Sva patetika jednog istorijskog obaranja

BEOGRAD – Tango Six je imao priliku da prisustvuje predpremijeri dokumentarnog filma Drugi susret autora Željka Mirkovića u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma održanog 21. septembra u hotelu Hajat. Zvanična premijera bila je juče u Beogradu dok će RTV Vojvodina emitovati seriju od pet epizoda u kojoj će se naći materijal koji nije ušao u dokumentarac.

Dokumentarni film Drugi susret reditelja i producenta Željka Mirkovića, vlasnika produkcijske kuće Optimistic films, drugo je autorsko delo ovog autora posvećeno obaranju aviona F-117A 1999. godine i Zoltanu Daniju. 21. sekund prvo je Mirkovićevo ostvarenje kojim je ispričana jedna od verzija obaranja iz ugla Zoltana Danija, ratnog komadanta 3. raketnog diviziona 250. raketne brigade Vojske Srbije. Čoveka koga je jedan od starešina iz tog perioda na nedavno održanom naučnom skupu u organizaciji ViPVO nazvao – „onaj čije ime ne želim ni da spominjem“.

Ova TLjP (Topla Ljudska Priča) dobila je svoj stručni epilog pre sedam godina u bazi Ramštajn kada je delegacija oružanih snaga Srbije pojasnila zainteresovanim subjektima iz Nato saveza na koji smo to način uspeli da oborimo ovu low observable letelicu, kolikvijalno nazvanu stealth ili nevidljivom. Knjige generala Draganića, Đorđa Aničića i u nekom delu Spasoja Smiljanjića rasvetlile su tu noć.

Drugi susret

Drugi susret je priča o svemu onome što neće zanimati prosečnog vazduhoplovnog entuzijastu sa ovih prostora. Radi se o prenaglašenom emotivnom putovanju kroz sudbine Zoltana Danija i Dale Zelka koje se prepričava kroz, na trenutke previše patetične, porodične vrednosti. U nameri da se što više odvoji od konkretne priče obaranja, rata i svih „zanimljivih“ delova koji sami po sebi otvaraju razna pitanja, autor se odlučio za uopšten pristup koji je najbolje verbalizovao prilikom izjave novinarima na dan predpremijere:

Želja za alternativnim pričanjem sudbina dvoje ljudi, kroz njihove porodice i sudbine.

Očekivano, bezbedno i neinventivno.

Ono za šta se autoru svakako mora odati priznanje je podvig da sa skromnim sredstvima i produkcijom, koja se na trenutke oslanjala i na glavne aktere koji su sami sebe snimali, stvori jedno drugačije svedočanstvo. Ovo je nezavistan projekat jedne manje produkcijske kuće i kao takav pored svih svojih mana u kontekstu obrade ratne epizode kao takve ipak donosi neke detalje koji do sada nisu viđeni. Podsetiću da ne postoji dokumentarac, ni u stranoj produkciji, koji obrađuje ratna dejstva 1999. godine kao jedinstvenu sveobuhvatnu temu. Da nije inicijative entuzijasta i njihove želje ka stvaranju neprofitnih dokumentarnih dela šira publika ne bi kvalitetnije bila upućena u  pozadinu ovog rata. Odličan primer je dokumentarni serijal RTS-a „Niko nije rekao neću“ koji je pre svega rezultat rada producentkinje Slađane Zarić nego želje države ili vojske da se na najsvrsishodniji način oduži svojim herojima.

Utisak koji film „Drugi susret“ ostavlja je slab, razvodnjen i njegova prenaglašena patetika porodičnih vrednosti, koje na trenutke ostavljaju osećaj netražene injekcije neprijatnosti, na prosečnog isfrustriranog srpskog gledaoca delovaće verovatno suprotno od želje autora za „svi smo mi isti pioni/porodični ljudi u većim igrama“ porukom. Uostalom, da je i jedan anti-ratni film imao smisla od šezdesetih na ovamo ratova ne bi, jel’te, ni bilo. Besmisao anti-ratnog aktivizma dokumentarne i filmske beletristike u ostvarenjima koja su nam ostala u sećanju vade zanimljivosti kojih u „Drugom susretu“ na žalost nema u dovoljnim količinama.

Osim dva glavna lika.

Dani

Zoltan Dani će ostati zapamćen kao dvostruki gubitnik. Iz perspektive njegovih savremenika zbog stavljanje sebe u prvi plan obaranja F-117A i njegove perspektive načina kako su se vojska i država ponele prema njemu.

Mesecima i godinama nakon obaranja mediji su radili svoj posao i tražili su ljudsko lice koje može ispričati priču ove objektivno veoma bitne ratne epizode. Glupošću vojnog PR-a (koja je godinama kasnije na neki način ispravljena) medijima nije bila servirana objektivna i odmerena verzija i Dani je pronašao šansu za sebe. Vrlo je verovatno da to istupanje nije bila njegova lična ideja već da je neki novinar prvi povezao paralelu „nekad heroj – danas pekar“ i Zoltan Dani je bio rođen kao zvezda najvećeg uspeha srpskih raketaša u istoriji.

Međutim, ništa ne može biti dalje od istine unutar te premise. F-117A obaranje deo je timskog rada borbene posluge raketnog diviziona od poslednjeg rezerviste do prvog pukovnika. Kao što se ovde može videti, u pitanju je do savršenstva dovedena sinhronizacija grupe ljudi i tehnike u uslovima realne životne opasnosti nakon kratkih uključivanja radara ili lansiranja salva raketa. Nikako se ne može reći da je „jedan čovek oborio F-117A“. Zbog toga je ovaj film u biti besmisleno postavljen.

Kompleksnost odnosa između Danija i njegovih nekadašnjih saboraca kao i precizna hronologija događaja koji su predhodili samom obaranju još nisu adekvatno obrađeni.

S druge strane, Zoltana Danija ovaj dokumentarac predstavlja kao sposobnog, snalažljivog, upornog i svestranog čoveka koji nije pitomo prihvatio prestanak jednog dela svog života već se podjednako uspešno snašao u novoj životnoj ulozi. Ilustracija Danijevih sadašnjih aktivnosti i njegova veza sa porodicom u „Drugom susretu“ po meni najbolje prikazuje esenciju oficira, njihove urođene ili stečene sposobnosti, discipline i rada. Problem je što prosečnog gledaoca to u ovom ostvarenju neće zanimati.

Zelko

Glad prosečnog gledaoca za još informacija u vezi te noći kao što sam naveo neće utoliti priča oko Danija. Međutim segment sa Dale Zelkom hoće.

Drugi susret otkriva da je Zelko neverovatno zanimljiv lik. Veseo, slojevit i da nikako ne spada u stereotip neobaveštenog kiborga-amerikanca koji nas je ubijao. Dokumentarac ga nepretenciozno i iskreno predstavlja kao veselog i rasterećenog čoveka koga bi svako zavoleo u prvom minutu upoznavanja.

Deo Zelkove priče ratnika profesionalca koji je bio na zadatku konačno otkriva zanimljivosti zbog kojih vredi pogledati film. Iako je dosta detalja te noći sam Zelko već ispričao u nekoliko navrata, u „Drugom susretu“ saznajemo, između ostalog, da je na zemlji u jarku proveo sedam sati i još jednom možemo čuti detalje iz prvog lica jednog od većih blamova naših bezbednosnih snaga koje je USAF CSAR akcija apsolutno resetovala i postavila na svoje mesto.

Pogledati

Pre svega zbog zanimljivog predstavljanja američkog pilota i dramatruški spretno izvedenog segmenta koji ima veze sa samim obaranjem. Ignorisanje patetike i ljudske priče neće biti teško i preživljivo je upravo zbog priče koju i laik i informisani entuzijasta ipak žele da vide.

„Drugi susret“ pokušava da isforsira priču ljudskosti i da pripoveda neke besmislene teorije o zlu rata i porodici. Na kraju ipak ostaje trezven utisak da priča koja se odigrala 1999. godine nije imala veze čak ni sa osnovnim razlozima i opravdanjima nasilnijeg dela nečije politike već nervozom i bahatim pristupom psihološki labilnijih Nato čelnika pri kojima je nekoliko jedinica i jedno ViPVO postiglo mnogo više nego što je objektivno moglo u veoma surovim uslovima. Pripovedanje podviga prevashodno naše strane u više detalja i dalje je potrebno ali bez slične patetike i Srbima svojstvenog karikiranja nesupstantivnog  patriotizma.

Potrebno je više pričati o profesionalcima koji su poslati na zadatak neadekvatno opremljeni i tražiti osećaj inspirativne inicijative koja nema veze sa guslama i nepostojećim stvarima nego ljudima koji su jednostavno znali kako da urade svoj posao u nemogućim uslovima.