Branioci neba Jermenije

Region Kavkaza oduvek je bilo mesto na kome su vladale velike međuetničke i međuverske tenzije između naroda koji tamo žive. U poslednjih 120 godina to je naročito bilo izraženo između Jermena i Azera koji su u nekoliko navrata vodili žestoke ratne sukobe. I danas ove dve nacije imaju nerešene teritorijalne sporove a od 2008. traje sporadični granični rat niskog intenziteta na teritoriji nepriznate jermenske republike Nagorno-Karabah koja je zvanično deo teritorije Azerbejdžana a na kojoj Jermeni čine većinsko stanovništvo.

U 20. veku veći sukobi su vođeni 1905, 1917, zatim u periodu 1918-1920, a poslednji veliki rat, ujedno i najduži vođen je od 1988. do 1994. godine. Nakon toga konflikt koji je nakon rata samo zamrznut više puta je eskalirao ali do borbenh dejstava većih razmera do danas nije došlo. U ovaj sukob su se u prošlosti mešale i velike sile koje su imale svoje interese, kako ekonomske tako i političke i vojne. Trenutno Azerbejdžan ima vrlo bliske odnose sa Turskom dok je Rusija u Jermeniji razmestila respektabilne vojne snage.

Kako je Jermenija jedna relativno siromašna država njeno Ratno Vazduhoplovstvo još od svog osnivanja avgusta 1992. nije dovoljno finansirano što je naravno direktno uticalo na njen razvoj.

Neposredno pred formiranje RV Jermenije od borbenih vazduhoplova SSSR-a na njenoj teritoriji bazirano je samo 5 jurišnih aviona Su-25 iz sastava 60. samostalnog jurišnog avijacijskog puka, zatim 5 srednjih trasnportnih helikoptera Mi-8T i 6 desantno-jurišnih helikoptera Mi-24P/K iz sastava 7. gardijskog helikopterskog puka koji su bazirani u Jerevanu.

Pored toga nasleđena su i dva civilna Aeroflotova Mi-8, kao i po jedan laki transporter An-26, An-32B, šest An-2P i deset školskih aviona Jak-52. Zanimljivo, još 1991. godine, pre formiranja RV Jermenije jedan azerbejdžanski pilot je avionom MiG-25PD prebegao u Jermeniju ali ovaj avion zbog nedostatka logistike i kadra nikada nije uvršten u sastav vojno-vazduhoplovnih snaga Jermenije. Jermeni su tokom 90-tih imali plan za nabavku lovaca, pominjala se vrlo povoljna cena aviona MiG-29 iz Ukrajne ali je hronični nedostatak novca učinio da se odustane od ove kupovine.

Azerbejdžanski taktički bombarderi Su-24, lovci-presretački MiG-25PD, izviđači-bombarderi MiG-25RB mogli su skoro nesmetano da krstare nebom Jermenije koja nije imala zadovoljavajuću zaštitu svog vazdušnog prostora iako je od SSSR nasledila osmatračke radare i raketne sisteme PVO 9K35 “Strela-10“, 9K33 “Osa“ i S-125 “Neva“ . I pored toga u periodu od 1990. do 1993. Jermeni uspevaju da raketnim sistemima Strela-2 i 3 obore oko 20 azerbejdžanskih aviona i helikoptera što ipak nije mnogo uticalo na odnos snaga.

Jermenija se okrenula savezništvu sa Rusijom koja je na početku septembra 1994. na teritoriji Jermenije rasporedila svoju 127. motorizovanu diviziju. Sporazum o vojnoj saradnji između Jermenije i Rusije potpisan je 16. marta 1995. kojim je ruskim snagama dozvoljeno stacioniranje u Jermeniji u narednih 25 godina.

Rusija je kao rezultat tog sporazuma formirala 102. vojnu bazu sa tri motorizovana puka, jednim artiljerijskim pukom, jednim raketnim pukom PVO sa sistemo 2K12 ’’Kub’’ i jednim samostalnim tenkovskim bataljonom. Kao početnu vojnu pomoć Rusija je tada RV Jermenije isporučila jedan avion Su-25, dva školsko-borbena aviona L-39 i nekoliko helikoptera Mi-2, Mi-8 i Mi-24.

Na aerodromu Erebuni, južno od glavnog grada Jerevana 12. jula 1995. formirana je 426. vazduhoplovna grupa koja je bila deo 31. gardijskog lovačkog avijacijskog puka, 51. vazduhoplovnog korpusa, Južne vojne oblasti iz vazduhoplovne baze Zernograd. Iz Rusije je doletelo 16 lovaca (po nekim podacima samo 6) MiG-23 sa zadatkom odbrane vazdušnog prostora Jermenije.

Nakon toga dve države su potpisale još nekoliko vojnih sporazuma a jula 1998. godine dogovoreno je i razmeštanje raketnog sistema PVO tipa S-300. Aerodrom Erebuni tada dobija novu navigacijsku opremu, sisteme veze i radare a odlučeno je i da se lovci MiG-23 zamene modernijim MiG-ovima 29. Sredinom decembra 1998. na ovaj aerodrom sleće prvih pet aviona MiG-29.

Januara 1999. u bazu stiže još pet aviona MiG-29 a istovremeno počinje i razmeštanje sistema S-300. Juna iste godine u bazu dolazi još 4 MiG-a 29 a poslednja 4 su doletela 22. oktobra. Tako se u bazi Erebuni našlo 15 aviona MiG-29 9-13 i tri dvoseda MiG-29UB. Jula 2001. 426. vazduhoplovna grupa se rasformira a Erebuni postaje 3624. vazduhoplovna baza kao vazduhoplovna komponenta 102. vojne baze.

Februara 1999. dva aviona stavljena su u 24-časovno dežurstvo objedinjenog sistema PVO Zajednice Nezavisnih Država a započeta je intenzivno trenažno letenje i patroliranje kako bi se piloti upoznali sa jermenskim vazdušnim prostorom. Erebuni se inače nalazi na veoma nepovoljnom položaju na samo 14 km od granice sa Turskom a sam grad Jerevan je okružen planinom Ararat.

Rusi su u Erebuni doleteli sa najboljim avionima MiG-29 iz sastava 31. puka koje su imali na raspolaganju a sa sobom su za početak doneli i dve tone rezervnih delova kako bi održavanje aviona bilo na zahtevanom nivou. Kasnije je baza osposobljena za razne popravke aviona, čak i remonte određenog broja sklopova. Iako su to bili najspremniji avioni ubrzo su dva aviona morala na remont a taj posao je obavljen upravo u bazi Erebuni. Vremenom je došlo i do rotacije određenog broja aviona iz baze Zernograd, kasnije i Milerovo gde je prebaziran 31. lovački puk.

Takođe Rusi su radili i na poboljšanju uslova na samom aerodromu, proširene su i revitalizovane stajanke, hangari, rulne staze a obnovljena je i elektronska i svetlosna oprema baze.

Jermenija je vremenom uspela da ojača borbenu komponentu svog RV-a i to nabavkom dodatne količine jurišnih aviona Su-25. U 2004. godini iz Slovačke je nabavljeno 10 polovnih aviona, 9 jednoseda Su-25K i jedan dvosed Su-25UBK. Azerbejdžan je takođe radio na obnavljanju flote jurišnika Su-25 nabavljjući avione iz Ukrajne i Gruzije pa se danas u njihovom inventaru nalazi 19 ovih aviona dok ih Jermenija ima 13.

Azerbejdžan je takođe iz Ukrajine nabavio i 14 lovaca MiG-29 (9-13 i UB) kojima su zamenili avione MiG-25P/PD/PU. Od Rusije su nabavljeni borbeni helikopteri Mi-35M, transportni Mi-171 kao i raketni sistemi PVO Tor-M2E, Buk-M2E i S-300PMU-2. U naoružanju se našao i izraelski PVO sistem Barak-8.

Kako je vreme prolazilo broj operativnih ruskih aviona se smanjivao pa se tako desilo da je 2013. godine bilo aktivno samo 6 aviona. Iste godine dva aviona su poslata na remont i modifikaciju u Rusiji a do kraja 2014. godine remontovani su skoro svi avioni.

U međuvremenu vojni sporazum sa Rusijom je produžen tako da ruske snage mogu ostati u Jermeniji do 2044. godine a kako Jermenija još dugo neće moći sebi da priušti kupovinu lovaca Rusi će i dalje čuvati njihovo nebo. Trenutni plan za bazu Erebuni podrazumeva i zamenu lovaca MiG-29/UB višenamenskim borbenim avionima MiG-29SMT/UBR koji će biti isporučeni VKS Rusije 2015. i 2016. godine.

Januara 2014. u Jermeniju, u 3624. bazu iz Rusije stiže i 8 srednjih transportera Mi-8MT kao i 8 desantno-jurišnih helikoptera Mi-24P. Pre desetak dana rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je u bazu Erebuni razmešteno još sedam helikoptera Mi-8MT i Mi-24P. Od ove godine baza se nalazi u sastavu 27. mešovite avijacijske divizije, 4. armije Vazdušno-kosmičkih snaga, Južne vojne oblasti.