Ko je bio Goran Savić?

Herojstvo

Pre nego što u danima koji slede, a biće ih svega nekoliko dok se ne nametne neka druga tema ili tragedija, počnemo čitati njegove izmišljene izjave na samrti, preterivanja i nehat u medijskom izveštavanju, svi koji smo ga poznavali moramo dati sve od sebe da stvari postavimo u kontekst. Kontekst istine koja je dovoljno tragična da joj ne trebaju vulgarna i neporoverena preterivanja i iskrivljeni  kontekst herojstva koji je postojao mnogo pre njegove smrti.Kome je makar i površno poznata činjenica u kakvoj materijalnoj situaciji rade i preživljavaju pripadnici Vojske Srbije može uočiti prvo herojstvo majora Savića. Bio je otac dvoje dece, hranitelj porodice u pravom smislu te reči i podstanar. Njegova dnevna rutina se sastojala iz odlaska na posao opitnog (test) pilota, posla koji spada među psihofizički najzahtevnije u vazduhoplovstvu i brige za normalan život svoje porodice. Dok izbor profesije vojnog  i postizanje zenita u njoj u vidu kvalifikacije za opitnog pilota u sebi sam po sebi nosi element herojstva, herojstvo se ovde pre svega nalazi u činjenici koliko je Goran godinama profesionalno, kvalitetno i enruzijastično obavljao svoj posao.  Uprkos standardu života za koji je, kao i velika većina njegovih kolega, bio prinuđen da se svakodnevno bori.

Poslednji element herojstva je njegova poslednja dužnost kao nastavnika letenja. Opterećenje, odgovornost, nagrada. Herojstvo se ovde nalazi u Goranu kao nekome ko je imao izuzetno izazovan posao da obuči, inspiriše i motiviše budućnost srpskog vojnog vazduhoplovstva kojem je, kao i njemu kada je u tmurno i neizvesno vreme počinjao, potrebna bila nit smisla i perspektive. Ova kolegijalna i prijateljska emocija je ubeđen sam trenutno i najjača ali ja lično o njoj ne mogu svedočiti. Mogu vam ispričati svoju:

Strast

Savketa sam upoznao pre nešto više od šest godina. Kada je dosada u iskustvu igranja Microsoft Flight Simulatora uzimala danak među decom (iako je većina nas bila matorija), Savke se pojavio kao otkrovenje. Naime, uz još jednog pilota ratnog vazduhoplovstva bio je jedini koji je pored aktivnog „igranja“ ove amaterske kompjuterske simulacije izrađivao grafičke modele naših domaćih vojnih aviona (koje je voleo i leteo). U to vreme se među prvima od svojih kolega pojavio na forumima sa temom avijacije i postao hit. Hit je bila činjenica da nam je aktivni vojni pilot strpljivo i temeljno odgovarao na pitanja, redovno se uključivao u diskusije za vreme tih početaka interneta kod nas. Tada smo samo imali forume, a na avio-forumima su se nalazili oni koji su uvek želeli upravo to – da postanu ili se osete kao piloti.

Neki su već u njegovom pisanju osetili skromnost, pitomost i nešto dečačko što bi uvek zaiskrilo kada se priča o letenju. Kao i kadetima pilotskog smera Vojne akademije o kojima sam na početku teksta pisao, i mnogim znanim i neznanim nick-ovima i avatarima je na specifičan način nesebično delio deo svog sna.

Savke je sa svojom zaista svestranom ljubavi prema letenju prošao sve faze kroz koje smo i mi, amateri, prolazili. Flight Simulator(i), fotografija, forumi i na kraju video. Njegova ljudska priroda i tačno shvatanje interneta (nesebično deljenje) očigledni su svakome od vas kako po broju zajedničkih prijatelja na Fejsu tako i porukama koje smo juče i danas mogli da čitamo na njegovom zidu. Koje i danas pristižu.

Za jednog drugara fotografisao je iz aviona, meni je često slao materijale za objavljivanje, dok je za sebe stalno snimao. „yz1sg“ You Tube kanal je bio i sada će tek postati legendaran. Naziv koji nosi, „yz1sg“,  jedan je od njegovih mnogobrojnih call sign-ova, u ovom slučaju kao pasioniranog radio-amatera.

Svaki od ovih snimaka govori jače i sada posebno jače i boli od bilo kakvih redova ili crtica.

Prijateljstvo

U našem poznanstvu bilo je dosta primera, ali ovaj je najdraži. Zato što je poslednji:

Posle nekoliko napetih dana i neposredno pred aeromiting Batajnica 2012, Tango Six ekipa je dobila odobrenje da intervjuiše posadu ruskog aviona MiG-29M2. Produkcija je zavisila od nekoliko dozvola, vremenski prozor za snimanje je bio jako kratak i to jutro smo se pojavili na aerodromu, spremni za rad.

Napeta atmosfera postala je još napetija kada nam je u jednom trenutku predstavnik korporacije MiG rekao da ukoliko imamo Go Pro (ili sličnu kameru) da je možemo staviti u kokpit aviona kao još jedan kadar dok pilot bude vežbao svoj prikaz u vazduhu. Oduševljeni iznenadnom prilikom počeli smo da razmišljamo kako u narednih 30ak minuta nabaviti Go Pro.

Setio sam se odmah Savketa, pozvao ga i objasnio mu situaciju. Jedinstvena prilika, nije bilo planirano ali ukoliko se možemo organizovati to bi zaista bilo neviđeno. Bio je u pauzi između letova i u njemu se tada očigledno probudio onaj dečak-vazduhoplovac. Snašao se sa drugog kraja aerodroma, sačekao nas na trijanglu i dao nam je njegovu kameru. Docnije se nažalost ispostavilo da ju ipak nije bilo moguće pričvrstiti u kabini.

Savke je bio takav avijatičar i prijatelj. Kao kada smo se nalazili i razmenjivali CD-ove sa skinovima aviona i scenarijima za simulator, tako je i tada poleteo. Skroman, raspoložen i da ako mogu da mu vratim kameru na vreme pred njegov let malo kasnije. Jer je hteo i ovaj put da snima sebe kako leti.

Umesto saučešća

Pored tehničkih detalja, istrage, glasina i demistifikacije raznih špekulacija, mislim da je neka vrsta dužnosti svih nas koji smo ga poznavali da napišemo po nešto i ostavimo to u večnom sećanju na mestu koje je pored letenja, radio-amaterizma i video-klipova voleo – internetu.

Moje crtice su bile herojstvo, strast i prijateljstvo. Koje su vaše?

FOTO: Dimitrije Ostojić