Analiza: Sa čime raspolaže makedonsko ratno vazduhoplovstvo danas

Makedonske snage bezbednosti vodile su tokom proteklog vikenda oružani sukob sa terorističkom grupom koja je nekoliko dana pre ubačena sa teritorije Kosova i Metohije i koja je pripremala akcije protiv policije, vojske ali i civila.

U borbama je poginulo 8 makedonskih specijalaca a ranjeno čak 37. Teroristi su eliminisani, 14 je poginulo, ima ranjenih a oko 30 je zarobljeno. Mnogi su pomislili da će se ova akcija pretvoriti u sukob većih razmera kakav se dogodio 2001. godine. Tada je usled velike potrebe po hitnom postupku nabavljena značajna vojna tehnika od kojih je sigurno najznačajnije uvođenje u naoružanje vojnih vazduhoplova koji su efikasno upotrebljeni u suzbijanju oružane pobune. Analiziramo šta je ostalo od tih vazduhoplova i sa čime raspolaže Vazduhoplovna Brigada Vojske Makedonije.

Nakon izglasavanja nezavisnosti Makedonije od SFRJ 8. septembra 1991. u narednim mesecima došlo je do povlačenja JNA koja nije ostavila gotovo ništa od operativne tehnike koja bi mogla poslužiti novoformiranoj državi. Vazduhoplovne jedinice sa aerodroma Skopski Petrovac kao i jedinice PVO prebazirale su se u Srbiju.

Makedonske vazduhoplovne snage formirane su 10. juna 1992. a prvi vazduhoplovi, jedan avion za vezu Utva-66 i 4 školske Utve-75 A21 stigli su iz makedonskog Vazduhoplovnog saveza. Prvi pravi vojni vazduhoplovi nabavljeni u inostranstvu bili su srednji transportni helikopteri Mi-17-1V, četiri polovna su nabavljena iz Ukrajine juna 1994. godine. Zbog embarga na uvoz naoružanja koje su, nakon odpočinjanja građanskog rata, uvele Ujedinjene nacije svim novoformiranim državama nastalim razbijanjem SFRJ, makedonski Mi-17 bili su ofarbani u belo i imali su civilne registracije. Tek nakon ukidanja embarga 1996. godine su dobili maskirnu šemu i vojne evidencijske brojeve. Dva helikoptera su izgubljena u udesima, jedan se srušio 17. marta 2001. tokom sukoba sa albanskom tzv. Oslobodilačkom narodnom armijom, a drugi 12. januara 2008. vraćajući se iz misije EUFOR u BiH. Oba helikoptera trenutno nisu operativna i čekaju remont.

Nakon nabavke Mi-17, usledila je kupovina novih čeških školskih aviona Zlin-242L 1995. godine a 4 Zlina su zamenila Utve-75. Jedan avion se srušio 7. aprila 1999. a 2003. su od Direkcije za civilno vazduhoplovstvo, zajedno sa jednim četvorosedom Zlin-143L dobijena još dva Z-242L. Danas 5 aviona leti u sastavu Centra za obuku pilota, formiranom 2010, koji predstavlja privatnu firmu sa udelom od 50 posto makedonske kompanije Elmak i 50 posto izraelskog Elbita. Vojska u slučaju potrebe uvek može koristiti avione a 8 godina nakon formiranja moći će i da potpuno preuzme upravljanje centrom.

U istom Centru leti i 4 helikoptera Bell-206B-3 ‘’Jet Ranger’’ koji su polovni nabavljeni u periodu 2012-2013. Najveću ekspanziju makedonske vazduhoplovne snage doživele su 2001. godine kada su po izbijanju sukoba u naoružanje primili 22 vazduhoplova od toga 18 helikoptera i 4 aviona. Prvo su 20. marta od ukrajinskog detašmana KFOR-a na aerodromu Skopski Petrovac dobijena 4 transportna helikoptera Mi-8MT. Gotovo istovremeno Grčka je iz svojih viškova donirala dva višenamenska helikoptera UH-1H ‘’Huey’’. Nekoliko dana kasnije iz Ukrajine su stigla dva desantno-jurišna helikoptera Mi-24V i to su bili prvi borbeni vazduhoplovi makedonske armije. Isporuke ovih helikoptera su nastavljene pa je tako do početka septembra iste godine isporučeno čak deset Mi-24. Naknadno su decembra meseca stigla još dva Mi-24 i to u varijanti za korekturu artiljerijske vatre Mi-24K.

Uz helikoptere je stigao i kompletan arsenal naoružanja počevši od lansera nevođenih raketnih zrna UB-32-57 i B-8V-20 za NRZ 57 i 80 mm, preko kontejnera UPK-23-250 sa dvocevnim topovima GŠ-23 23 mm, različite vrste nevođenih bombi kalibra 50, 100 i 250 kg pa sve do protivoklopnih raketa 9M114 ‘’Šturm-V’’ dometa 6 km sa poluatumatskim komandnim vođenjem uz upotrebu radio linka.

Borbena moć makedonskog vojnog vazduhoplovstva drastično je ojačana 20. juna 2001. kada su takođe iz Ukrajine stigla četiri jurišna aviona Su-25 od kojih jedan dvosed Su-25UB koji je prvi i sleteo na Skopski Petrovac. Prethodno je 25 pilota i tehničara poslato u Odesu na obuku koja je sprovedena tokom aprila i maja. Avioni su stigli sa respektabilnim naoružanjem koje je obuhvatilo lansere UB-32M/57 i B-8M1 sa NRZ S-5 57 i S-8 80 mm, lanseri B-13L nevođenih raketa S-13 kalibra 122 mm, nevođene rakete S-24 kalibra 240 mm, laserski samonavođene rakete vazduh-zemlja H-25ML i H-29L, kontejneri SPPU-22-01 sa dvocevni topom GŠ-23L 23 mm, različite vrste bombi kalibra 50, 100, 250 i 500 kg, a dobijene su i infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh R-60.

Prvi let makedonski Su-25 imao je već 23. juna kada su poletela dva aviona, u jednosedu je bio makedonski pilot a u dvosedu pored Makedonca i jedan Ukrajinac. Izvršena je izviđačka misija iznad reona sela Aračinovo u kome su se vodile žestoke borbe. Najpoznatija upotreba aviona Su-25 desila se 9. avgusta kada je u borbama u regionu Raduša makedonsko RV upotrebilo sva 4 Su-25 kao i 6-7 Mi-24V i 4 Mi-8MT. Iako je tzv. Nacionalna oslobodolačka armija Albanaca tvrdila da ima lake prenosive raketne sisteme PVO ‘’Stinger’’ do dejstava istima nije došlo. Sasvim sigurno je imala protivavionske mitraljeze kojima je u više navrata dejstvovala po ciljevima u vazduhu ali makedonsko RV nije imala gubitaka dok je nekoliko helikoptera lakše oštećeno.

Sva borbena dejstva prekinuta su 13. avgusta 2001. a postignut je tzv. Ohridski sporazum kojim su poboljšana prava makedonskih Albanaca. Jurišnici Su-25 su prizemljeni 2004. i nikada više nisu poleteli. Od tada se nalaze parkirani na skopskom aerodormu prepušteni propadanju na otvorenom. Jedini vojni transportni avion sa kojima raspolaže makedonska vojska je laki transporter An-2R koji je jula 2003. dobijen od aero-kluba iz Kumanova. Ovaj avion remontovan je u periodu 2006-2007. u bugarskom zavodu TEREM-Letec.

Deo makedonske vojne helikopterske flote je modernizovan počevši od decembra 2003. godine kada je sa izraelskom kompanijom Elbit potpisan ugovor za modernizaciju tri helikoptera Mi-17 i dva Mi-24V. U projektu ‘’Jasmin’’ helikopteri su dobili NATO kompatibilnu opremu koja je obuhvatala nove sisteme VOR, DME, ILS, zatim sistem za noćno letenje na eletrooptičkom gornjem pokazivaču (HUD), GPS, elektronski veštački horizont kao i pokazivače na kacigi pilota. Helikopteri Mi-17 dobili su i bacače infracrvenih mamaca. Naknadno su na ovaj standard modifikovana još dva Mi-8MT i dva Mi-24V. Sledeća modernizacija obuhvatila je još dva helikoptera Mi-24V koji su dobili dodatni paket moderne elektronike u modifikaciji nazvanoj ‘’Aleksandar’’. Pored svega što je obuhvatao standard ‘’Jasmin’’ dobili su dva višenamenska kolor donja pokazivača sa sistemom digitalne mape, UHV/VHF komunikacijsku opremu, predajnik svoj-tuđ (IFF), digitalni video rekorder i signalizator radarskog ozračenja. Tu je zatim elektrooptička turela COMPASS (compact multi-purpose advanced stabilized system) koji obuhvata TV kameru, infracrveni sistem za osmatranje prednje polusfere (FLIR), laserski daljinomer i sistem za automatsko praćenje cilja a upravljanje su poboljšale i tzv. HOCAS komande.

Stanje operativne flote makedonskog RV danas nije dobro, ima mnogo letelica koji čekaju na remont. Vremenom flota helikoptera Mi-24 se smanjivala, prvo su 2006. godine povučena iz upotrebe dva helikoptera Mi-24K a zatim su prestala da lete i dva Mi-24V. Flota je spala na 4 aktivna helikoptera (po dva ‘’Jasmina’’ i ‘’Aleksandra’’) dok su 4 ostavljena kao remontna rezerva (od toga dva ‘’Jasmina’’). Poslednje informacije govore o tome da je gotovo celoj floti koja je u poslednje vreme bila aktivna, potreban remont a na slikama se mogu videti helikopteri bez krakova glavnog rotora koji su parkirani u hangarima. Dva helikoptera UH-1H ne lete već 5-6 godina, jedan je poslat u Grčku na remont ali nije vraćen pošto nije obezbeđen novac za izvršene radove. Jedine aktivne vojne helikoptere u Makedoniji trenutno predstavljaju dva srednja transportna Mi-8MT koji se mogu naoružati.

Premalo s obzirom na situaciju i na moguće buduće bezbednosne izazove sa kojima se može suočiti država Makedonija.