Podvig Aleksandra Cvetkovića – najbolji plasman u istoriji srpskog sportskog padobranstva

– U tom poslednjem skoku doživeo sam termički udar koji me je skroz izbacio iz putanje, preleteo sam palačinku i pao u aut. U šoku sam pet minuta pokušavao da dođem k sebi. Da sam tada „udario nulu“ bio bih među prvih 20 ali je i ovo ipak veliki uspeh, definitivno najbolji takmičarski plasman u istoriji srpskog padobranstva, priča Cvetković i nastavlja:

– Takmičari koji su završili mondijal u prvih 60 su profesionalci, pripadnici vojnih ili policijskih ekipa koji konstantno skaču i treniraju i koji su plaćeni za to. Zahvaljujem se svima koji su mi pomogli da dođem do ovog uspeha, posebno mom matičnom aero-klubu „Smederevo“ ali ja sam uprkos 180 osvojenih medalja u velikoj većini slučajeva svoje trenažne skokove plaćao sam. Za 14 godina padobranstva skočio sam 2068 puta. Bio sam pet puta državni prvak, šampion jugoistočne evrope prošle godine sa tri zlata, odgovara mi Aleksandar na pitanje o do sada osvojenim odličijima i vraća se u sramotnu realnost u kojoj se nalazi srpsko sportsko padobranstvo:- Očekujem stipendiju od Vazduhoplovnog Saveza Srbije koju mi evo već šest godina ne daju. Pozajmio sam novac da dođem na ovo takmičenje a vratiću ga tako što ću prodati svoj automobil. Bezmalo deset godina branim boje ove zemlje na takmičenjima u jako teškim uslovima kada je reč o trenaži, priča on i nastavlja:

– Jedva smo od Vazduhoplovnog Saveza Srbije iskukali da nam plate avionsku kartu i kotizaciju. Vize smo platili sami a od obećanih skokova nismo dobili ni jedan. Njihov odnos prema prema sportskom padobranstvu me posebno boli. Dok su državne sportske stipendije rezervisane za modelare i paraglajderiste mi evo postižemo svetske rezultate ali smo ignorisani od strane našeg saveza. Bukvalno mi idu suze dok ovo pričam čak i u trenutku kao što je ovaj. Šta je potrebno da uradimo da se ne bi osećali ovako kada (jedva) odemo na neko inostrano takmičenje? Crnogorci su recimo pre dve godine bili domaćini svetskog prvenstva i njihova država je za to izdvojila dva i po miliona evra. Kupili su 10 novih padobrana za reprezentaciju, trenerke, kombinezone i platili  reprezentativcima po 200 skokova radi treninga dok je poslednje veliko takmičenje koje smo mi organizovali bila dobra ilustracija stanja našeg sportskog padobranstva.