Šta je sve mogao da uradi „dron“ koji je nosio zastavu „velike Albanije“?

Iako se karakteristike i mogućnosti RC kvadkoptera koji je leteo iznad stadiona JNA ne mogu smatrati opasnim, sinoćnji događaj je stvorio percepciju slabog obezbeđenja pre svega predsednika republike. Analiziramo o kakvoj se letelici radi i na koje načine njeno letenje može biti kontrolisano ili onemogućeno.

Kvalifikaciona utakmica za prvenstvo Evrope u fudbalu između Srbije i Albanije prekinuta je sinoć posle uletanja radio-kontrolisanog (RC) kvadkoptera marke Fantom, popularnog kineskog proizvođača DJI Innovations. Fantomov podvesni teret bila je zastava „Velike Albanije“ posle čijeg skidanja je došlo do tuče a  utakmica je ubrzo i prekinuta.

Fantom

Kako se jasno vidi na snimku leteći objekat u pitanju je DJI-ov RC kvadkopter tipa Fantom i to starija verzija 1.1. Kompanija DJI važi za jednog od najpopularnijih proizvođača RC multikoptera na svetu čiji se „leteći objekti“ većinom koriste za snimanje – nose GoPro Hero kamere sa ili bez stabilizacije, uz mnoštvo opcija dodatne opreme. Starije verzije Fantoma (poput ove koja je sinoć korišćena) mogu se kupiti već od 400 evra dok novije verzije serije 2 koštaju preko 700 evra.

Fantom teži 1 kilogram i prema specifikacijama proizvođača može poneti maksimalno 1350 grama korisnog tereta. Maksimalna brzina letelice je 15 metara u sekundi. Kontroler radi na frekvenciji od 2.4GHz.

Opasnosti i operativne mogućnosti letelice

Po prvim, još neproverenim izveštajima, albanski Fantom je sinoć poleteo sa crkve blizu stadiona JNA što ukazuje na unapred osmišljenu operaciju. Ukoliko su navodi medija tačni da se kontroler nalazio unutar stadiona (letelica nije imala kameru pa je to i logična pretpostavka) i da je on čak bio u posedu osobe koja se nalazila u VIP loži u kojoj je takođe bio i predsednik republike Srbije, implikacije potpunog propusta neposrednog obezbeđenja prvog čoveka države su dalekosežne.

Iako je, ipak, malo verovatno da bi ovakva letelica mogla da ugrozi bezbednost lože i osoba u njoj (detoniranje eksploziva i sl.) negativni publicitet i percepcija nebezbednosti predsednika republike i potencijalne opasnosti predstavljaju javnu sramotu nadležnih službi bezbednosti. Ukoliko se zanemari najosnovnija KD zaštita (pretresanje) ostaje nepripremljenost za suočavanje sa „pretnjom“ čije su operativne mogućnosti dobro poznate. Poznate su sve opcije kontrolera koje su dostupne na tržištu i njihovi frekventni opsezi. Iako ne možemo pouzdano znati da li je obezbeđenje predsednika imalo ovakve ometače i da li bi se oni uključili da je letelica prišla bliže (ona nije bila ni blizu lože) ostaje problem javne percepcije i utiska da je to moglo da se dogodi.

Upravo zbog skorih incidenata gde su bezbednosne službe predstavljene u veoma lošem svetlu nije trebalo dozvoliti da bilo šta može leteti iznad stadiona. Tehničke mogućnosti za to postoje i čak sam proizvođač, DJI, u svoje Fantome sa novim firmwareom ugrađuje takozvani geo-fencing. U pitanju je ugrađeno onemogućavanje letelica da lete na određenim definisanim geografskim koordinatama. Prva, i logična, upotreba geo-fencinga je nemogućnost rada Fantoma blizu i iznad velikih međunarodnih aerodroma. DJI Fantomi verzije 2 tako na primer ne mogu leteti iznad beogradskog aerodroma Nikola Tesla i aerodroma Konstantin Veliki u Nišu. Kineske službe bezbednosti zahtevale su od DJI-a da u geo-fencing uključi trg Tjenanmen i druge „osetljive“ lokacije. Za očekivati je da će no-fly lista ubrzo uključivati i druge objekte širom planete osim aerodroma.

Popularnost DJI proizvoda leži pre svega u razumnom odnosu kvalitet-cena ali se oni ipak ne koriste od strane kvalitetnijih opcija za snimanje iz vazduha. Za ozbiljnije DSLR kamere koriste se multikopteri koji se izrađuju od modula (kao RC avioni) i oni ne mogu lako biti kontrolisani, tj. protiv njih ne postoji opcija geo-fencinga.

Bespilotna letelica, dron ili RC model?

U domaćim ali i stranim medijima termin „dron“ se u poslednje dve godine odomaćio iako se letelice ove kategorije stručno terminološki tako ne označavaju. Domaći termin je „bespilotna letelica“ (BPL) ali Fantom u našoj kategorizaciji ne spada u letelice već u „leteće objekte“ – radi se o radio-kontrolisanom multikopteru.

Termin „dron“ rezervisan je za veće bespilotne (često i naoružane) sisteme u koje nikako ne spadaju ovakve i slične hobističke letelice.