Iz budućnosti Jata izbaciti uljeza: Hogan, Mrkonjić ili Fernandez?

BEOGRAD – Treća slamka spasa po redu za srpskog nacionalnog avio-prevoznika ne bazira se samo na prijateljstvu sa šeikom Muhamedom. Veze između Etihada i Jata potiču još iz ’78. godine. Tango Six danas o dilemi: hoće li Jat Etihadu biti privlačniji od Indijaca i ono važnije, kako su pojedinci ispred države sabotirali pokušaj Er Azije da spasi stvar u velikom stilu?

 
Kada je Džejms Hogan, direktor avio-kompanije Etihad iz Ujedinjenih Arapskih Emirata prošle nedelje spustio slušalicu posle telefonskog razgovora sa direktorom Jata Vladimirom Ognjenovićem zagledao se nekoliko sekundi u daljinu i duboko je udahnuo. Nije siguran u nekoliko stvari: hoće li šeik Muhamed lično reći „nastavi“, hoće li imati razumevanja da je Etihadu sada bitniji posao sa Džet Ervejzom i konačno, treba li možda on lično progurati stvar sa Jatom kod šeika? Ipak je direktor Etihada stari Jatovac.

Zlatno doba vs. zlatno doba za prodaju

Džejms Hogan deo je priče „zlatnog doba“ JAT-a. Manje je poznata činjenica da je današnji prvi čovek Etihada, avio-kompanije za koju srpski ministar finansija priča kao potencijalnom strateškom partneru za sadašnji Jat, bio zaposlen u nekadašnjem Jugoslovenskom Aerotransportu. Hogan je 1978. i 1979. godine radio kao direktor prodaje za Viktoriju, Južnu Australiju i Tasmaniju u JAT-ovom predstavništvu u Melburnu, Australija.

Bio je to neki drugi Jat, neka druga država i neka druga koncepcija poslovanja. Letelo se za većinu svetskih kontinenata, prodavale su se karte, prevozio se teret i pravila su se čuda, ne samo u vazdušnom saobraćaju. JAT nije prihodovao samo za sebe, finansirao je delom i turističku industriju i razne druge institucije i organizacije te nekadašnje federacije šest republika. Džejms Hogan je bio svedok tog zlatnog doba.

Hoće li zbog šeika Muhameda sada biti prisiljen da preusmeri svoj fokus sa aktuelnog poslovnog poduhvata koji Etihad ima u Indiji, ostaje da se vidi u nedeljama koje dolaze. Naime, Etihad je nedavno izrazio želju za kupovinom nešto manje od 30% udela u Džet Ervejzu, indijskoj avio-kompaniji koja je slična Jatu samo u delu gde se priča o „necvetanju ruža“. Sve ostalo je druga priča: vrednost tog udela (procenjuje se na 300 miliona dolara) kao i vrednost indijskog tržišta – najperspektivnijeg na planeti. Da li je veza Vučić – Muhamed dovoljno jaka da poremeti ili modifikuje biznis plan Etihada, saznaćemo uskoro.

Milutin Mrkonjić

Trenutno (formalno) nije nadlažan za pitanja Jata. Plan Vlade Srbije za restruktuiranje ovog akcionarskog društva stavlja ga pod ingerenciju ministarstva finansija, koje je do nedavno upravljalo radom famozne Radne Grupe. Radna Grupa počela je svoj rad profesionalno kompromitovana, što je naknadno ispravljeno, i juče su konačno doneli predlog koji je vlada usvojila. „Treba iznajmiti avione što pre!“ – fascinantno dubok zaključak.

Sada kada je Jat dobio šansu da dobije svež aluminijum u većim količinama treba retroaktivno odati priznanje nekadašnjem ministru saobraćaja, jer priča sa početka u vezi Etihada traži svoj kontekst i treba analizirati koliko su stranci bili i možda i dalje jesu zainteresovani za Jat?

Nekoliko predstavnika veoma brojne interesne grupe koja želi da po svaku cenu sačuva, svoju, nacionalnu avio-kompaniju i veruje u njenu budućnost otisnula se prošle godine na put. Ličnim poznanstvima, uz početnu podršku nadležnog ministra Mrkonjića, došli su do Tonija. Tonija Fernandeza, direktora Er Azije jedne od najbrže rastućih avio-kompanija u Maleziji i na svetu uopšte. Fernandez ih lično prima u Kuala Lumpuru jer želi detaljnije da čuje predlog jatovaca.

Prvo iznenađenje dolazi na kraju sastanka. Plan mu se svideo, ideja da Beograd postane tačka presedanja Er Azijinih putnika do Evrope bila bi konkretizovana njihovom investicijom u Jat u vidu novih Erbaseva. Fernandez predlaže da se u Beogradu baziraju širokotrupne i uskotrupne letelice kojima bi letele Jatove posade, razgovara se o ambicioznim predlozima jatovaca, regionalnoj ćerki-firmi, adaptiranju dela Nikole Tesle radi povećanja kapaciteta i strategiji levka Er Azije ka Evropi u kojoj bi Beograd i Jat bili ključni.

Fernandez zahteva da mu se organizuje što skoriji sastanak sa predsednikom države, premijerom i nadležnim ministrom. Na žalost, Srbija je u tom trenutku bila paralisana izborima, tehnička vlada nije imala kapacitet da odlučuje niti razmatra dugoročne planove. Mrkonjić nešto pre septembra potvrđuje Fernandezu da će mu biti omogućen sastanak sa vrhom države ali mu ni predsednik ni premijer ne odgovaraju na pisma koja im on šalje. Dan pre planiranog dolaska Tonija u Srbiju obaveštavaju ga da se ipak niko iz državnog vrha neće sastati sa njim. Po nekim izvorima Fernandez odustaje od puta, dok prema nekim stiže sa delegacijom na daljnje razgovore 3, 4. i 5. septembra. Priča napreduje ali pod jednim uslovom. Fernandez isključivo zahteva da se u javnosti ne čuje ni reč o planiranoj saradnji dok sve ne bude dogovoreno.

Visoka delegacija Er Azije stiže u Beograd ali Mrkonjić ili neko iz njegovog okruženja, ipak, u javnost puštaju informaciju o pregovorima. Fernandez istog trenutka sve demantuje i odustaje. Jat tako gubi najizgledniju šansu za konkretan spas i nastavlja da tone sve do danas.

Ovakve korake izvršne vlasti treba staviti u kontekst i uz pomoć sledećeg: vrednost pokretne i nepokretne imovine JAT-a 1991. godine po nekim tvrdnjama iznosila je navodno iznosila oko 1.105.000.000 dolara. 2006. godine procene stoje na 300 miliona evra.

Jat je u poslednjih nekoliko godina dobijao sredstva od države u formi garancija za kredite, te pare nikada nisu otišle u preko potrebno zanavljanje flote sve do jučerašnje „odluke“ o iznajmljivanju aviona.

Sva razmatranja i analize u vezi srpske nacionalne avio-kompanije staju kada se dođe do političara. Jedino ostaje nada u njihovu dobru volju i promenu stila i prirode mešanja u sudbinu Jata ili će Džejmsa udariti opak osećaj nostalgije.

Vežite se, biće turbulentno čak i sa novim avionima.