Jat i DCV – prijateljstvo do tragedije

Dok putujem ka nekim normalnijim temama za izveštavanje uvek zaboravim na potencijal Jata i DCV-a da naprave svinjariju u kritično lošem trenutku. Fotografija izlazećeg sunca koju sam jutros napravio na A2 svojevrsna je obmana prirode. Jatu sunce zalazi.

Današnji Blic kao temu dana donosi, za laike, prilično uznemirujuću priču:

Pilot Predrag Premović, zaposlen u „Jat ervejzu”, pilotirao je od aprila do septembra kao kapetan aviona B737-300 bez odgovarajuće dozvole. Prema rešenju koje je potpisala inspekcija Direkcije za civilno vazduhoplovstvo, konstatovano je da Premović nema validnu dokumentaciju da bi mogao da bude kapetan aviona, da ne postoje dokazi o sprovedenoj obuci i hitno su izdali nalog da se stopira dalje letenje pilota Predraga Premovića.

Pre nekoliko nedelja čuo sam za slučaj dotičnog i kao sezonski hroničar manje i više neverovatnih političko-koruptivnih kobinatorika pri zapošljavanju letačkih posada zabavljao sam se slušajući. Dotični Premović je prilikom sletanja u Dubai, napravio nekoliko pogrešnih pritiskanja pogrešnih stvari u kokpitu i samo zahvaljujući prisebnosti kopilota Jatov Boing 737 bezbedno je sleteo.  „Čovek koji je leteo dvestotku“ (Aviogenexov 737-200) dobio je prijavu.

Sindikat pilota je nakon ovog događaja tražio smenu svih direktora kompanije dok je protiv Head of training-a (najodgovornije osobe za obuku posada) podneta i krivična prijava.

Ono što se dalje dalo saznati čekiralo je još jednu bording kartu ka propasti ovog vica od aviokompanije:
Iako je kapetan Premović leteo Jatove avione u svojstvu kapetana nije imao validno ovlašćenje za obavljanje te dužnosti. Pošto nije bilo moguće da mu se kapetanska dozvola produži na račun Jata čovek je u ponedeljak sa direktorom letačke operative nacionalne aviokompanije otišao privatno u Frankfurt na simulator radi produženja. Sa direktorom letačke operative čija je dozvola takođe pod znakom pitanja jer u Jatu nije prošao evaluaciju za instruktora nego je takođe privatno, sa prijateljem iz Direktorata civilnog vazduhoplovstva, sredio da mu se dozvola izda mimo Jata!

Dok završavam kucanje ovog posta sedim u tranzitu u Beču dok pored mene prolaze posade neke azijske aviokompanije. Razmišljam da li je odnos prema profesiji, ugledu kompanije i u krajnjem slučaju osećaj sramote nešto što je izbrisano iz našeg genetskog materijala i prebačeno kao dodatak negde daleko na istok?

Zadržaću se na ovim metafizičkim pitanjima jer je bezbednost letenja kao kategorija odavno šala u Srbiji. Ono što je bitno je da se DCV igra sa svojim ovlašćenjima i publikuje svinjarije poput formulara za prijavu nepravilnosti kojim će laici, gastarbajteri i estradne zvezde na redovnim letovima u Germanije ocenjivati rad vazduhoplovnog osoblja.
To što talentovane i omnibahate leteće batice po kafićima završavaju sve šta treba realnost je ne samo avijacije, već kompletne smešne države u kojoj živimo.

Post je pored „Aviokompanije“ postavljen i u kategorije „Najave“ i „Nesreće“