Prva generacija ženskih pilota Ratnog vazduhoplovstva SFRJ – susret u Beogradu posle 32 godine

„Prvi put u istoriji našeg Ratnog vazduhoplovstva i žene u pilotskim kabinama borbenih aviona“, reči su kojima je dnevni list „Politika“ 20. aprila 1984. godine izvestio da je u Zadru počela letačka obuka prve generacije devojaka pilota, budućih rezervnih oficira.

Njih četiri – Tatijana Dodevska iz Kumanova, Milena Cestnik iz Ptuja, Svetlana Mitrović iz Leskovca i Mirjana Ivanović iz Novog Sada bile su atrakcija tadašnjeg, četiri decenije starog, ratnog vaduhoplovstva. Ne samo zato što su kao žene ušle u prostor koji je do tada pripadao isključivo muškarcima već zbog činjenice da su se u njemu dobro snalazile.

Uprkos činu rezervnog potporučnika i najvećem pilotskom priznanju – letačkom  znaku, nikada nisu postale aktivni oficiri-piloti, a karijera, porodični  život u različitim zemljama i obaveze udaljili su ih na 32 godine.

Prilika da se opet sastanu ukazala se na poslednjem sastanaku Udruženja žena letača Srbije održanog početkom nedelje gde se, osim o uspomenama sa obuke, govorilo i o tome čime se danas bave i koliko su ostale verne avijaciji.

Mirjana Ivanović vazduhoplovnoj javnosti poznatija je kao Mirjana Fritcshe. Živi i radi u Švajcarskoj kao pilot saobracajnih aviona. Udata je i ima ćerku.

Letačku karijeru počela je kao padobranka i jedriličarka u Aeroklubu „Novi Sad“, a tokom karijere profesionalno je letela po Americi, Kanadi, Evropi, Africi. Stekla je zvanja kapetana i instruktora. Iskusila je rad u avio-kompanijama „Crossair“ i „Farnair“ a radila je i za „Bombardier“.

Nakon obuke u Zadru, koju je završila kao najbolja u klasi – sa ocenom 9, skoro deset godina nije mogla da pronađe posao, ali kako sama kaže to joj je otvorilo vrata da se oproba u drugim, daleko uzbudljivijim stvarima.

U nedavnom intervjuu za Tango Six, među najzanimljivijim izdvojila je 17 sati leta bez autopilota, testiranje kokpita za avion A380, spašavanje švajcarskih izbeglica iz Damaska, posao test pilota, prošlogodišnji tromesečni boravak i posao kao pilot u Africi, gde ponovo odlazi.

Do sada je provela 10.000 sati u vazduhu. 

– Na zadnjoj etapi od Engleske ka Švajcarskoj preko Severnog mora otkazala nam je sva elektrika. Onda smo pomoću radija i ELT-a uspeli da uspostavimo vezu. Poslali su nam američki vojni avion koji me je navodio i tako sam sletela u jednu vojnu bazu u Engleskoj. Grupno letenje se ne radi u civilnoj avijaciji, tako da mi je znanje iz Zadra spasilo život – navela je Fritcshe.

Svetlana (Mitrović) Milenković (druga sa desne strane), nastavnik je letenja i sekretar Aerokluba „Saša Mitrović“ iz Leskovca u penziji. Udata je i ima dva sina.

Posle obuke u Zadru, sa svojim bratom zajedno je letela u matičnom aeroklubu u Leskovcu gde je završava jedriličarsku i pilotsku obuku.

Učestvoval je kao član državne jedriličarske ženske reprezentacije na Evropskom prvenstvu u Subotici i prvom državnom prvenstvu za žene 1985. godine.

Posle tragičnog gubitka brata napravila je pauzu u letnju, ali je nastavila i do penzije je ostala profesionalno aktivna u leskovačkom aeroklubu koji se po njenom bratu danas zove „Saša Mitrović“.

Godinama je obučavla generacije učenika, danas civilnih i vojnih pilota:

– Najviše sam letela kao nastavnik. Osim na svoja dva sina, ponosna sam i na svoje učenike. Obučila sam oko 100 ljudi među kojima su i piloti Er Srbije (Air Serbia) – Milan Malović i Nenad Mitić – sa ponosom nam priča Svetlana.

Milena (Cestnik) Zupanič (u sredini) danas živi i radi u Ljubljani kao novinarka redakcije slovenačkih novina „Delo“. Udata je i ima 3 ćerke.

Svoje prve letačke „korake“ pravi u matičnom Aeroklubu „Ptuj“ gde se aktivno bavi  jedriličarstvom i kasnije motornim letenjem. Kao član državne jedriličarske ženske reprezentacije učestvovala je na dva Evropska takmičenja za žene – u Belgiji i u Subotici, gde je osvojila evropsku medalju. Takmičila se i na Prvom državnom prvenstvu za žene u Subotici i postaje državni prvak.

Oko 1300 sati je provela u vazduhu i preletela skoro 15 hiljada kilometara.

Posle obuke u Zadru završila je studije književnosti, a zatim se zaposlila kao novinar. Dobitnik je prestižne novinarske nagrade u Sloveniji “ Consortium Veritatis“.

– Dobro je što smo prošli isto što i naši muškarci jer smo mogle da budemo ravnopravne i sa njima diskutujemo na tu temu. Iako sam imala punu podršku kod kuće – moj muž je završio kurs za jedrilicu – u životu se ne može raditi sto stvari – navela je Zupanič.

Tatjana (Dodevska) Velkova (prva sa leve strane) danas živi i radu u Skoplju kao profesor kriminologije. Udovica je i majka 2 ćerke.

Letenjem je počela da se bavi u Aeroklubu „Kumanovo“ kao jedriličarka i pilot. Po povratku uz Zadra, letelа je nešto više od 4 godine. Imа 350 sаti motornog nаletа  i 50 sаti nа jedrilicama.

Završila je studije kriminologije, a pre 11 godina doktorirаlа je nа Prаvnom fаkultetutu u Skoplju.

Danas je redovni profesor FON Univerzitetа u Skoplju.

– Porodične obaveze i stručno usavršavanje je zahtevalo da mi letenje bude samo ljubav, opesija, ali ne i realnost – objasnila je Tatjana Velkova.