Izrael u Grčkoj vežba protiv iranske S-300 pretnje

Iranski ministar odbrane saopštio je sredinom aprila da će u narednih mesec dana biti pripremljen ugovor o nabavci ruskih raketnih sistema tipa S-300 koja bi mogla biti realizovana do kraja godine.

Već sutradan se pojavila informacija da su iranski stručnjaci već obučeni za rad na ovom sistemu PVO velikog dometa. Odmah nakon toga, krajem aprila izraelske vazduhoplovne snage učestvovale su na najvećoj grčkoj vojnoj vazduhoplovnoj vežbi INIOHOS-2015 na kojoj su između ostalog uvežbavali i borbu protiv sistema S-300 sa kojim raspolaže protivvazduhoplovna odbrana Grčke.

Podsetimo, Iran je još 2007. godine potpisao sa Rusijom ugovor vredan 800 miliona dolara o isporuci 5 diviziona sa 40 lansera sistema S-300. Međutim tri godine kasnije realizacija ugovora je suspendovana zbog međunarodnih sankcija koje su uvedene Islamskoj Republici Iran. Pre nego što su Rusi odlučili da neisporuče ovaj raketni sistem Iranu, iranske posade su obučene za njegovo korišćenje pa se smatra da dodatna obuka nije potrebna već da je samo potrebno da sistemi stignu u Iran što bi moglo da se desi krajem ove godine. 12. aprila pres služba Kremlja saopštila je da je predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao dekret o ukidanju zabrane o isporuci raketnog sistema S-300 Iranu. Od početka 2015. Teheran i Moskva su potpisale nekoliko sporazuma o saradnji iz oblasti odbrane a svakako najznačajniji je ovaj o isporukama sistema PVO.

Izraelske vazduhoplovne snage su iskoristile vazduhoplovnu vežbu u Grčkoj kako bi se dobro pripremile za napade na iranska nuklearna postrojenja koje bi u budućnosti mogli da brane sistemi S-300. Za to su poslužili RS S-300PMU-1 koje koristi PVO Grčke i koji su stacionirani na Kritu.

Na toj vežbi je učesvovalo oko 150 aviona grčkih vazduhoplovnih snaga dok su Izraelci poslali 10 višenamenskih borbenih aviona F-16I ‘’Sufa’’ iz sastava četiri svoje eskadrile koji su bili bazirani na aerodromu Andravida. Uvežbavane su različite dnevne i noćne misije kao što su dejstva po integrisanoj PVO, po pokretnim i nepokretnim ciljevima na zemlji, potom borbeno traganje i spasavanje i druge vrste ofanzivnih dejstava.

Grčka je raketnim sistem S-300 u varijanti PMU-1 dobila 1999. godine nakon što je Kipar koji je od Rusije naručio ovaj sistem, pod pritiskom Turske i međunarodne zajednice, odlučio da se dve baterije ovog sistema instaliraju na Krit. Tek 2007. kiparske vlasti odlučile su da Grčkoj prodaju ovaj PVO kompleks a u zamenu Kipar je dobio raketne sisteme kratkog i srednjeg dometa kao i samohodne haubice. Grčka je prvi put testirala sistem tek decembra 2013. kada je izvršeno bojevo gađanje. U aprilu mesecu ove godine grčki ministar odbrane je prilikom posete Moskvi rekao da Grčka pregovara sa Rusijom o održavanju sistema S-300 kao i o nabavci novih raketa za isti kao i za mobilne sisteme kratkog dometa Tor-M1 i protivoklopnie sisteme Kornet.

I pored toga što su mnoge zainteresovane zapadne države kao i njihovi saveznici imali priliku da se, sem u Grčkoj, sa ovim sistemom susretnu i u Slovačkoj i Bugarskoj – on ipak predstavlja još uvek veliku nepoznanicu. Pomenute države poseduju starije varijante ovog sistema S-300PMU i PMU-1 a smatra se da bi Iranu bila isporučena novija verzija S-300PMU-2 ‘’Favorit’’ ili čak antibalistički sistem S-300VM Antej-2500.