Južne vesti: Priča o Aeroklubu „Saša Mitrović“, Hoće li se ponovo leteti iznad Leskovca?

Leskovački Aeroklub „Saša Mitrović“ koji je godinama obučavao jedriličare, padobrance i pilote danas je u zatišju, pišu Južne vesti i dodaju da se iz uprave tog kluba ipak nadaju da će se uskoro ponovo leteti iznad Leskovca.

U priči o „Saši Mitroviću“ Južne vesti pišu o nastanku Aerokluba, njegovom dosadašnjem radu i uspesima, ali i problemima zbog kojih se trenutno čeka „zeleno svetlo“ za letačke aktivnosti.

Njihov tekst prenosimo u celosti:

Osnovan aprila 1923. godine kao Društvo ljubitelja vazduhoplovstva, leskovački aero-klub godinama je obučavao jedriličare, padobrance i pilote. Na ovom aerodromu je oboren i svetski rekord u skakanju padobranom, a iako je trenutno u zatišju jer nema dozvolu za poletanja, iz uprave kluba se nadaju da će uskoro ponovo leteti iznad Leskovca.

Prema rečima pilota i člana kluba “Saša Mitrović” Nikole Milićevića, klub godinama, nakon raspada Jugoslavije, održavaju zaljubljenici u letenje i entuzijasti koji žele ponovo da pokrenu sportsko vazduhoplovstvo u Leskovcu.

– Klub je formiran aprila 1923. godine, a tridesetih godina dobio je ovu površinu na kojoj se sada nalazi aerodrom. Tih godina leskovački aerodrom je bio rezervno letilište za 5. Lovački puk Jugoslovensko-kraljevskog vazduhoplovstva, koji je bio stacioniran u Kosančiću, sa komandom u Nišu, ali Niš tada nije imao aerodrom – priča Milićević.

Prve godine postojanja kluba uglavnom obeležavaju obuke za potrebe vojske. Nakon napada na Jugoslaviju, priča Milićević, Nemci su okupirali aerodrom i sve vreme nemačke vazduhoplovne jedinice boravile su na njemu.

– Posle oslobođenja, na aerodrom su došle jedinice jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva i podstakle ponovo formiranje civilnog dela aero-kluba, tako da su već 1947. i 1948. godine postojali kursevi za obuku padobranaca – objašnjava Milićević.

Krajem četrdesetih godina jedna grupa civilnih padobranaca prvi put je završila kurs, odnosno obuku sa izvršenim skokovima i od tada aero-klub aktivno radi pri Narodnoj tehnici.

Vojska je krajem pedestih otišla i time su zamrle aktivnosti kluba, jer nije bilo podrške i logistike, a zatišje je trajalo, kaže Milićević, do početka sedamdesetih kada je klub ponovo počeo aktivno da radi.

– Prvi pisani tragovi počinju 1974. godine. Tada počinju prve padobranske obuke, a dve godine kasnije i letačke obuke za pilote jedrilice i za motorne pilote. Sedamdesetih i osamdesetih godina klub je izuzetno aktivan, a uglavnom su rađene obuke za potrebe 63. Padobranske brigade ili za održavanje kondicione trenaže – kaže Milićević.

Nakon devedesetih, zbog teške finansijske situacije, aktivnosti kluba opet opadaju.

Leskovački aerodrom poznat i po svetskom rekordu

Na leskovačkom aerodromu oboren je svetski rekord u broju skokova u jednom danu. Rekord je oborio 17. maja 1950. godine poručnik Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, pilot Milivoj Boraša skočivši 77 puta.

Milivoje danas živi u Zagrebu, u penziji je i kad god je moguće učestvuje i posećuje manifestacije posvećene vazduhoplovstvu.

Poslednji put je učestvovao na promociji kompanije Brajtling na aerodromu Pleso 2016. godine u uniformi pukovnika ratnog vazduhoplovstva.

Klub iznedrio i dvoje reprezentativaca, po jednom poneo ime

Leskovački aero-klub iznedrio je dvoje reprezentativaca sestru i brata – Svetlanu Mitrović u vazduhoplovnom jedriličarstvu i Saša Mitrović u motornom reli letenju. Oni su bili reprezentativci velike Jugoslavije.

Svetlana je bila član prve grupe žena koja je prošla obuku za ratnog pilota. Učestvovala je kao član državne jedriličarske ženske reprezentacije na Evropskom prvenstvu u Subotici i prvom državnom prvenstvu za žene 1985. godine – priča Milićević.

Saša je bio pravnik, kontrolor letenja i nastavnik jedriličarstva, prvak Srbije u jedriličarstvu, prvak Jugoslavije u preciznom letenju. Poginuo je 1990. godine u Beogradu na pripremama za Svetsko prvenstvo u Argentini.

Nakon njegove smrti, pokrenuta je inicijativa da aero-klub nosi njegovo ime. Od 1991. godine leskovački aero-klub nosi ime ovog slavnog pilota.

Leskovčanka jedna od prvih žena u borbenoj floti Jugoslavije

U prvoj generaciji ženskih pilota Ratnog vazduhoplovstva SFRJ, koja je zvanično počela 20. aprila 1984. godine, pored devojaka iz Kumanova, Ptuja i Novog Sada, našla se i Leskovčanka Svetlana Mitrović.

Posle obuke u Zadru, sa svojim bratom zajedno je letela u matičnom aero-klubu u Leskovcu, gde je završila jedriličarsku i pilotsku obuku.

Nakon gubitka brata, napravila je pauzu u letenju, ali je nastavila da obučava mlade pilote.

Od velikih dugovanja do pozitivne nule

Aero-klub “Saša Mitrović”, priča predsednik kluba Predrag Janković, godinama je “kuburio” sa velikim dugovanjima i zbog lošeg vođenja bio izbačen iz svih mogućih udruženja. Međutim, od 2014. godine polako se vraća “na noge”.

– Od 2014. do 2016. godine uspeli smo da vratimo sva dugovanja koja su bila oko 4,5 miliona dinara, klub smo ponovo registorvali u APR-u, Vazduhoplovnom savezu Srbije i Sektoru za vanredne situacije – kaže Janković.

Klub trenutno ima, kaže Janković, dva ispravna aviona, tri jedrilice, 2 motorna zmaja, jedan ultra laki avion i broji oko 40 članova.

Danas bez dozvole za letenje

Zbog toga što vojska prodaje zemljište na kome se nalazi klub i trenutno nema potpisan ugovor o korišćenju, priča predsednik kluba Predrag Janković, ne može da dobije dozvolu za letenje, te su avioni i jedrilice prizemljeni.

– Ranije smo deo piste dobijali na korišćenje, sa obavezom održavanja piste, ali s obzirom na to da je celo područje ušlo u master plan, nama su ukinuli tu mogućnost – objašnjava Janković.

Međutm, u dogovoru sa lokalnom samoupravom, kaže Janković, a s obzirom na to da već nekoliko puta nema zainteresovanoh za kupovinu kompleksa Mira, vode se pregovori sa vojskom da se zemljište vrati Leskovcu, čime će, kako kaže, dobiti pistu na korišćenje.

Želja im je, kaže Janković, da postanu Regionalni centar sportskog vazduhoplovstva, za šta im je potrebna nabavka još nekoliko motornih zmajeva, kao i balon, što će, nadaju se, nabaviti čim dobiju “zeleno svetlo” za pistu i poletanje.