawker HURRICANE Mk.IIc, nemačke Focke Wulf FW-190A-8 (novitet u postavci od 2014. kada je stigao sveže obnovljen iz Hendona), Fieseler Fi-156 Storch, raketni Messerschmitt Me-163B-1a i lovac Me-410A-1/U2 Hornisse (jedan od dva sačuvana u svetu), japanske Yokosuka Ohka II (raketni avion japanskih Kamikaza za jednokratnu upotrebu), Mitsubishi Ki-46-III Dinah (jedan od najelegantnijih i najboljih aviona za izviđanje u drugom ratu), lovac Kawasaki Ki-100-1b (jedini sačuvani primerak u svetu).

Ekipu iz Prvog svetskog rata čine Sopwithovi PUP, 1^1/2 Strutter i Bristol M1C. Ovaj triling sjajnih primeraka iz Velikog rata je postavljen 2014. povodom stogodišnjice od početka rata a dobijeni su „na pozajmicu” iz Hendona dok je u Hendon otišlo nekoliko drugih aviona interesantih za njihove postavke. Ovo je jedan od primera kako eksponati cirkulišu u jednom muzeju koji se nalazi na tri mesta (Hendon, Kosford i Staford). Za sve to je potrebna izuzetno dobra služba logistike koju čine stručni ljudi u koje se, to je vrlo evidentno, dosta ulaže (u njihov trening, edukaciju i stručno usavršavanje). Dalje, jedan od zapaženijih eksponata je i vedeta argentinske škole – FMA Pucara koja se u muzeju našla pošto je zarobljena na Foklandskim ostrvima. Nakon prebacivanja u Veliku Britaniju biva podvrgnuta testiranju u „Aircraft and Armament Experimental Establishment” u Boscombe Downu da bi nakon toga bila ustupljena muzeju RAF-a. Pucara je u letnom stanju!

Ovim velikim prostorom svojom veličinom i gracioznošću dominira Consolidated PBY-6A Catalina koja je došla iz danske mornarice kao donacija. Veličanstvenost ovog aviona je majstorski naglašena posebno postavljenim svetlima unutar kabine i trupnog dela (u koji se može zaviriti). Oko Kataline su razna britanska torpeda iz kolekcije muzeja kao i delovi opreme koja je korišćena u raznim ulogama ove morske kraljice.

Svaki avion u postavci u Kosfordu ima svoju priču i „podebeli dosije” upotrebe u neko ratno ili mirnodopsko vreme. Iako sam imao prilike da posetim ovaj muzej četiri puta, svaki put je na videlo izlazilo nešto novo. Zaposleni ne skrivaju svoju želju i ideju da i dalje neguju istoriju i tradiciju RAF-a kako bi što bolje i preciznije sačuvali svoje nasleđe za naredna pokolenja s nadom da će i sadašnji klinci koji dolaze u posetu naći inspiraciju u postavkama i programima koji se organizuju, te da će i oni možda jednom postati pripadnici RAF-a ili British Airwaysa.

Želim da se zahvalim gospođi Michelle Morgans (PR Executive) na profesionalnoj podršci prilikom posete Kosfordu.