Može li Utva preživeti bez novih Lasti?

PANČEVO – Ukoliko se materijalizuje interesovanje Iraka, Libije ili Alžira za Lastu-95 fabrika aviona Utva nastaviće putem oporavka. Ukoliko se to ipak ne dogodi ući će, još jednom u poslednjih nekoliko godina, u vakuum neizvesnosti i izneverene nade koja je najveću domaću fabriku letelica pogađala nebrojano puta.

 

 
Jedina domaća državna fabrika aviona “Utva“ Pančevo ove godine slavi 76 godina postojanja. Osnovana je 5. juna 1937. kao “Jedriličarsko društvo Utva-Zemun“ a 1939. godine menja ime u Fabrika aviona Utva-Beograd. Godinu dana kasnije fabrika se preseljava u Pančevo. Od osnivanja do danas u toj fabrici je  proizvedeno preko 900 vazduhoplova pre svega jedrilica, lakih, sportskih, školskih i trenažnih aviona. Do 1957. godine fabrika je imala i svoju konstruktorsku grupu od kada je tu delatnost preuzeo  Vazduhoplovnotehnički Institut.

U svojoj istoriji fabrika je imala mnogo uspona i padova a najteži udarac pretrpela je bombardovanjem 1999. od kojeg se ni do danas nije oporavila. Ovu godišnjicu Utva dočekuje u dosta nezavidnom i teškom stanju. Fabrika zapošljava 266 radnika od toga 165 imaju ugovor na neodređeno a 101 na određeno vreme. Posla međutim imaju za manje od polovinu radnika pa su tako mnogi zaposleni na odmorima ili plaćenim odsustvima. Račun firme, koja je u restrukturiranju, je u blokadi, u minusu su i ne mogu da dobijaju kredite. Očekuju pomoć države pre svega kroz sklapanje ugovora za poslove sa potencijalnim stranim naručiocima. U njenom asortimanu je trenutno samo vojni školski avion Lasta-95.
 

 
Podsetimo da Lasta-95 vodi poreklo od nedovršenih projekata Lasta-1 i Lasta-2. Nastavak ovog programa počeo je 1993. definisanjem taktičko-tehničkih zahteva a 1995. VTI je uradio Program realizacije. Međutim, usled nedostatka finansijskih sredstava prototip Laste-95 je poleteo tek 5. februara 2009. Prethodno je Irak 2007. naručio 20 aviona uz opciju za još 16. U periodu od avgusta 2010. do februara 2012. iračkom RV isporučeno je svih 20 aviona.

Drugi prototip poleteo je 30. maja 2011. i taj avion sa digitalizovanim kokpitom postao je obrazac za varijantu Lasta V-54 za Vojsku Srbije koja je naručila 15 aviona. Oktobra 2011. na Batajnicu je stigao prvi serijski avion da bi do septembra 2012. bilo isporučeno 8 aviona. Tragičan udes koji se dogodio 26. septembra prekinuo je planirano uvođenje u jedinicu ovog tipa vazduhoplova a isporuke preostalih 7 aviona su obustavljene. Pošto je utvrđen uzrok udesa pristupilo se sa modifikacija kako bi se otklonili nedostaci. Tako je 17. maja ove godine Lasta ponovo počela da leti a kada se završe potrebna ispitivanja, nastaviće se sa isporukama Vojsci Srbije.
 

 
Realizovanjem kompletne porudžbine za naše V i PVO Utva praktično ostaje bez posla. Još uvek nije jasno ni izvesno da li će početi izrada dodatnih 16 aviona za Iračane, a zna se da su interesovanje za Lastu pokazali Libijci, koji su dva puta bili u Utvi kao i na aerodromu Batajnica, i Alžir za kojeg se takođe priča da je zainteresovan.

Druga slamka spasa Utve mogao bi da bude i projekat lakog jurišnog tzv. COIN (Counter-Insurgency) aviona “Kobac“ koji je prvi put predstavljen aprila 2012. Projekat bi trebalo da realizuju VTI i Yugoimport SDPR a prvobitno je planirano da prototip poleti krajem ove godine. Kobac je navodno naručen od stranog naručioca jer Vojska Srbije nije zainteresovana za taj avion. Međutim danas se malo zna u kojoj fazi se nalazi ovaj projekat, da li će uopšte biti uskoro završen funkcionalni prototip i ko je zainteresovani strani kupac?