BEOGRAD – Prvi let na najdužem komercijalnom letu današnjice, između Londona i Sidneja, 16. avgusta 1989. godine obavljen je avionom Boeing 747-400 registarske oznake VH-OJA koji je nosio naziv City of Canbera. Ovih dana, taj avion je imao svoj poslednji let. Kako i dolikuje, biće deo postavke koja prikazuje istoriju australijske avijacije. Lekcija iz Australije mogla bi da bude primenjiva i u Srbiji, samo kada bi neko bio spreman da uči.
Muzej vazduhoplovstva na Aerodromu Nikola Tesla bogatsvom svoje zbirke spada u red bogatijih svetskih muzeja, dok istovremeno nebrigom sa svih strana opravdava titulu Muzeja prljavih aviona. Dok nadomak muzeja, oko hangara Jat Tehnike neslavno propadaju delovi istorije vazduhoplovstva nekadašnje Jugoslavije i Evrope, na prostoru oko muzeja propada još mnogo toga. Karavela, prvi mlazni putnički avion koji je nosio zastavu tadašnje države doživljava tužnu sudbinu na najsitaknutijem mestu postavke Muzeja vazduhoplovstva. A deo te postavke sigurno zaslužuje da bude i bar jedan od Boinga 727-200 koji propadaju kraj hangara Jat Tehnike, kao i neki od Boinga 737-300 koji su bili deo flote JAT-a. Kada dođe dan da i Boeing 737-300 YU-AND obavi svoj poslednji let, ostaće pitanje da li će i taj avion završiti u starom gvožđu ili će biti ostavljen da propada. Da li će se tada neko setiti da je YU-AND bio prvi Boeing 737-300 koji je leteo nebom Evrope?
Za to vreme, iz Australije u kojoj je i Jatova flota B737 provela neko vreme kada su osamdesetih štrajkovali tamošnji piloti, stiže vest koja predstavlja školski primer brige o vazduhoplovnom nasleđu.
Prvi avion koji je leteo na najdužem svetskom komercijalnom letu, između Londona i Sidneja, imao je svoj poslednji let kojim se oprostio od neba i postao deo postavke Društva za restauraciju istorijskih letelica u Novom Južnom Velsu. Kvantasov Boeing 747-400 poslednji put je leteo na petnaestominutnom letu između Sidneja i regionalnog aerodroma Ilavara, gde će biti sačuvan i izložen kao deo istorije avijacije Australije.
Ovaj avion biće presvučen Permaguard zaštitnom slojem, dok će već pomalo potrošeni enterijer biti sačuvan u stanju u kakvom je bio i prilikom poslednjeg komercijalnog leta. Tri od četiri Rols Rojs motora aviona koji je nosio registarsku oznaku VH-OJA neće biti penzionisana zajedno sa letelicom koju su nosili, već će biti montirana na druge Kvantasove avione istog tipa.
Ovaj “džambo-džet” će biti samo još jedna od ikona australijske avijacije koja će se naći u postavci na aerodromu Ilavara na kojem se već nalaze Lockheed Super Constellation, Catalina, Douglas DC3 i DC4, kao i Desert Storm US Army Cobra.
Kvantas prethodnih godina iz flote postupno povlači starije vazduhoplove Boeing 747, dok devet novijih istovremeno dobija novi enterijer i ostaće deo impresivne flote australijske nacionalne aviokompanije. Od 2008. godine Kvantas je nabavio skoro 150 novih aviona, čime je prosečna starost flote smanjena na samo sedam godina.
Juznjak
Mi ne cenimo sebe kao narod, a kamoli nasu veliku i slavnu istoriju.
To je vrlo porazavajuce.
Stidimo se necega, sto bi drugi narodni mogli itetako da to cene i postuju plus da zaradjuju novac.
Slavisa
Pa i Airbus u Tuluzu čuva prvi model B 300, a kažu da su ga otkupili od jedne kompanije koja ga je imala prva u floti. Lep primer odnosa prema istoriji.
Vortex
Da ovo bar pročitaju likovi iz muzeja i malo razmisle.
YU-AJZ
Potpuno si u pravu što se tiče B-727 i B-737 ali onda bi trebao biti u postavci obavezno DC-9 avion koji je ubedljivo najviše krasio naše nebo (prvi je iznajmljen 1969 pa sve do 2005) punih 36 godina. Koliko sam primetio i on trune bez motora preko puta hangara ili možda nisam u pravu?
Milan
Svaka cast za clanak. Slazem se sa svima da treba postaviti B727 i B737, samo sto bih dodao tu i B707
robertino1985
ne samo Boeing 737-300, nego su nam stranci uzeli i Douglas DC-6B koji je služio kao Titov avion (usput ameri imaju svu flotu u muzejima od prvog airforce one-a do sadašnjeg), nema ni aviona Boeing 707-321 (YU-AGA) koji je prvi JAT-ov avion preletio svijet, kao i što nema nijednog McDonnell Douglas aviona,
Ali zato ima volje i to velike za krađu, nerad i uništavanje dobara
zZz
Ako se ne varam mislim da naša avijacija + avio-industrija ima bogatiju istoriju od Australijske? Zar stvarno zaslužujemo sve ovo? Za desetak godina ljudi će plaćati karte da uđu u Australijski 747 i biti oduševljeni njihovom postavkom, dok će zgrada našeg muzeja verovatno biti ostava za smatsu ili neki costa coffe air lounge ili glupost tog tipa. Ubeđen sam da, iako razvučenom, prodanom i prokrijumčarenom postavkom, ipak imamo toliko veliki potencijal da bi mogli da napravimo svetsku senzaciju u ovoj oblasti po pitanju ekskluzivnosti i uzbudljivosti postavke. Na žalost za koju deceniju niko nam neće verovati, pa ni mi sami, da su ovde nekad leteli razni vazduhoplovi, sa svih strana sveta, čak neki i napravljeni ovde i to pre više od 100 godina. Ako neko negde vidi neku svetlu tačku neka nam javi!
Vlada
Mi smo imali bogatiju prošlost.
Mi imamo siromašnu budućnost.
Odgovor leži u sadašnjosti.