Kratka istorija ultra-lakog vazduhoplovstva u Srbiji

BEOGRAD – Pre nešto više od dvadeset godina imao sam prvi susret sa ovom klasom vazduhoplova. Naravno to je bilo uz pomoć tada jedino dostupnog časopisa na temu avijacije – čuveni „Aerosvet“je definitivno ostavio jasan trag u mom zivotu i na neki način odredio moj dalji put u svetu avijacije. Bez obzira što je moja krv tada jedino ključala uz zvuk moćnih mlaznih motora koji su svakodnevno parali Batajničko nebo, nisam ni sanjao da će ultalaka avijacija postati moja prva prava ljubav i da će to biti klasa vazduhopolva kojoj ću se, 10 godina kasnije, sa velikom strašću prepustiti.

 
Da se predstavim, ja sam Vladimir Stojković, pilot instruktor motornog zmajarstva i pilot ultaralakih aviona. Možda ne mogu da se pohvalim ogromnim brojem sati naleta (oko 400h) ali za uslove u kojima generalno živimo sasvim više nego očekivano.

S početka devedesetih godina u tadašnjoj Jugoslaviji po informacijama koje su mi bile dostupne došlo je do mozda prvog značajnog skoka u razvijanju ultra-lake (ul) avijacije i konkretnih pokušaja oživljavanja proizvodnje istih. Do tada je pojava ull vazduhoplova bila uglavnom sporadična sa akcentom na samogradnju. To su bili pionirski poduhvati koji su definitivno označili početak promena u svetu ul vazduhoplova i približavanje istih širim narodnim masama prvenstveno zbog cene.

Osamdesetih godina jedno vreme, po priči našeg poznatog pilota-zmajara Baneta Miljkovića, mnogi su dolazili na ideju pravljenja žirokoptera. Bilo je raznih pokušaja ali niko nije uspeo da napravi neki ozbiljniji pomak. Uglavnom se završavalo neuspehom i velikim potrebama za doradom. Par godina kasnije na scenu stupaju motorni zmajevi koji su u svetu nastali kao hibrid pešačkog krila zmaja. Žirokopteri definitivno ostaju u njihovoj senci i mnogi vazduhoplovni entuzijasti se okreću novoj i jednostavnijoj letelici. Tako se na ovim prostorima rađa motorno zmajarstvo.

Na ovu temu Bane Miljković može danima pričati i pisati jer je baš on dao svoj lični pečat zmajarstvu u ovom delu Balkana. Početkom devedesetih neposredno pred početak raspada Jugoslavije Ivo Boskarol u Ajdovščini počinje sa prvom ozbiljnijom proizvodnjom i sklapanjem motornih zmajeva. Steva Preradović postaje ovlašćeni serviser Rotax motora i zastupnik Mađarske firme Apollo na ovim prostorima. Preduzeće „Paša“ vlasnika Branislava Pašalića osniva prvu agenciju za vuču reklama letelicama u Jugoslaviji, na aerodromu Lisičji Jarak održava se prva promocija motornog zmaja marke „Kosmos“.

Paralelno sa tim dešavanjima prave se i prvi ozbiljniji pomaci u klasi ul aviona jer krajem osamdesetih stižee i prvi fabrički ull avion „Fly Star“ u vlasništvu Žike Vranića koji svoje prve letove sa pilotom Dragoljubom Spasićem pravi na aerodromu Crvena Crkva. Ne zadugo Pančevačka firma „Pan-aero“ proizvodi prvi ul avion pod nazivom „Leptir“. Magistar Mile Lekić takodje izrađuje ul avion pod nazivom „LM-3“, čini se da polako ali sigurno hvatamo korak sa ostatkom sveta.

Naravno, zbog svega što nas je zadesilo u periodu koji je sledio taj segment vazduhoplovstva tu se privremeno zaustavlja i čeka neka mozda bolja vremena. Par godina kasnije opet dolazi do znatnog pomaka u svetu motornog zmajarstva jer nekolicina entuzijasta kupuje „Pipistrel“ i „Apollo“ motorne zmajeve i počinje omasovljavanje. U okolini Obrenovca, Padniske Skele, Bele Crkve, Novog Bečeja grupe entuzijasta već se uveliko bave motornim zmajarstvom kao i ekipa iz okoline Subotice koji su sve vreme bili pod direktnim uticajem komšija Mađara.

Ekipa vojnih pilota entuzijasta sa aerdoroma Batajnica započinje i svoju priču vezanu za motorno zmajarstvo. Organizuju se prva takmičenja, prvi veći skupovi, druženja, grupno letenje. Na aerodromu Lisičji Jarak već uveliko leti prva ul amfibija, u Pančevu leti ul avion marke „Kojot“, sve više ljudi se interesuje, otvaraju se nova letelišta. Čuvena livada u Golubincima na čelu sa Miroslavom Stančevićem, sada već poznato letelište „13.maj“ na čelu sa Boškom Todorovićem.

U prvoj polovini prošle decenije tačnije 2003. god organizuje se i prvi veći međunarodni aeromiting ultralake avijacije na aerodromu Batajnica gde pored inostranih gostiju u statičkom i letačkom programu učestvuje i čuvena „Roda“ Nestora Slepčeva, čoveka koji je pokreno proizvodnju ul aviona u dalekoj Australiji i vratio se u Srbiju. Ne zadugo u Kraljevu firma „Aero-East“ počinje ozbiljniju serijsku proizvodnju ul aviona i plasira ih između ostalog i na inostrano trzište. Ultra-laka avijacija je ponovo oživela na radost svih a posebno generacija koje su tad stasavale.

Za početak se ograđujem i izvinjavam svim kolegama koje možda nisam pomenuo, vezao sam se uglavnom geografski za uži prostor i informacije koje su meni bile dostupne. Verujem da je i u ostalim delovima Srbije i generalno Balkana pre 20 i više godina bilo ozbiljnih entuzijasta i ljubitelja vazduhoplovstva tako da ih ovom prilikom sve pozdravljamo!
 
FOTO: Dušan Gojkov „Gojac“