An-26 – Poslednji od Aviona

Svaka prava opčinjenost letećom spravom počinje u njenom kokpitu. Tom intimnijem delu letelice čiju ste spoljašnost videli na bezbroj fotografija do tada. Ukoliko imate sreće da posetite ili sednete u bar jedan, prava ozbiljna vazduhoplovna buva počinje da inficira. Centralni ili overhead, fuse ili piedestal. Svi ti satići, prekidači i štasvene. Spektar pažnje i ugaona širina pogleda prirodno su široki za onog ko je tu prvi put i prirodna fascinacija šarenilom nastaje (kao takvim ili ako se uključi dijagnostika).

Flat panel MFD-ovi i ostala modularna ergonomska rešenja koja su manja, jednostavnija i jeftinija počela su da zamenjuju steam filosofiju baš negde u vreme kada je moja generacija doživljavala svoju verziju avijacijskog otkrovenja. Jednostavnije rečeno, pre ćeš biti fasciniran satićem koji ima neka čudna ruska slova nego LCD-om u kojeg i onako buljiš većinu svog „običnog“ vremena.

An-26 jedan je od poslednjih primeraka pravog komlikovanog, u svemu preteranog i tripliranog, robusnog aviona kojeg možemo videti u Srbiji. Počev od te prve i najbitnije stavke, kokpita, preko broja članova posade i njihovih zaduženja do kvalitetnog ispunjenja svoje dizajnirane uloge – ni jedan nije bio oboren prilikom ratnih evakuacija i drugih misija. Prenatrpan, arhaičan, opremljen modernim GPS uređajima ali i slide-rule old-school put-vreme-brzina back-up sistemom u formi jednog celog čoveka izumrlog reda zvanog – na-vi-gator.

Dok će većina fensi kinteimajućih batica već pre svog baby ground school-a znati da programiraju top of descent, cost index goriva i ostale FMS setinge, malo njih, ako ne ni jedan, ni po završetku svog kompanijskog čeka neće znati da izračunaju wind correction angle, koriste E6B ili jednostavno podele dva broja. To je nova realnost. Ne zna se da li je po sredi prirodan evolutivni tok smene i pojednostavljna tehnologija ili posledica drugih retrogradnijih faktora ali jedno je sigurno – sve je manje avijatičara. Da li su modernom vazduhoplovstvu potrebniji oni ili dobro plaćeni operatori sistema druga je priča.

Momci sa kojima sam imao zadovoljstvo da letim pre neku nedelju na ruti LYBT-LYKV-LYNI bi u slučaju otkaza i samog neba po kojem lete mogli na ruke da premoste elektro-sistem koji je riknuo na preostala redudantna dva, izračunaju gde su u sekundu na karti sa lenjirom i olovkom, urade borbeni spiral descent uz poneki beličasti trag na nebu i zalepe mrcinu za beton bezbedno. Poslednji od muških aviona. Negde u kategoriji Dromadera, An-2 i obične visokoperformansne jedrilice. Aviation 101.