Reakcija na laž Miše Brkića o Tango Sixu i da li Arapi zaista beže iz Er Srbije?

U blatu srpskog tabloidnog printa (namerno ne pominjem novine po imenu jer se možda oko nekih nećemo složiti) postoji svetionik normalnog novinarstva. Dnevne novine „Danas“ izuzetno cenim, redovno čitam (digital doduše) i smatram da ih, u sveopštoj propasti novinarskih standarda usled političkih i finansijskih pritisaka, svako ko drži do sebe mora konzumirati. Da prvi uvedu digitalnu pretplatu plaćao bih.

Upravo zbog ovog iskrenog esnafskog poštovanja neću u ime Tango Sixa provlačiti „Danas“ kroz sramotu objavljivanja ovog teksta u formi demantija u njihovom printu na šta bih svakako imao pravo. „Danas“ je danas objavio „analizu“ dugogodišnjeg ekonomskog novinara Miše Brkića koja počinje sa grubo netačnom, proizvoljnom i stoga logično neproverenom tvrdnjom da je „naša vlast potrošila puno novca da plati prvi Vazduhoplovni samit Jugoistočne Evrope“.

Ova tvrdnja je laž. Ni Er Srbija, ni Vlada republike Srbije niti bilo koje suštinsko ni kreativno tumačenje reči „vlast“ nisu dali ni jednog jedinog dinara niti evra Tango Sixu kao organizatoru najvećeg okupljanja vazduhoplovne industrije u regionu. Nisu to uradili ni državna preduzeća ni bogati tajkuni, ni jednorozi koji bi možda bili naklonjeni vladajućem establišmentu. Niko od njih.

SEAS je bio podržan od strane Er Srbije na razne nefinansijske (ni dinara niti evra) načine, predstavnici države su pozvani jer su predstavnici države i zato što inostrane kompanije vole da čuju šta oni imaju da kažu na teme koje je SEAS obrađivao. Zvanično i nezvanično, tokom panela ili tokom „minglovanja“. Kada je predsednik Vlade bio prinuđen da otkaže svoj govor otvaranja (opening keynote) zbog problema oko EU poglavlja u susret nam je izašao predsednik nadzornog odbora Siniša Mali.

Hajde da, za svaki slučaj, uradim još jedan digest za podeljenu i politizovanu javnost: Vučić – predsednik Vlade, Mali – prvi čovek Er Srbije ispred države, predsednik njenog nadzornog odbora. Pozvani su zbog toga. Reakcije predstavnika inostranih kompanija posredno vezanih za našu vazduhoplovnu industriju bile su izuzetne i zbog činjenice što smo imali najviše predstavnike države. Politika, stranačka pripadnost i popularnost/nepopularnost nisu nas zanimali.

Bitna je istina

Zvuči otrcano ali pratite me.

Kao što sam već naglasio, „Danas“ smatram izvrsnom novinom i ne pada mi na pamet da tražim demantij u formi ekvivalentnog prostora u njihom printu i webu. Ne zbog one filosofije Dragana J. Vučićevića da je „Danas“ nebitan jer ga pročita 4-5.000 ljudi (imbecilna poenta iako možda zasnovana na nekom pravom izveštaju o prodaji) već zbog toga što ne želim da blamiram gospodina Brkića kod njegovog urednika, kod publike koja ga još ceni (kada piše stvari koje nemaju veze s vazduhoplovstvom) i zato što me zanima isključivo istina.

Ako želite da čitate kvalitetne analize oslonjene na javni interes poreskih obveznika u vezi Er Srbije, Aerodroma „Nikola Tesla“ i dr. čitajte „Vreme“ i „NIN“. Ako želite da čitate analize iz ugla industrije čitajte Tango Six. Ako želite da čitate gluposti u sferi vazduhoplovstva, čitajte Mišu Brkića, u raznim medijima.

Razlika između mene i gospodina Brkića je da kada ja kažem da piše gluposti to i dokažem (u nastavku teksta). On jednostavno napiše tvrdnju bez da ju je proverio, pozvao mene kao organizatora samita, na primer. Ali neću biti nepristojan i bez elementarnog uvažavanja koristiti navodnike (u svakom  pominjanju SEAS-a posprdno je koristio „samit“). Ne mislim da je Miša Brkić „novinar“ i „analitičar“, cenim njegov dosadašnji rad u temama koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom. Ali znam i da laže.

Tango Six je komercijalno povezan sa Er Srbijom u pogledu produkcije multimedijalnog sadržaja i većina foto i video stvari koje ste videli u vezi Er Srbije ili Etihada u Srbiji je došla iz naše kuhinje. Godinama smo gradili našu priču i viziju vazduhoplovne estetike za kompanije u industriji, Etihad i Er Srbija su to prepoznali što nikada i nikome nismo krili (naš logo na početku i sl.).

Na primer, fotografija kojom je ilustrovan predmetni tekst u Danasu je fotografija Tango Six fotografa koju smo uradili za Er Srbiju. Ni Vi gospodine Brkiću ni Vaš urednik nas niste pitali za korišćenje ove fotografije jer je potpisan fotograf a ne Er Srbija. Nije problem (sećate se: volim Danas).

Međutim, ta povezanost nije čuvala Er Srbiju ni Etihad od naših analiza koje su išle isključivo u domenu industrije. Opet, za zastupanje javnog interesa trošenja para poreskih obveznika čitajte „Vreme“, „NIN“ i „Danas“ – mi pod lupu stavljamo zakonomernosti industrije bez obzira ko i na koji način finansirao predmetne kompanije. Analizirali smo liniju Er Srbije za Njujork na način na koji se to radi u industrijskom mediju. Podsetiću, kolega Brkić je pisao mesec dana pred prvi let za NY da Er Srbija „možda“ neće dobiti sve dozvole. Rekonstrukcija pogrešno izvedenih zaključaka i loše interpretiranih informacija bila bi vam zabavna za pročitati ali meni nije cilj da diskreditujem gospodina Brkića niti da branim Er Srbiju kao kompaniju.

Sinišu Malog smo jedini više puta u jednom intervjuu pitali šta su to oni (kao država) zamislili, šta je subvencija, šta nije, šta je plan i sl. Temu Er Srbije smo obrađivali iz najbitnijih uglova a utisak o „podršci“ nacionalne avio-kompanije je na svakom našem čitaocu da ga sam formira. Ono što sigurno nikada nismo radili su laž i propaganda.

Dok smo na laganju, da završim i taj deo. Gospodin Brkić je dakle izneo grubu neistinu tvrdeći nedvosmisleno, citiram: „Eto, na primer puno novca potrošila je naša vlast da plati prvi Vazduhoplovni samit jugoistočne Evrope“.

Gospodine Brkiću. Da ste poštovali elementarna pravila novinarske struke pozvali biste me kao organizatora SEAS-a i pitali:

– Hej Petre, svrbi me da opljujem ponovo Er Srbiju i u istom tekstu bih se nakačio na ono da Etihad Hoganu daje pedalu. Super mi je uvod ovo za samit. Kapiram da su Vučić i Mali bogato iskeširali ono u Kraun Plazi?“.

Ja bih Vam onda odgovorio:

– Nemam problem da opljujete Er Srbiju, ali gospodine Brkiću, pare (dinare ili evre) su nam isključivo dali inostrana kompanija Sejbr, nekoliko izuzetnih domaćih privatnih vazduhoplovnih kompanija i kotizacije su se dobro prodavale. Niko od pomenutih nije blizak aktuelnoj vlasti, neki od njih sigurno i ne znaju ko je tačno u Srbiji na vlasti. Ni jedna jedina državna kompanija nije dala ništa u novčanom smislu. Mada, ako su vazduhoplovne i ako imaju višak sredstava ne vidim kako bi to bio problem, ali u ovom slučaju zaista nisu.-

Budući da ste izvrstan analitičar, to bi Vam, naravno, bilo sumnjivo:

– Daj Petre ne zajebavaj. Er Srbija je bila svuda, svuda njihov logo. Daj ozbiljno te pitam. –

Ja bih onda poentirao:

– Upravo tako. Namerno smo stavili da titulu „Foundation partner“ imaju i oni koji su dali pare i oni koji nisu. Jer smo em znali da će se garant neka budala primiti na to i pomisliti da nam je jedan od „Foundation partnera“, Er Srbija, dala pare, em postoji i podrška koja nije finansijska. Na primer, Er Srbija nam je pomogla oko zvanja Hogana, oko zvanja predstavnika Etihada na nekoliko panela, čak je postojala mogućnost da nam pod komercijalnim uslovima daju popuste na svoje karte za učesnike samita ali mi smo to videli kao nepotrebnu stvar. Bili smo sigurni da svi koji dolaze imaju dovoljno para da sami plate svoje karte i nismo hteli da se Er Srbija troši. Ovo poslednje nemojte napisati, zvuči otrcano iako je istina. –

Ne znam kako bi se ovaj razgovor završio jer do njega, na žalost gospodina Brkića i njegovih profesionalnih standarda, nije došlo. Ovom prilikom ga javno pozivam da mi se javi (moj mail je gore levo) i pokazaću mu račune i celokupnu finansijsku konstrukciju našeg, kako on piše, „samita“. Ni onda neću od njega zahtevati da se izvini niti da napiše demantij. Ne zanimaju me medijski efekti, pozitivan PR i krizna komunikacija – za razliku od gospodina Brkića mene zanima samo istina.

Ne vređajte SEAS tim

Pre nego što se osvrnem na drugi segment njegovog teksta o povlačenju Džejmsa Hogana, još malo o SEAS-u.

Er Srbija je zaslužila „Foundation partner“ titulu zato što je pre svega pomogla da dođemo do najviših predstavnika globalnih avio-kompanija (CEO Alitalie je bio planiran ali je morao da otkaže par nedelja pre događaja), zato što je obezbedila dosta svojih predstavnika koji su učestvovali kao panelisti i kao delegati što je za nas bio osnovni preduslov u privlačenju relevantnih inostranih kompanija iz industrije koje predstavnici Er Srbije najviše i zanimaju. Zbog svega ovoga, zbog činjenice da su najveća avio-kompanija u našoj zemlji i regiji (zavisi kako posmatrate) dodelili smo im tu počasnu titulu. Kao što rekoh, zezajući se između sebe da će nas sigurno neka budala zbog toga „potkačiti“ u medijima.

Gospodine Brkiću, prvi SEAS je bio nedvosmislen uspeh. Svi učesnici, domaći i inostrani se jednoglasno slažu oko toga. Mi smo predložili Er Srbiji da bude naš „Foundation partner“, mi smo zvali Vučića pa zatim Malog. Sve je bila naša ideja. Ideja koja se u mojoj glavi krčkala godinama, jer za razliku od Vas, bio sam na dosta događaja sličnog tipa u inostranstvu – svaki veći je „podržan od strane vlasti“ (često filosofski, ne finansijski). To se u ovoj industriji jednostavno tako radi.

Dakle „vlast“ je na ovo bila pozvana. Nije organizovala samit čak ni u nemonetarnom smislu. Da je „vlast“ bila u organizaciji onda nam ne bi dozvolili, na primer, da zovemo neke manje srpske aerodrome čiji im se menadžment trenutno baš i ne sviđa. Profesionalce u svom poslu o kojima objektivno izveštavamo i zovemo ih na samit bez obzira da li bi se to nekome svidelo ili ne. Jer za razliku od Vas gospodine Brkiću, mi našu priču o ovoj industriji radimo zbog industrije, ne kroz politiku.

Dalje, u Vašem tekstu se tvrdi da je bilo dosta „političarko-avijatičarkih akrobacija“ na samitu. Ne, nije. Niko nije dao niti jednu političku izjavu, nikome nije bilo dozvoljeno da priča o politici. Ali Vi to ne znate jer kritikujete samit na kojem niste prisustvovali. Pišete o industriji, pišete o samitu – zbog čega na njega niste došli? Ugostili bi Vas bez sarkazma i ne bi se prema Vama ophodili kao prema „novinaru“. Niko od nas nije postao član SNS-a nakon samita, niko nas nije prisiljavao ni nakakav protivprirodan politički blud.

Nastavljate – „na samitu su govorili i neki manje zapaženi učesnici“. Gospodine Brkiću, na SEAS-u su bili direktori gotovo svih regionalnih aerodroma i visoki predstavnici najbitnijih inostranih kompanija iz industrije. Niko u novijoj srpskoj istoriji (koristim Vučićevu kovanicu zato što je u ovom slučaju istinita, ne zato što volim Vučića, možete li se potruditi da to shvatite?) ovako nešto nije organizovao. Organizovao je Tango Six Events tim i zato ne dozvoljavam nikome, pa ni Vama, da plasira laž kako nam je to sve „vlast“ odradila i/ili platila.

Arapi ne beže, ali kako Vi to možete da znate?

Pišete u tekstu: „Ali ne lezi vraže. Nije se mastilo još osušilo s hvalospeva Hoganovim nebeskim vratolomijama kada iz Abu Dabija stiže (19. decembar) grom iz vedra neba (otpuštanja u Etihadu),…, nikome međutim ni na pamet nije palo da će prva žrtva među otpuštenima biti beogradska zvezda Džejms Hogan. Prvu informaciju pod oznakom „ekskluzivno“ objavio je nemački Handelsblatt…ključni razlog za smenu su Hoganove neuspele akvizicije u Evropi (Er Berlin, Er Srbija i Alitalia).“

Vest o odlasku Hogana poznata je u industriji već nekoliko meseci. Nije „grom iz vedra neba“ i ni jedan od izvora koji ste citirali ne kaže eksplicitno da Arapi „beže“ iz svih ovih kompanija pa i Er Srbije. Jednostavno navode koje su njihove investicije u Evropi i svetu. Prodaće svoj udeo (ako bilo ko bude hteo da ga kupi) u onim koje gube orgomne pare (pre Alitalia nego Er Berlin) i tu nema mnogo filosofije. Situacija Er Srbije se svakako ne može porediti sa ovim kompanijama, barem ne na kataklizmičan način koji bi Vama dao neku, meni lično neshvatljivu, slast posmatranja propasti. Ja nemam problem da Er Srbija propadne, ali imam problem da nacionalna avio-kompanija ne postoji.

Gospodine Brkiću, Hogan je u intervjuu veoma uglednom „The Australian“ koji je dao 23. maja ove godine („grom iz vedra neba“ beše?) rekao će se možda povući. „The Australian“ je zaista kredibilan medij, za razliku od vaše „Svetske aeronautičke press agencije AvioNews“ koju u tekstu takođe citirate kao izvor informacija. Gospodine Brkiću, ne postoji nešto što se zove „svetska aeronautička press agencija“. Postoji sajt koji je verovatno napravilo neko bubljičavo derište sa viškom vremena i na čiji link molim čitaoce da ne klikću – toliko je blamantno. Još jedan prilog vašim analitičarskim kvalitetima.

Dakle, „The Australian“ je još u maju ove godine pisao o tome da postoji plan nasleđivanja u slučaju Hoganove ostavke:

„Etihad Aviation Group chief executive James Hogan has revealed that the Abu Dhabi-based airline has started planning for life after his eventual departure from the top job following almost a decade-and-a-half working with airlines in the Gulf region…From a succession point of view, it is giving good executives within Etihad and outside Etihad the opportunity to develop and run their own businesses. It gives the shareholder options…While he declined to comment on life after Etihad, when he does eventually retire he is unlikely to return to Australia and is expected to be based in London where he may take on a range of non-executive board positions.“

Ostatak teksta kaže da je urađeno potpuno premetanje korporativne strukture Etihada i povezanih mu kompanija, da je poenta da će sve moći da nastavi da radi i razvija se čak i ako Hogan ode.

Da su Alitalia i Er Berlin neuspesi Etihada niko ne spori i to nisu novosti. O slučaju Er Berlina i njegove „štete“ u kontekstu nove, jače, saradnje sa Lufthansom (koja nije samo ovo što sada vidimo na njenom početku) mogli bi da pričamo. Alitalia, sa druge strane, je (ponovo) mrtva. Da li se zna ko je kriv za to? Etihad optužuje sindikate, sindikati optužuju Etihad. Ali tu ne postoji ništa novo i ništa toliko dramatično. Etihad to čak i ne krije. Pogledajte neuobičajeno direktna obraćanja CEO-a Alitalie i samog Hogana od 19. septembra ove godine i obratite pažnju kako otvoreno prozivaju državu Italiju i sindikate. Video je javan.

Etihad iz Srbije neće otići iz razloga zbog kojih bi mogao da ode iz Alitalie i/ili Er Berlina. Vlada Srbije Etihadu pruža možda najčvršću političku podršku od svih država u kojima je ova avio-kompanija prisutna. Ako izuzmemo inicijalnu postavku dila i objektivne interese poreskih obveznika Srbije, (čitajte sve osim Brkića na ovu temu, „Vreme“ i „NIN“ na primer, imaju odlične analize) ukoliko priča Er Srbije potraje, (ili uopšte nacionalne avio-kompanije kako god da se ona zvala i ko god njen vlasnik/suvlasnik bio) srpska vazduhoplovna industrija i šira ekonomija dobijaju.

Gde se podvlači crta, dokle to i kako sme da traje, koliko para je normalno ulupati u sve to, postoji li održiv plan – zaista ne znam. Znam da je ovo Srbija, da sami uvek sebe upropastimo i siguran sam da će gospodin Brkić, na neki način, videti neku veću propast nečega u srpskom vazduhoplovstvu.

Vratimo se na „The Australian“ i pretposlednji pasus i Hoganov citat:

„Our long-haul airlines are now overhauled in Abu Dhabi. And we are currently looking at building a short haul maintenance facility in Serbia because the unit costs are low, the technical skills are strong.”

Tango Six je (ne Miša Brkić) o ovome pisao mesecima. Ukoliko Etihad ne odustane od neke forme prisustva u Jat Tehnici to bi ovoj kompaniji moglo da donese siguran posao i zaradu koja bi, vremenom, formalnu zaradu Er Srbije nadvisila nekoliko puta. Jer sve je povezano, jer „partnerstvo“ nije bio Hoganov „keynote bullshit“ već realan plan.

Da li će ga ostvariti? Videćemo ubrzo.

Za razliku od nadanja gospodina Brkića ja mogu podvući da ne znam šta će se dogoditi. Mogu da pretpostavljam a pravo iznošenja jasnog stava redakcije Tango Sixa je da možemo barem da se nadamo da zaposleni Er Srbije i nekoliko hiljada onih koji su na nju naslonjeni neće biti u agoniji u kojoj su sada njihove kolege u Alitaliji.

Mišo, ne bojim se

Gospodine Brkiću, dozvolićete mi da izvrnem najupečatljiviji citat iz pesme Ane Nikolić, „Džukelo“, i da umesto „Mišo, bojim se“, kažem da se ne bojim.

Ne bojim se da popijemo kafu, da Vam pokažem sve finansijske detalje našeg „samita“, dokažem da „vlast“ ništa ni na koji način nije platila niti organizovala i da Vas podučim osnovnim pravilima novinarske profesije koja se bave lažima.

Za koji dan na ovim stranicama videćete kako se zaista analizira moguć odlazak Etihada iz Evrope i/ili Srbije.

Tu sam da Vam pomognem kako god mogu, kao što pomažem svim kolegama, pa i onima od čije mi se pojave povraća. Jer moja misija se nije promenila već 8 godinu od kada postoji Tango Six. Sopstvenim snagama (bez ikakvog početnog ulaganja ili političke pomoći) napraviti industrijski medij koji se neće baviti politikom već će promovisati sve pozitivne i one manje pozitivne prakse domaćeg i regionalnog vazduhoplovstva. Izveštavati o vazduhoplovstvu jer vazduhoplovstvo živimo. Bez laži.