[VRŠAC 2014] Mini bespilotna letelica „Vrabac“

Na subotnjem aeromitingu „Vršac 2014“ u statičkom delu izložbe Vojno-tehnički Institut Vojske Srbije izložio je bespilotne letelice „Vrabac“ i „Pegaz“. Ovo je priča o našoj najmanjoj bespilotnoj letelici koja još čeka svoj ulazak u operativnu upotrebu.

Vrabac spada u klasu mini bespilotnih letelica (MBL) namenjenih za izviđanje i osmatranje sa malih visina (300-500 m) i sa malih daljina (10 km), sa ostajanjem u vazduhu oko jednog časa. Konstruisan je u Vojno-tehničkom Institutu u Žarkovu a za proizvodnju je zadužen Vazduhoplovni zavod „Moma Stanojlović“ iz Batajnice.

Razvoj letelice na kome je radio tim od deset stručnjaka započet je 2007. godine, prvi let, u trajanju od 22 minutaa, obavljen je 3. novembra 2009. godine. Do 2010. u njen razvoj je bilo uloženo 10 miliona dinara. Zvanično je predstavljena maja 2010. a decembra iste godine najavljena je serijska proizvodnja. Međutim, razvoj se odužio pa se marta 2013. Vrabac nalazio na verifikacionim ispitivanjima u Tehničko-opitnom centru.

Ova MBL idealna je za upotrebu u jedinicama Kopnene Vojske za potrebe bataljona ili čete, zatim za korekciju dejstva artiljerije, policijske zadatke prilikom potraga, za izviđanje terena prilikom elementarnih nepogoda, nadgledanje dalekovoda, kontrolu saobraćaja kao i u kontroli državnih granica. Jeftina je, nečujna, laka za upotrebu i transport, sa preciznim automatskim navođenjem, sa mogućnošću prenosa video slike u realnom vremenu.

Komplet sistema sastoji se od tri letelice u rasklopljenom stanju, dva izmenljiva korisna tereta koju čine dnevna i termovizijska kamera, jedna zemaljska stanica za kontrolu i praćenje letelice u realnom vremenu, udaljeni video terminal, oprema za transport i skladištenje i pomočna oprema. Sistem je osmišljen tako da bude modularan sa mogućnošću lakog i brzog menjanja korisnog tereta (mase do 1,5 kg) a radi efikasnijeg transporta letelice se lako sklapaju i rasklapaju bez potrebe za specijalnim alatima.

Aerodinamičke karakteristike Vrapca omogućuju mu poletanje bacanjem iz ruke čime je eliminisana potreba za opremom za lansiranje. Sletanje se može izvršiti na dva načina: prvi je automatsko dovođenje letelice u zadatu tačku nakon čega se letelica posle prevlačenja spušta na zemlju i to na trbuh gde se nalazi vazdušni jastuk, drugi način je spuštanje padobranom koji se nalazi na leđima letelice. Vođenje tokom leta je automatsko sa zadavanjem željenih elemenata leta računaru.

Vrabac predstavlja monoplan, visokokrilac sa trupnom gondolom i repnom gredom koja nosi vertikalni i horizontalni rep. U konstrukciji su primenjeni savremeni kompozitni materijali na bazi karbonskih vlakana u epoksiranoj smoli. Pogon čini jedan elektromotor snage 600 W ugrađen u nosu letelice sa dvokrakorm sklopivom elisom fiksnog koraka. Napajanje motora i ostalih sistema vrši se preko litijum-polimer baterije i transformatora koji napon baterije pretvara u napon potreban za rad potrošača. Sistem za upravljanje letom sastoji se od letnog računara i grupe senzora (inercijalni davač, GPS prijemnik, pito instalacija) koje računar snabdevaju potrebnim parametrima leta. Ovaj sistem omogućava stabilizaciju, upravljanje i vođenje letelice u komandovanom (komande sa upravljačke stanice) i autonomnom tj. programiranom modu. Zemaljska stanica ima zadatak da komanduje i prati letelicu a sastoji se od glavnog kontrolnog bloka, sistema za komunikaciju i sistema za praćenje i vizuelizaciju.

Glavni kontrolni blok komunikaciono povezuje sistem vizuelizacije i samu letelicu, skuplja lokalne meteorološke podatke, pomoću satelita određuje trenutne pozicije zemaljske stanice i komanduje letelicom ili njenim korisnim teretom. Takođe vrši komandovanje usmerenja antenskog sistema komandnog i video linka ka letelici. Sistem za praćenje i vizuelizaciju predstavlja specijalno modifikovani laptop računar koji prikazuje video sliku sa letelice, položaj letelice u prostoru i na digitalnim mapama, zatim prikazuje parametre leta, stanje sistema na letelici i služi za zadavanje željenih parametara preko centralnog kontrolnog bloka ka letelici. Svi elementi leta se snimaju u datoteku radi naknadnog analiziranja misije. Optoelektronski sistem čini kamera koja je postavljena tako da ima neometano vidno polje u prednjoj polusferi i delimično unazad. Montirana je na dvoosno upravljivo postolje tako da se sa njim može upravljati po azimutu i elevaciji. Takođe je omogućeno upravljanje zumom kamera. Korisnik može birati optičku CCD ili termovizijsku kameru radi primene u noćnim uslovima ali i za dnevna osmatranja zamaskiranih ciljeva.

Promotivni video