[EKSKLUZIVNO] Sandra protiv rode: mlada potporučnica ViPVO spasila G-4 na aerodromu Batajnica

Prva žena pilot mlaznog borbenog aviona u novijoj istoriji srpskog vojnog vazduhoplovstva potporučnica Sandra Radovanović doživela je 13. juna ozbiljniji incident prilikom poletanja. Uletanje ptice u motor u najkritičnijoj fazi leta nije bio problem sam po sebi. Problem je bio kako ne poginuti i kako sačuvati avion. Ova dvadesetčetvorogodišnja devojka sama  je rešila taj problem za samo nekoliko sekundi.Što se mene lično tiče, uvek volim da prilikom snimanja borbenih aviona prilikom poletanja iste ispratim
u kadru dovoljno dugo i nakon odlepljivanja od poletno-sletne staze. Lepo je na traci imati momenat uvlačenja stajnog trapa i nekoliko sekvenci nakon toga koje služe kao indirektna potvrda uspešnog zabravljivanja. Ovu proceduru sam ispoštovao i 14. juna prilikom izrade reportaže o borbenoj obuci najmlađih vojnih pilota Vojske Srbije. Odobrenje za prisustvo na aerodromu dobio sam i za predhodni dan ali sam tu priliku propustio zbog još jednog zanimljivog događaja u organizaciji ViPVO. Da sam se kojim slučajem na Batajnici našao dan ranije, u kadru bih imao jedno vanredno dešavanje i jednu vanredno veštu reakciju mladog pilota.

Telegraf.rs je prvi objavio ovu vest u prilično netačnoj i neproverenoj formi pre nekoliko sati.

Ovo je ono što se zapravo dogodilo.

Roze šlem i jedna roda

Tog 13. juna letački dan za pripadnike 252. školsko trenažne avijacijske eskadrile „Kurjaci sa ušća“ bio je planiran u skladu sa nedeljnom vežbom gađanja, raketiranja i bombardovanja (GRB). Mladi pripadnici ove eskadrile, najmlađi vojni piloti našeg ViPVO na putu ka potpunom borbenom osposobljavanju, dejstvovali su po poligonu Čenta nedaleko od Beograda. Odlazili su na zadatak sa aerodroma Batajnica ili sa bojnom municijom u podvesnim topovima ili sa školskim bombama ispod krila.

Potporučnici Sandri Radovanović (prvoj ženi pilotu mlaznog borbenog aviona u novijoj istoriji Srbije) tog dana je bio planiran i jedan samostalni let u okviru GRB obuke. Standardna procedura za broj mladih pilota na obuci u toj nedelji nalagala je poletanje u grupi od tri aviona G-4 Supergaleb. Incident se dogodio na drugom izlazu (letu) tog dana.

Letelice su se poravnale na pisti broj 2 batajničkog aerodroma u pravcu prema severu. Trojku su činili par aviona na početku formacije i poslednji avion koji je trebalo da poleti nekoliko sekundi kasnije. Sandra je bila pratilac prvom avionu tročlane formacije, nekoliko metara desno od vođe. U prvoj letelici nalazio se  mladi poručnik sa instruktorom u zadnjoj kabini. Sandra je bila sama.

Uprkos svim preduzetim merama obezbeđenja aerodroma protiv aktivnosti ptica blizu piste, jedna roda je uspela da se nađe na direktnoj putanji udara u avione koji su upravo dobili komandu popuštanja kočnica od svojih pilota pod punom snagom motora radi poletanja.

Piloti u prvom avionu u deliću sekunde uočavaju rodu, odlepljuju avion od tla malo agresivnije i udar je za nekoliko centimetara bio izbegnut. Ptica u sledećih nekoliko desetinki umesto oporavljanja od početnog šoka završava u levom uvodniku vazduha motora Rols-Rojs Vajper i pri tom biva brutalno iskasapljena. Motor u tom trenutku gubi snagu u najkritičnijoj fazi leta – poletanju.

Sandra u tom trenutku otpočinje seriju radnji koje je nebrojano puta do tada ponavljala u sebi ili na glas instruktorima pred svaki let tokom početnog dela obuke (ukoliko ne izdeklamuje procedure u slučaju vanrednih događaja instruktor joj može zabraniti da leti). U trenutku usisavanja rode nos aviona je tek bio podignut i prednja noga stajnog trapa je bila u vazduhu. Brzina aviona bila je između 200 i 220 kilometara na čas.

Sandra spušta nos letelice, oduzima snagu motora do kraja i kreće sa agresivnim kočenjem putem aktiviranja parking kočnice. Upotreba parking kočnice (umesto nožnih) možda i nije bila po proceduri ali u tom trenutku nema vremena za razmišljanje o razlici u vrstama kočenja i brige za adekvatan način zaustavljanja. Upravo joj se dogodio najgori mogući scenario u najgorem mogućem trenutku (poletanju) – treba se zaustaviti.

Avion težine od blizu pet tona (sa rezervoarima punim goriva) naglo se zaustavlja uz toliku silu da su obe gume na glavnim nogama stajnog trapa u trenutku pokidane, glavna noga stajnog trapa se zaokreće za skoro 90 stepeni. Treći avion u formaciji naglo koči i uspeva da se zaustavi bez ikakvih oštećenja jer je imao dovoljno vremena da vidi šta se dešava ispred njega.

Epilog

U slučaju vanrednih dešavanja ovog tipa tehnički sastav eskadrile uvek ima spremnu Startno Deponažnu Ekipu koja mora brzo reagovati i ukloniti avion sa poletno-sletne staze. Kao što su vežbali mnogo puta do tada, tehničari „Kurjaka sa ušća“ veoma brzo reaguju i avion se u rekordnom roku sklanja sa piste.

Prvi stepen lopatica motora Sandrinog aviona biva iskrivljen što predstavlja najveću štetu. Motor će biti skinut sa aviona i poslat na remont. Gume i točkovi bi trebalo da su već zamenjeni tako da oštećenja na avionu nisu strukturalna. Letelica bi trebalo da se vrati u operativnu flotu nakon ugradnje novog motora.

Što se Sandre i njene reakcije tiče, malo je reči hvale koje joj se mogu uputiti a da se u tome ne pretera. Možda treba naglasiti komentare koje sam čuo od više pojedinaca da ni iskusniji piloti verovatno ne bi na taj način i tako pribrano reagovali? Možda ponovo treba naglasiti da se incident dogodio u samo nekoliko trenutaka prilikom najkomplikovanije faze leta? Možda treba skrenuti pažnju na to da se sve moglo desiti i koji sekund kasnije, kada bi avion već bio u vazduhu, kada bi motor izgubio snagu i kada možda ne bi bilo vremena ni za katapultiranje?

Verujem da nije potrebno dodatno ilustrovati njenu ispravnu i pravovremenu reakciju. Jedini ispravni zaključak bio bi da je Sandra plod kvalitetne obuke spojen sa ličnošću koja je adekvatno selektovana za posao koji joj je poveren. Ukoliko je neko do sada imao sumnje u koncept žena vojnih pilota i ispravnost odluke ViPVO da im poveri upravljanje mlazim avionima sada može nastaviti da sumnja ali uz pitanje – kako bi on reagovao u tom trenutku?

Dobro obučen i pribran vojni pilot pokazuje svoje pravo lice upravo u ovakvim situacijama i možda još samo u ratu. Nikako u rutinskim operacijama kada sve ide kao podmazano.