Agencija za licenciranje stečajnih upravnika objavila je prethodnog vikenda u dnevnom listu „Politika“ oglas o prodaji pokretne imovine nekadašnjeg jugoslovenskog giganta „Industrije motora Rakovica” (IMR) neposrednom pogodbom, prenosi taj medij.
Kako piše, oglas verovatno ne bi privukao pažnju drugih, osim interesenata za kupovinu te imovine, da u njemu kao jedna od stavki nisu označeni „eksponati proizvoda i učila”, što je, u stvari, industrijsko nasleđe Srbije:
– Poznavaoci ovog dela nacionalne baštine i imovine IMR-a, koji su se ubrzo po objavljivanju oglasa javili našem listu, uplašili su se da se među eksponatima koji bi trebalo da odu na doboš nalaze izuzetno dragoceni avionski motori, proizvedeni u ovoj fabrici u doba između dva svetska rata – čuvena „sedmica”, „dupla sedmica” i „devetka”. –
Ipak, taj deo srpskog industrijskog nasleđa naše zemlje, kako saznaje „Politika”, neće doživeti sudbinu sličnih eksponata iz drugih srpskih fabrika koji su završili u starom gvožđu, a o čemu je prethodne godine pisala bivša zamenica glavnog i odgovornog urednika Tango Sixa Dina Đorđević istražujući slučaj DMB Rakovice.
Kako je „Politici” potvrđeno u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU), ali i u Muzeju nauke i tehnike, koji je izrazio interesovanje za preuzimanje eksponata iz kompleksa IMR-a, deo njih izuzet je iz stečajne mase i nisu bili predmet procene:
– Reč je upravo o tri najstarija avionska zvezdasta motora iz perioda pre Drugog svetskog rata i strugu „hernault”. Stečajni upravnik je u nekoliko navrata bio u kontaktu sa predstavnicima Muzeja nauke i tehnike, pa su na osnovu zahteva muzeja tri zvezdasta motora i strug izostavljeni iz prodaje i biće predati muzeju. –
Tim povodom, za „Politiku“ je govorio i direktor Muzeja nauke i tehnike Rifat Kulenović. On ističe da su motori „gnom ron”, koji bi narednih dana trebalo zvanično da budu predati toj ustanovi kulture, važni jer predstavljaju svedočanstvo o avio-industriji u Srbiji između dva svetska rata:
– Naša zemlja između tih ratova nije imala automobilsku industriju, ali je imala razvijenu avio-industriju, a razvijenost te vrste industrije bila je, a i danas je, pokazatelj razvoja jedne zemlje. U to doba imali smo zaokruženu proizvodnju aviona i avionskih delova. Motore „gnom ron” pravili smo prema licenci dobijenoj od Francuza. Strug koji takođe treba da dobijemo iz IMR-a značajan je jer potiče iz prve faze rada rakovičke fabrike. –
O koliko je važnim primercima reč ukazuje i dokumentalista u Muzeju vazduhoplovstva i jedan od poznavalaca industrijskog nasleđa naše zemlje Aleksandar Kolo, koji je za taj dnevni list objasnio kako je sa radom počela Rakovička fabrika:
– Rakovička fabrika počela je kao fabrika avionskih motora. Prvo su po licenci izrađivali „valter”, koji se ugrađivao u naše školske domaće avione. Posle toga se naša industrija okreće ka Francuskoj, jer je u Kraljevini Jugoslaviji između dva rata bio jak frankofoni uticaj. Kad je kupljena licenca za „gnom ron” motore počela je njihova serijska proizvodnja. Reč je o „gnom ron” motorima K7, K9 i K14.
Motori 14, odnosno „dupla sedmica”, kao i ostali pomenuti, kako dodaje, ugrađivani su u naše avione. Ali, K14 ili „dupla zvezda”, posebno je značajan, jer je ugrađivan u naše bombardere „dornije 17”. Ta verzija nemačkih aviona sa francuskim motorima koju smo mi radili bila je vrlo uspešna. Karakteristike našeg „dornijea” bile su bolje od nemačkog originala. Tim avionima mi smo išli u rat i borili se. –
U međuvremenu je Rakovica osvojila i proizvodnju motora za kamione i slična prevozna sredstva, piše „Politika“ i dodaje da će na doboš ipak otići 34 eksponata i učila IMR-a, odnosno motori koji su decenijama čuvani i izlagani u upravnoj zgradi, servisnoj školi i pogonu ove fabrike. Kako navode, njihova ukupna procenjena vrednost je pet miliona dinara, a ima li interesenata za ove eksponate i učila i ko su oni, trebalo bi da bude poznato 23. novembra.
Međutim, kupac koji kupi eksponate prema odredbama Zakona o stečaju nema bilo kakvu obavezu u pogledu njihovog daljeg čuvanja i upotrebe, istilu u ALSU-u.
Ovakva najava nadležnih ne dopada se poznavaocima industrijskog nasleđa, a kako ističe Kolo eksponati i učila nalaze se u savršenom stanju:
– Svi predmeti koji su decenijama bili izloženi u kompleksu IMR-a su sređeni, tako da na njima ne mora ništa da se radi. Mogu direktno da se pošalju na neku postavku, a da je se ne postidi nijedan muzej na svetu. Ranije je bilo toliko svesti da je svaki od tih eksponata ponaosob pripremljen za izlaganje, svaki je imao originalno postolje. Impresivno je izgledalo kada se uđe u prostor gde su ti predmeti bili izloženi. Decenijama su čuvani u idealnim uslovima. Bili su lična karta fabrike.
On naglašava da bi bilo mnogo jednostavnije da su svi eksponati IMR-a na vreme proglašeni za kulturno dobro, da je država naložila da se svi oni izuzmu iz stečajne mase i da se predaju muzeju, ili da ih je otkupila pravom preče kupovine, prenosi „Politika“:
– Zaboravljamo da je svaki taj motor deo tradicije, spomenik naše kulture, tehničke kulture. U inostranstvu ima mnogo ljudi kojima to nisu velike pare i koji su zainteresovani, pa se lako može desiti da ti predmeti, deo naše istorije, napuste zemlju. Da su proglašeni za kulturno dobro, ne bismo morali da strahujemo od toga. –
Golub
Ako ima imalo mozga, organizovacete (ljudi iz muzeja) neko prikupljanje sredstava i da drzava/muzej otkupi nase neprocenljivo istorijsko blago. 5 miliona dinaraje manje od €45.000 evra!!! To je vise od prosecnog automobila voznog parka nasih politicara. To je smesna suma za ono sta ti eksponati predstavljaju!
Ako ljudi iz muzeja, zavoda za zastitu kulture ili koje god nacionalne organizacije koja je placena da se brine o ovome, a to ne radi (sto smo videli i na primeru lokomotiva koje su isecene u staro gvozdje), onda makar da se mi sami organizujemo sa drugim entuzijastima i napravimo akciju prikupljanja sredstava!
Dovla
Tesko… Trebalo je vremena da u globalu shvatim da smo mi stoka od naroda, pogubna po same sebe.