Konačno: Moguće premeštanje aviona Muzeja vazduhoplovstva sa platforme beogradskog aerodroma

Muzejski predmeti koji se godinama nalaze na teritoriji beogradske vazdušne luke – avioni DC-3, Lisunov Li-2 i Konver, uskoro bi mogli da budu prebačeni u Muzej vazduhoplovstva-Beograd (MVB), jer bi u suprotnom zbog renoviranja ograde Aerodroma Nikole Tesla mogli da ostanu „zarobljeni“ ili bi završili na otpadu.

Iako se o ovoj temi govorilo i tokom protekle godine, letovi za Njujork mogli bi da budu okidač da se unikatni vazduhoplovni predmeti presele na mesto kome pripadaju – u MVB.

Zanimljivo u ovoj priči je da možda po prvi put u poslednjih nekoliko meseci nema sukoba među institucijama, ali da se uprkos tome i dalje ne zna šta će konkretno biti urađeno i hoće li ovi istorijski primerci naći svoje mesto u bogatoj zbirci vazduhoplovne istorije Muzeja.

Kustos i smenjeni direktor Muzeja vazduhoplovstva-Beograd, Zoran Radojević navodi da ova teme nije novost za zaposlene u MVB-u.

–  Još prošle godine u zimu su došla dva izvršna direktora Aerodroma. Rekli su da ti avioni moraju da se sklone sa te platforme. Hvala im što su ih držali toliko godina tu besplatno.

Pregovarano je i bilo je sve pripremljeno da se dva ili tri izvuku, međutim, stalo se jer nije bilo dogovora sa seljacima jer je bila suša velika, pa neki ljudi nisu hteli. Ne možete vi čoveku nasilno da uđete na njivu – objašnjava Radojević.

On ističe da  prenos ovih muzejskih predmeta više neće moći da se odlaže i da će MVB ovo pitanje morati da reši do septembra.

– Meni su se javili i potvrdili da će do septembra biti podignuta preostala ograda oko Aerodroma zbog povećanja kategorije za prekookeanske letove. Do tada moramo nekako to da rešimo jer će to biti veliki problem – avioni će praktično biti zarobljeni – navodi Radojević.

Da će doći do promene ograde potvrđeno je i sa Aerodroma Nikola Tesla za Tango Six.

– Predviđeno je da se postojeća ograda zameni novom po fazama zbog zastarelosti i promene bezbednosnih pravila. Zamena ograde svakako će doprineti povećanju bezbednosti na kompleksu Aerodroma Nikola Tesla Beograd – piše u odgovoru beogradske vazdušne luke.

Oni, međutim, navode da su „opredeljeni da se unikatni primerci vazduhoplova koji se dugi niz godina nalaze na teritoriji beogradskog aerodroma, a koji su u vlasništvu Muzeja vazduhoplovstva, sačuvaju od daljeg propadanja i prebace u Muzej, kako bi kao muzejski eksponati bili deo izložbene postavke u muzejskom prostoru“.

– U cilju realizacije ove ideje, beogradski aerodrom u intenzivnoj je komunikaciji sa Muzejom vazduhoplovstva u vezi sa organizacijom i pomoći naših stručnih službi i zaposlenih oko preseljenja predmetnih vazduhoplova.

Rok koji je Muzej vazduhoplovstva odredio za preseljenje vazduhoplova bio je septembar 2015. godine. S obzirom na činjenicu da je želja predstavnika Muzeja vazduhoplovstva da eksponati budu preseljeni u komadu i da ne želimo da se dogodi situacija da preseljenje ovih eksponata nije moguće na željeni način, Aerodrom Nikola Tesla Beograd nastaviće komunikaciju sa Muzejom vazduhoplovstva u cilju pronalaska najoptimalnijeg rešenja – navode sa Aeodroma za Tango Six.

Zoran Radojević smatra da bi, s obzirom na to da Ministarstva sada sudeluju u vođenju Muzeja i odgovaraju za to, država trebalo da bude ta koja će da pomogne.

– Drugačije je kad država pregovara, a drugačije je kad to radi neki direktor muzeja – objašnjava Radojević.

On navodi da je razgovaro i sa Jat Tehnikom u vezi sa prenosom Jatovog B727 koji je poklonjen Muzeju, a koji se nalazi na njihovom prostoru, i da je i ova firma spremna da pomogne.

– Avion je ogroman, težak, tek sa njim ne znamo šta da radimo. Oni su to i pre godinu dana tražili da mi to pomerimo, ali ja sam rekao da mi ne možemo ni ove lagane i zamolio da to malo pomerimo i odložimo – istakao je Radojević i naveo da je Jat Tehnika ponudila pomoć oko prevoženja aviona.

Radojević ističe da će Muzej prihvatiti bilo čiju pomoć i podseća da su jedno od rešenja u toku protekle godine ponudili i vazduhoplovni entuzijasti na čelu sa novinarom Zoranom Kusovcem.

Najbolje rešenje za avione

Idealno rešenje za prenos ovih muzejskih predmeta bio bi transport helikopterom, navodi vodič i osoba zadužena za odnose s javnošću u MVB-u, Petar Nedeljković.

– Najbolje bi bilo da se vazdušnim putem uz pomoć helikoptera Mi-26 koji bi mogao da se iznajmi u Rusiji zakači avion i prenese u komadu – objašnja Nedeljković.

On naglašava da bi, takođe, bilo najbolje da avioni prvo odu na remont gde bi bili i ofarbani, pa da tek onda dođu u Muzej. U suprotnom, veruje Nedeljković, Muzej neće imati novca da sa njima bilo šta uradi nakon prenošenja.

– Projekcija farbanja samo Karavele bila je 60-70 hiljada evra. A to je eksponat koji nam je strahovito ugrožen.

O nekom sređivanju specijalnom ne možemo ni da razmišljamo dokle god Muzej živi od ulaznica i naših posetilaca. Na tržištu smo od kad smo osnovani – država, praktično, zanemaruje ovu kuću tolike godine – zaključuje Nedeljković.

Zašto su važni DC-3, Lisunov 2 i Konver

Bez konkretnih planova za restauraciju ovih predmeta zaključuje se da bi najveću korist od prenošenje tri aviona mogao da ima Aerodrom Nikola Tesla. Ipak, Muzej ne poriče važnost aviona i njihovg dolaska u Muzej, iako bi put ovih letelica do statusa muzejskih eksponata bio dug.

– C-47 sa kargo vratima je vratna verzija DC-3 putničkog avina. To je avion koji ima kargo vrata, metalni patos. U njega je mogao da uđe džip ceo ili neka laka artiljerija.

Skakali su padobranci tokom Drugog svetskog rata pri svim velikim desantima – napadu na Normandiju, Holandiju. Avion je legendaran – nastao je tridesetih godina i dan danas leti. Leteća legenda.

U vojsci Južnoafričke republike još uvek leti sa turboprop motorima. Bio je i okosnica Jata od 1949. godine kada je kompanija osnovana, pa praktično do šezdesetih godina. Većina ovakvih Jatovih aviona je prerađivana u putničke avione u Češkoj, pa su umesto metalnih dobijali drvene patose – objašnjava Petar Nedeljković.

– Tamo se nalazi ruska verzija DC-3 – Lisunov Li-2, ali bez motora. On je leteo u našoj prvoj avio-kompaniji posle Drugog svetskog rata – Justi. To su avioni koji su došli iz SSSR-a, iz Aeroflota. Korišćeni su kao transportni avioni u Drugom svetskom ratu. Međutim, kod nas je u verziji Lisunov 3.

Originalni je Lisunov Li-2 koji ima ruske motore, ali pošto posle 1948. godine mi nemamo više ruskih motora i nemoguće je zbog rezervnih delova remontovati te motore, onda su napravili jednu konverziju – Lisunov Li-2 sa originalnim motorima DC-3. Nazvali su ga Lisunov Li-3.

Osim toga, i Konver je pedesetih godina došao u naš Jat. On je imao lep dolet i dugo je korišćen u Jatu – navodi Nedeljković za Tango Six.