Kako je preneo ruski list ‘’Komersant’’ Rusija je, nakon višegodišnjih pregovora potpisala ugovor sa NR Kinom o prodaji 24 višenamenska borbena aviona Su-35 u vrednosti od skoro 2 milijarde dolara (oko 83 miliona dolara po avionu). Ovu informaciju je ‘’Komersantu’’ potvrdio generalni direktor ruske državne korporacije ‘’Rosteh’’ Sergej Čemezov. Tako će NR Kina koja je tradicionalni kupac ruskog naoružanja, postati prvi inostrani korisnik aviona Su-35.
Interesovanje za avion Su-35S NR Kina je pokazala još 2008. godine, iste godine kada je i poleteo prvi prototip sa oznakom Su-35BM. U 2011. godini ministarstvo odbrane Kine se u vezi potencijalne nabavke zvanično obratilo ruskoj Federalnoj službi za vojno-tehničku saradnju. Sledeće 2012. godine potpisan je preliminarni sporazum ali su pregovori o tehničkim i finansijskim detaljima trajali naredne tri godine.
Po nekim informacijama Kina je pre svega zahtevala izmenu izgleda kabine aviona i integraciju dela elektronske opreme kineske proizvodnje. Takođe važno je istaći da potpisani ugovor ne podrazumeva licencnu proizvodnju Su-35 jer su Rusi u prošlosti izražavali bojazan da bi NR Kina mogla prekopirati i dalje sama razvijati avion kao što su uradili sa razvojem derivata Su-27, Su-30 ali i mornaričkog Su-33.
Kina je dugogodišnji korisnik ruskih savremenih borbenih aviona – 1991. kupila je avion Su-27 i postala prvi inostrani korisnik ovog lovca. Nabavljeno je ukupno 76 aviona od čega su 36 bili jednosedi Su-27SK, čak 40 dvosedi Su-27UBK a prvi avioni stigli su 1992. godine kada je primljeno prvih 26 aviona. Sledeća 24 aviona stigla su 1996. a poslednjih 26 1999/2000.
Uz gotove avione kupljena je 1996. godine i licenca za proizvodnju 105 Su-27SK/UBK sa oznakom J-11 uz opciju za sklapanje još 95 aviona. Prvi avion iz kineskih fabrika stigao je u jedinice 1999. godine a vremenom je, ne računajući radar i motore, udeo delova proizvedenih u NR Kini dostigao 70 procenata. Zbog procenjene zastarelosti Kina nije realizovala opciju za sklapanje još 95 aviona već se koncentrisala na dalji razvoj svojih derivata aviona J-11 sa oznakom J-11B/BS/BH a tu je i najnoviji J-11D.
Sledeći moderni ruski borbeni avion koji koristi NR Kina je Su-30 a prvi ugovor za nabavku 38 aviona Su-30MKK potpisan je 1999. da bi već sledeće godine avioni bili isporučeni. Ugovor za još 38 aviona potpisan je 2001. da bi 2003-4. bilo nabavljeno još 24 aviona Su-30MKK2 za vazduhopovne snage Ratne Mornarice.
Poslednjih godina primećeno je ispitivanje kineskog klona Su-30, aviona sa oznakom J-16. Još 2001. godine Kina je od Ukrajine kupila jedan od prvih prototipova aviona Su-27K (mornarički palubni Su-27) i na njegovoj bazi, a i na bazi J-11B, razvila svoj višenamenski borbeni avion jednosed sa oznakom J-15 dok je za obuku napravljena i dvoseda varijanta.
Su-35S je dvomotorni, niskokrilni, višenamenski borbeni avion, jednosed a pripada tzv. 4++ generaciji borbenih aviona. Namenjen je za otkrivanje, presretanje i uništavanje ciljeva u vazdušnom prostoru na malim, srednjim i velikim visinama, na malim, srednjim i velikim daljinama, zatim za otkrivanje i uništavanje ciljeva na kopnu i moru, kao i za dejstvo na protivničku protivvazduhoplovnu odbranu.
Predstavlja vrhunac razvoja višenamenskih borbenih aviona u Rusiji a ujedno je i poslednji predstavnik familije čuvenog lovačkog aviona Su-27. Proizvod je dugogodišnjeg usavršavanja i ispitivanja kroz ranije projekte Su-27M (Su-35) i Su-30 iz kojih je nasledio mnoga rešenja ali je radikalno modernizovan. Direktno vodi poreklo od projekta T10M (Su-27M), prvi od 12 prototipova T10M je poleteo 28. juna 1988. Kako ruska vojska nakon raspada SSSR-a nije mogla da ih priušti, nisu uvedeni u naoružanje i svi prototipovi su tokom 90-tih godina 20. veka predstavljali leteće laboratorije razlikujući se po motorima, opremi i naoružanju.
Sve što je napravljeno i razvijeno čekalo je neka bolja vremena a izvozni poslovi, pre svega modela Su-30, omogućili su uvođenje u upotrebu mnogih sistema koji su danas primenjeni na Su-35S. Prvi let prototipa sa oznakom T10BM (Su-35BM) izveden je 19. februara 2008., napravljena su 4 prototipa od kojih su dva letela (treći je uništen prilikom ispitivanja na zemlji, dok je četvrti služio za zemaljska statička ispitivanja).
Na avio-salonu MAKS 2009. Rusija je naručila 48 aviona Su-35S sa rokom isporuke do kraja 2015. a smatra se da će u periodu 2015-2020. naručiti još 48 aviona. Potpisivanje ugovora se očekivalo na avio-salonu MAKS-2015 ali je to odloženo za kraj ove godine. Maja 2011. je za državna ispitivanja isporučen prvi serijski Su-35S, a decembra iste godine još jedan avion. Potom su u 2012. isporučena dva serijska aviona u 2013. šest, 2014. 19, u ovoj godini 9 aviona a do kraja 2015. ostalo je da se isporuči još 10 aviona.
lane
voleo bih da mi neko od drugara strucnjaka objasni zasto proizvodnja aviona ide tako sporo? razumem da je u pitanju vrhunski aparat, ali samo 19 aviona godisnje bas deluje malo…
126LAE-Delta
Postoji nekoliko razloga:
1. Proizvodna linija za avione nije kao pokretna traka za druga saobracajna sredstva.
2. Su-35 se proizvodi u fabrici KnAAZ (ranije KnAAPO), kao i Su-27SM/SKM, Su-33, Su-33UB, SSJ100, Be-103 i drugi. Dakle, ima dugacak „red“.
3. Da bi se proizveo, moraju se proizvesti i njegove komponente (NIIP – Irbis-E, NPO Saturn – motore 117S, Izmas/Kalasnjikov koncern – top GS-301, i mnogi drugi), kao i da se dostave u Komsomolsk-na-Amuru.
Suska
Па не производе само СУ-35.Него и Су-30,Су-34.И не само за домеће потребе већ и за стране купце.
Сигуран сам да би могли много брже да производе авионе али у ратним условима.
Živojin Banković
Компанија КнААПО поред Су-35 од борбених авиона производи и Су-30, како за ВКС Русије тако и за извоз.
Živojin Banković
Само мала исправка и подсећање.
У КнААЗ (КнААПО) Комсомолск на Амуру се од борбених авиона производе Су-35С и Су-30М2/МК2.
У Новосибирску у НАПО се производи Су-34.
У Иркутски у ИАПО Су-30СМ и Су-30МК.
Авиони Су-27СК/УБК, Су-33 и Су-33УБ се више не производе.
126LAE-Delta
Da, raspolagao sam istorijskim podacima, Zivojine, ali eto sad sam osvezio informacije, pa ako dozvolis mogu da dopunim.
KnAAZ je odredjen za proizvodnju T-50 PAK FA. Proizvodnja ce poceti uskoro. Irkut (IAPO) takodje proizvodi Jak-130.
ljubo
Razmisli koja je potreba za isporukom vecom od 19 aviona godisnje?
PeroZ
Može se još reći Komsomolsk an Amur proizvodi Su sa kanardima (MKI, MKM i slični) većinom za izvoz, a Irkutsk proizvodi Su bez kanarda (S, SM i slični) većinom za “domaće“ potrebe i nešto za izvoz.
Pošto je za Vas laike svaki Su iz bilo koje od te tvornice “potpuno isti, samo ima one kanarde“, a u stvarnosti NISU ISTI, potreban je poduži tekst da bi Vi pojedinci shvatili koja je to ogromna razlika između recimo Su-30 MKI iz Amura i Su-30 SM3 iz Irkutska!
Razlika je VELIKA!
Živojin Banković
Не Перо, обрнуто.
Иркутск производи Су-30СМ са канардима као и извозне варијанте МКА/МКИ/МКМ.
КнААЗ производи Су-30М2 и МК2 без канарда.
PeroZ
Tako je! Da budem precizniji:
Amur
http://www.knaapo.ru/products/
Su-30MKK Kina, bez kanarda,
Su-30MK2 Kina, bez kanarda,
Su-30MK2 Indonezija, bez kanarda,
Su-30MK2 Venecuela, bez kanarda,
Su-30MK2 Vijetnam, bez kanarda,
Su-30MK2 Uganda, bez kanarda,
Su-35S Rusija, bez kanarda.
Irkutsk
http://www.irkut.com/products/
Su-30MKI Indija, sa kanardima,
Su-30MKM Malezija, sa kanardima,
Su-30MKA Alžir, sa kanardima,
Su-30SM Rusija, bez kanarda,
Su-30SM Kazahstan, bez kanarda.
Valjda oni sami najbolje znaju ŠTO proizvode.
I valjda je poznato:
ZAŠTO je jedan od tih Su-30 brži od drugog i zašto?
ZAŠTO je jedan od tih Su-30 (onaj sporiji) agilniji od drugog i zašto?
ZAŠTO jedan od tih Su-30 podnosi veća G-opterećenja od drugog i zašto?
I još mnogo drugih pojedinosti, makar su oni laicima “SVI ISTI“, samo je razlika u “kanardima“.
Razlika u Su-30 sa i bez kanarda, ne samo u avionici, nego i u baznoj konstrukciji samog zmaja zrakoplova, je veća od recimo razlike između svima nama dobro poznatih aviona verzije MiG-21F-13 i MiG-21bis!
Dejan
Kao prvo na različitim varijantama korištene su razičite verzije dvoprotočnog turbomlaznog motora AL31F pa otuda i različite letne karakteristike pojedinih varijanti istog modela aviona. U opticaju su nekoliko verzija motora AL31. Npr AL31F koji je montiran na Su30(Su27PU), Su27KN, Su30MKK, Su30MK2 i Su 34 daje potisak od 122,58kN.
Su 33 mornarička verzija – za nosač aviona koji se vise ne proizvodi ima motore AL31F3 sa 125,5 kN potiska
Su30 MKI ima verziju AL31FP sa 130 kN potiska
Su35 (Su27M) ima verziju AL31FM sa 142 kN potiska
Su35 (Su27BM) Ima novu generaciju motora AL41F sa 142,2 kN potiska.
Uzmemo li u obzir da i težina letelice pod normalnim opterećenjem varira od 24.780 kg pa do 25.300 kg ili za bombarder Su 34 čak 38.240 kg jasno je da će sve one imati različite letne karakteristike I da na njih neče imati uticaj samo kanardi koji se na pojedinim verzijama montiraju a na pojedinim ne.
Indijska verzija MKI je sa udvojenom primenom kanarda i horizontalnog repa što se opet bitno odražava na manevarske sposobnosti letelice, pa su na bazi ove verzije razvijeni Su30SM prilagođen potrebama vazduhoplovstva Rusije, te verzije MKA za Alžir I MKM za Maleziju.
Živojin Banković
Перо
Су-30СМ за Русију и Казахстан има канарде.
Dejan
ZA PERU – Istorijat Su30SM
Visenamenski borbeni avion dvosed Su-30SM nastao je kao posledica radikalne modernizacije eksportnih aviona pod oznakom Su-30MK i aviona koji se izvozi Indiji pod oznakom Su-30 MKI, ali ovom prilikom prilagodjen za potrebe ruskog ratnog vazduhoplovstva. Narocito je na ruskim Su-30SM u odnosu na eksportne verzije usavrsen radar aviona, sistem radio veze, sistem „svoj – tudj“,i ostali sistemi.
21.09.2012 godine na aerodromu Irkutskog avijacionogo zavoda филиал ОАО «Корпорация «Иркут» je zabalezen let prvog Su-30 SM, a pilot je bio Vjaceslav Jurijevic Averijanov, dok je sam let aviona let trajao preko 2 casa i tokom leta nije bilo nikakvih komplikacija . Vec u septembru 2012 godine je poleteo i drugi Su-30SM. U martu 2012 godine je potpisan ugovor izmedju Ministarstva Odbrane Rusije i ОАО «Корпорация «Иркут» za isporuku 30 aviona Su-30SM ruskom RV do kraja 2015 godine, a u decembru 2012 potpisan je jos jedan ugovor za 30 aviona Su-30SM sa rokom isporuke do 2016 godine. U decembru 2013 godine je naruceno i prvih 5 Su-30SM za potrebe mornaricke avijacije rante mornarice Rusije,a u arpilu 2014 godine dodatnih 7 aviona Su-30SM isto za mornaricku avijaciju. U skorije vreme se ocekuje potpisivanje ugovor za „preko 50 Su-30SM“,kako se navodi u ruskim drzavnim novinskim agencijama, takodje za potrebe mornaricke avijacije.
Avion Su-30SM je namenjen za duge letove, bez obzira na vremenske uslove, a na tim letovima pilot ima uloga pilotiranja avionim i vodjenje bliskog vazdusnog boja, dok je operater taj koji kontrolise navigaciju samog aviona i obradjuje podatke u slucaju primene aviona u „daljnjem“ vazdusnom bojubrobi i borbu protiv ciljeva na zemlji.
Avioni Su-30SM imaju veoma savremenu avioniku, koja je ugradjena po principu „otvorene arhitekture“, tj. vrlo lako se kroz koju godinu ugradjene komponente mogu brzo zameniti sa savremenijim, zatim radar sa faziranom antenskom resetkom „Bars-R“, kao i mogucnost koriscenja sirokog spektra ubojnog arsenala koji jeste na raspolaganju ruskom RV. Radar „Bars-R“ omogucava avionu Su-30SM da navodi grupu od 4 aviona (naprimer Su-27 ili Mig-29), kojom prilikom radari u navedenim avionima rade u pasivnom rezimu, dok je samo radar „Bars-R“ na avionu Su-30SM u aktivnom rezimu. Prozivodjac radara „Bars-R“ ke «Научно-исследовательский институт приборостроения имени В.В.Тихомирова» iz Moskve. Za sam radar „Bars-R“ se navodi da ima mogucnost detekcije cilja refleksne odrazne povrsine od 20 metara kvadratnih na udaljenosti od 400 km, zeleznicki most na 120 km, grupu tenkova na 40- 50 km, a avion sa refleksnom odraznom povrsinom od 5 metara kvadratnih (Mig-29) na udaljenosti od oko 160 km. Radar ima mogucnost pracenja 15 ciljeva istovremeno i mogucnost dejstva na 4 prioritetna cilja.
U avionu Su-30 MKI su bili ugradjeni LCD monitori francuske
kompanije „Thales“ , kao i inercijalni sistem „Lins-1000“, dok su procesori na radaru „Bars“ (N011M) ugradjenom u Su-30MKI indijske proizvodnje i noze oznake; PS-1 i PS-2. Ugradjeni radiovisinomer na Su-30MKI je tipa „RAM-1701“, sistem raspoznavanja svoj- tudj je „IFF-1410A“, sistem radio veze je „INCOM-1012A“, a sistem o upozorenju o zahvatu aviona (detekciji) od strane protivnickog radara je tipa „Tarang HADF Mk.II“. Na Su-30SM je to sve verovatno promenjeno na sisteme proizvedene u Rusiji, ali se u otvorenim izvorima informacija ne navode indeksi ugradjenih sistema. Takodje, avioni Su-30SM imaju i motore sa ugredjenim kontrolisanim vektorom potiska, kao i fleksibilne mlaznice. Sediste pilota je „K-36-DM“ druge serije.
Izbor Ruskog RV za ovaj avion nije bio tezak jer je proizvodnja aviona Su-30SM ОАО «Корпорация «Иркут» bila veoma dobro savladana, te nije problem da se relativno velike kolicine ovog aviona isporuce ruskom RV u relativno kratkom roku. Primera,radi korporacija „Irkut“ je jos 1997 godine isporucla Indiji avione Su-30K.
Motori ugradjeni na avion Su-30SM su „AL-31 FM1“;
– osnovna razlika u odnosu na ranije motore „AL-31“ je veca snaga motora, 135 KN sa dopunskim sagorevanjem u odnosu na 123 KN sa dopunskim sagorevanjem na starijim „Al-31“ motorima,
– ugradjen je kontorlisani vektor potiska sa fleksibilnim mlaznicama koje se pomeraju vertikalno u pravcima plus i minus 16 stepeni, i do 15 stepeni plus i minus u horizonatlnom pravcu.
– duzina jednog motora je 4942 milimetra , precnik skroz rasirene mlaznice je 1277mm, a skupljene 905 mm. Masa jednog motora je 1520 kg.
Osnovne tehnnicke karakteristike aviona Su-30SM;
posada: 2 clana
dužina: 21,9 m
raspon krila: 14,7 m
površina krila: 62 m2
visina: 6,36 m
masa praznog aviona: 17.700 kg
normalna poletna masa; 24.900kg
maksimalna masa pri poletanju : 34.500 kg
Brzina aviona na nivou mora; 1350 km. na cas,
borbeni radijus; 1500 km,
duzina leta bez dopune u letu; 3 casa i 30 minuta,
najveća brzina: 2.120 km/h (Mach 2,0)
dolet: 3.000 km
brzina penjanja: 230 m/s
najveća visina leta: 17.300 m
odnos potisak/težina: 1,0 pri normalnoj poletnoj masi; 0,84 pri maksimalnom opterecnju i mak. dozvoljenoj masi,
specifično opterećenje krila: 401 kg/m
motori : 2 x AL-31 FM1
maksimalno eksplataciono opterecenje; +9G,
Naoruzanje; top „GSH-30-1“ kalibra 30 mm sa 150 granata BK,
– rakete vazduh – vazuh; R-77, sve modifikacije rakete R-27, kao i rakete R-73,
– vazduh – zemlja; H-31P/A, H-29T/L, H-59M
– bombe; OFAB-250/270, KAB-500KR, KAB-500T, KAB-1500KR
– nevodjene rakete i bombe.
PeroZ
Jao dejo nisi trebao!
Da ja malo objasnim tebi? Može?
Jedna “mala knjižica“ od nekoliko stotina stranica, Yefim Gordon, Famouse Rusian Aircraft Su-27.
Ili još nešto, ruski aeronautički tiskani i on-line magazin Vzlet na ruskom, odnosno take-off na engleskom jeziku.
Ima sve o SVIM ruskim letjelicama.
A ti sad mene i dalje ispravljaj, jer sam na brzinu i iz glave, ne gledajući svoju arhivu, pobrkao tvornice i modele Su-30, kojih ima više od verzija/modela MiG-21!
Dejan
Perice sine, čika Deja je kućni prijatelj sa Anatolijem Kvočurom, ako ti to ime nešto znači u svetu vojne avijacije. Tako da ako ti nešto napišem- ne lupetam! „Čovek je leteo pored 29ki i Su27 PD, Su27PU i Su30LL (leteća laboratorija). A kakav je „majstor“ avijacije evo samo jedan link http://www.airliners.net/photo/Russia—Air/Sukhoi-Su-30LL/1025605/L/
Imali smo mi i malu razmenu podataka oko 29tki, sećaš se? Tu sam ti „peglao“ celokupan istorijat i sve modele Mig 29. Verujem ja da ti to sve lepo znaš, ali znaš kako je “Ko radi taj i greši“! I da napokon shvatiš da nije tendencozno (mada dosta tvojih postova su upravo takvi!) , ni sa zlom namerom ili u prevodu, polako, staloženo i ne brzaj!