U okviru nagradnog konkursa kompanije Beograd na vodi „Imam rešenje za pametniji grad“ juče je u prostorijama Geozavoda predstavljeno 10 najinovativnijih ideja za modernizaciju i stvaranje kvalitetnijih gradskih okruženja uz pomoć novih tehnologija. Jedna od tih ideja bila je i bespilotna letelica „Mavijan“ za intervencije u vanrednim situacijama kompanije Devana Aero.
Kako navodi „Netokracija“, glavni medijski partner takmičenja, na konkurs se prijavilo 172 pojedinaca i timova od kojih je izabrano 10 finalista, a troje prvoplasiranih su i novčano nagrađeni:
– Pobednički tim dobio je od kompanije Beograd na vodi novčanu nagradu u iznosu od 5 hiljada evra, dok je za drugo mesto obezbeđena nagrada od 3 hiljade evra, odnosno za treće mesto nagrada od 2 hiljade evra. Dodatno je obezbeđen i nagradni fond u visini od 25 hiljada evra za dalji razvoj i implementaciju projekata.
Prvo mesto pripalo je „Energym group-u“ i ideji o pametnim teretanama, drugo timu „Smart light“ i njihovom pametnom sistemu uličnog osvetljenja, a treće „Smart solutions-u“ koji je predstavio ideju pametnih kontejnera. –
Takmičare je ocenjivala četvoročlana komisija, a događaju su prisustvovali i gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, kao i generalni direktor kompanije Beograd na vodi Nikola Nedeljković.
Bespilotna letelica „Mavijan“
Ono što je posebno interesantno za sve vazduhoplovne entuzijaste jeste da se u 10 najboljih ideja našla i bespilotna letelica „Mavijan“ direktora firme Devana Aero Andrije Ekmedžića.
Kako je za Tango Six objasnio Ekmedžić, reč je o dronu dizajniranom za intervencije u vanrednim situacijama:
– Ovo je jedinstven proizvod na svetskom tržištu. U pitanju je letelica koja može da iznese teret do 50 kilograma na više ili niže krovove zgrada. Taj teret može biti medicinska oprema poput lekova, vakcina, insulina, defibrilatora ili teret u vidu hrane i vode, naduvanih čamaca u slučaju poplava, a u nekim ekstremnim situacijama moguće je ostaviti i padobran na vrhu zgrada.
Ovo poslednje je posebno zanimljivo jer uzmimo za primer ljude koji su bili zarobljeni u kulama bliznakinjama, a od kojih je čak 200 poginulo skakanjem sa zgrade. Da je ovakva letelica postojala tada, njihovi životi bi možda bili spašeni.-
„Mavijan“ je vrlo jednostavan za upravljanje i može da se vodi sa daljinskim ili potpuno automatski, a puni se na utičnicu, naglašava Ekmedžić i dodaje:
– Prednost ove letelice je vertikalno poletanje, koje omogućava upotrebu sa veoma malih površina. Imamo i varijantu u razvoju gde bi mogao da se ponese teret i do 100 kilograma, odnosno da se prenese kompletna odrasla osoba, ali na tome još uvek radimo. Takođe, dron može da se modifikuje i za vojne namene, te da diže i neki vojni teret. –
Inače, na takmičenju je predstavljena samo jedna od funkcija letelice (korišćenje u vanrednim situacijama), ali ona ima višenamensku upotrebu. Na sledećem snimku možete pogledati isti dron koji sada nosi kanister tečnosti do 50 kilograma u svrhe poljoprivrednog prskanja.
Inovativnu ideju o bespilotnoj letelici prepoznao je i Gradski sekretarijat za vanredne situacije, koji je nakon jučerašnjeg takmičenja kontaktirao Devanu Aero povodom daljih razgovora o dronu „Mavijan“, ističe Ekmedžić.
![[EKSKLUZIVNO] Goran Memon za Tango Six: EDePro razvija dva tipa letelice, cilj je da „mock-up“ dvomotorne bude izložen na sajmu u Dubaiju](https://media.tangosix.rs/2025/03/20250221_102948-262x130.jpg)
srx
„…uzmimo za primer ljude koji su bili zarobljeni u kulama bliznakinjama, a od kojih je čak 200 poginulo skakanjem sa zgrade. Da je ovakva letelica postojala tada, njihovi životi bi možda bili spašeni.“
Razumijem da neki klinac iz osnovne skole da ovakvu izjavu, ali odrastao covjek koji zeli da promovise svoj prozivod???
Kakao se „Mavijan“ ponasa u letu na visinama od 300 metara uz zgrade koje gore, gdje su strujanja toplog i hladnog vazduha ekstemna? Kako je sa laminarnim slojem vazduha kroz koji dron treba da prodje da bi ueltio u zgradu? Koko bi ljudi u zgradi znali o cemu se radi uopste? Kako bi dostavio padobrane? Jedan po jedan? Koliko vremena treba da se jedan dostavi? Prva zgrada je pala za 58 minuta!
Ko bi naucio ljude da koriste padobran i da ga pravilno stave na sebe u trenucima kada se guse u dimu i panice? Jedan padobran treba da pase svima? I ljudima od 120 kg i zenama od 50kg? Kako ce da skoce dovljno daleko od zgrade da bi se kupola mogla otvoriti?
Ovo su pitanja koja su mi prosla kroz glavu za jedno 30 sekundi. Ako nemam odgovor na ovo prije bi u zemlju propao nego sto bi napravio promociju proizvoda zasnovanu na „sta se babi snilo…“.
Osim toga, da li je ikome na pamet palo da u svim datim situacijma, operator drona mora da ima vizuelni kontakt sa dronom. Sto znaci da je sa sobom uspjeo da dovuce dron i popratnu opremu jedno sto metara od osoba kojima treba pomoc. Mozda je lakse dovuci sa sobom camac ili doktora umjesto drona ili se popeti uz stepenice pa pomoci ljudima na licu mjesta.
Evo jedan primjer kada se ideja pespilotinih letjelica primjeni na realistican nacin:
https://www.youtube.com/watch?v=NBdB3G9Qvqs
Andrija Ekmedžić
Niko nije pričao o uletanju drona u zgradu, ako ste to pomislili nismo se razumeli. Imamo koncept sistem za odbacivanje tereta iz vazduha. Najbolje bi bilo i najlakše dostava na ravne površine to jest na ravan krov zgrade. Severna kula je gorela 102 minuta, za 102 minuta moglo je u najmanju ruku da jedna letelica odnese jedan padobran na vrh zgrade. Što se tiče obuke za iskakanje, veća je šansa da se neko spase skokom padobranom za koji nije obučen, nego da skoči bez padobrana. Kada se čovek bori za život spreman je za mnogo veće podvige nego povlačenje jedne ručke za otvaranje padobrana.
Što se tiče strujanja, toplo, hladno, imam instaliran sistem koji stabiliše letelicu pri relativno jakim strujanjima, tako da je to pokriveno. Nije potreban vizuelni kontakt sa dronom jer ima instalirana kamera a takođe se dron može voditi i potpuno automatski.
Eto u najgorem slučaju mogla je da se spase jedna osoba.
Možda je to vama malo i smešno, ali nekome bi to danas možda bilo zlata vredno da je živ.
Pitanje konkretno za vas: da ste na ravnom vrhu zgrade koja gori, pod pretpostavkom da niste imali padobransku obuku i da vam dron dostavi padobran, da li biste probali da se snađete ili biste čekali da se zgrada sruši?
BB
Ako se vratiš na tekst, vidjećeš da je u pitanju ideja a ne gotov proizvod. Svakako da se ideji (svakoj) može naći neka problematična upotreba, ali to nije razlog da se nečiji rad nipodaštava, već da se nova ideja rodi kako da se taj konkretni nedostatak riješi. Evo daj mi bilo koju ideju, ja ću naći trista mana… Nije u tome poenta, ako naiđeš na neki problem treba smišljati kako da se taj problem riješi a ne trpati ga pod tepih i vikati kako „država“ ne valja.
Evo, recimo meni se sviđa više ovo rješenje za „pametno selo“ :-), i mislim da bi dron trebao biti malo većeg kapaciteta, sa izmjenjivom baterijom, bržom montažom (na klik) propelera i da ima mogućnost rada u automatskom režimu na osnovu GPS koordinata.
Nigdje nisam kritikovao, dao sam moguće rješenje (onako s nokta) iako je konstruktor većine toga svjestan.
Evo još jedne primjene: vatrogasni dron. Morao bi biti malo veći, možda sa ICE ili bolje hibridnim pogonom, mogućnost da se sa više dronova napravi „vazdušni lanac“ ali sa vodom :-) između mobilnog bazena i požarišta. Dok jedan dron posmatra (na osnovu senzora) gdje je požar naj aktivniji i dijeli koordinate i visinu ostalima.
I ovo je ideja koja mi je sad pala, naravno da ima hiljadu mana ali ima i, možda, samo jednu vrlinu. Zbog te vrline bi je trebalo razmotriti.
Andrija, svaka čast imaš od mene moralnu podršku, a možeš imati i koju ideju uz kafu babic.branislav@yahoo.com
Medo s mora
Apsolutno se slažem da je ovo samo ideja i da je puna krivih razmišljanja.
Inače, evo link na slično, alii smisleno rješenje koje je još u razvoju:
http://balkans.aljazeera.net/vijesti/balkanska-pamet-pravi-najveci-dron-za-nato
Vladimir
Bravo Andrija!
ArcherBit
Cekajte, cekajte, cekajte.
Dostava padobrana preplasenim ljudima koji nemaju pojma kako da ga koriste i osiguraju, na 250m visine, u zgradi koja je u dimu i plamenu?
Spasavanje ljudi tako sto ce ugrozeni covek da sedne na dron i njime poleti? Tezina, neravnomerni raspored iste, odrzavanje ravnoteze da ugrozeni ne padne ili ga 4 rotora koja se vrte sa svih strana ne iztranziraju?
Dostava camaca za spasavanje u sred bujice koja nosi sve pred sobom?
OK.
Andrija Ekmedžić
Visina bliznakinja je bila preko 400m. Snimak skoka sa zgrade visine samo 152m:
https://www.youtube.com/watch?v=gRo4fC_42XM&has_verified=1
Što se tiče mase pomeranja težine, održavanja ravnoteže preporučujem ovaj video, radi se o letelici sa vrlo sličnim motorima kao naša, otvorene elise, itd, slična masa, itd:
https://www.youtube.com/watch?v=5XdbWYzM4oY
Za dostavu čamaca u sred bujice preporučujem ovaj video:
https://www.youtube.com/watch?v=qYp4F3iJ6qo
Andrija Ekmedžić
Hvala Branku Babiću na lepim rečima. Preko Klastera Bespilotnih Letelica radimo na rešenju za otkrivanje i gašenje šumskih požara. Manje letelice bi se bavile otkrivanjem požara a naša letelica bi išla da gasi. Ako se šumski požar otkrije u roku od nekoliko minuta može da se ugasi kofom vode, kažu stručnjaci za šumske požare. Naš kapacitet od 50 litara bi bio dovoljan za intervenciju u samom početku požara.
Radimo i na hibridnom pogonu.
Andrija Ekmedžić
@Medo s mora
Kolegama iz regiona pozdrav.
Postoji jedna mala ali bitna razlika koja pravi svu razliku na svetu. Naša letelica već leti i to od decembra 2017.
Snimci prsanja rasadnika jabuka: https://www.youtube.com/watch?v=5C0_mpZiy0E&t=3s
Kada vaša NATO sponzorisana letelica bude uradila ovo, ponovo se javite.
Yrraf
Nije sporno da ljudi kritički misle i da je konstruktivna kritika dobrodošla ali je zaista tužno da neko na ovaj način nipodaštava nečiji rad i ideje. Ljudi su nastupili na takmičenju gde je u konkurenciji od preko 100 učesnika moguće dobiti „čitavih“ 5000€ i pojedinci ovde očekuju da za tako „izazovnu“ nagradu i uz toliku „podršku“ dobiju gotovo, razrađeno rešenje sa sve prototipom. Ovo što su ljudi ponudili je mnogo više nego što ovako organizovano takmičenje i zaslužuje. Neko je uložio radne sate koji mu nisu plaćeni, novac i resurse da bi predložio inovativan koncept za poboljšanje bezbednosti u gradu. To treba poštovati i podržati. Dodatna pitanja i probleme možete razmatrati kad grad uloži u razvoj pa javnost može i mora da zahteva rezultate. Ovako to je samo bahato nipodaštavanje nečijeg rada. Ovi ljudi su barem predložili nešto i nešto rade i razvijaju i zaslužuju respekt i podršku. Najlakše je sedeti za kompom i kritikovati.
Kox
Kao vazduhoplovni entuzijasta pozdravljem svaku privatnu ili drzavnu inicijativu u regionu koja ima za cilj promociju vazduhoplovstva u najsirem sislu znacenju te reci.
Ipak, moram priznati da mi pojedini stavovi u samom tekst, a jos vise u komantarima nisu sasvim jasni.
Prvo, zbog cega je ovaj sistem jedinstven u svetu?
Do sada sam imao prilike da mnogo puta vidim BPL koje mogu da nose teret, one koje se koriste u poljoprivredne svrhe itd. Iz teksta nisam saznao nista preciznije o tehnickim karakteristikama zbog kojeg bi ovaj proizvod bio jedinstven.
@Andrija
Bez ikakve zle namere, moram reci da je Vasa pretpostavka o ranom otkrivanju pozara i njegovom gasenju sa 50 l vode u praksi neostvariva. Klonite se svih koji tvrde drugacije, to nisu nikakvi strucnjaci i ovo govorim sa pozicije osobe koja ima visegodisnje iskustvo u toj oblasti. Takodje, ogromni prakticni problemi i u primeru sa rafting camcen na bujicnim poplavama.
Svestan sam da je zakonska regulativa promenjiva kategorija, ali gotovo sve sto ste naveli kao prednosti vaseg sistema je u direktnoj koliziji sa trenutnim zakonskim resenjima.
predlazem da za razvoj svog proizvod pre svega konsultujete potencijalne klijente i pokusate da identifikujete njihove prave potrebe.
Nisam zeleo previse da opterecujem prepiskom i ukoliko zelite da podrobnije objasnim svoje stavove, stojim Vam na raspolaganju. E-mail adresa je poznata redakciji.
@Medo s mora
Ponavljam, podrzavam svaku inicijativu, ali ni ovde nisam video nista novo. Sve sto je navedeno kao moguca oblast primene vec odavno postoji i dodao bih sa mnogo boljim karakteristikama. Koliko je smisleno ulagati veliki novac i ocekivati komercijalizaciju u
tehnologiju koja ne nosi nikakvu dodatnu vrednost na vec postojeca resenje.