Boeing i SAAB prikazali prototip zajedničkog projekta aviona koji će biti kandidat u programu T-X

Kao što je i najavljeno krajem avgusta, mešoviti tim kompanija Boeing i SAAB predstavio je u utorak 13. septembra, u Boingovom pogonu u Sent Luisu, svoj dizajn aviona koji će se takmičiti u okviru programa T-X – odabira novog mlaznog trenažnog aviona Ratnog Vazduhoplovstva SAD (USAF).

Iako su se obrisi ovog aviona mogli videti takođe krajem avgusta kada su prikazani renderi i video snimci, tek su se ovom promocijom u potpunosti mogla sagledati primenjena konstruktivna rešenja. Boingov i SAAB-ov projekat je jednomotorni srednjekrilac sa anhedralnim krilima, bočnim usisnicima vazduha i dva vertikalna stabilizatora.

Sam oblik podseća na više tipova trenažnih i borbenih aviona. Zbog položaja krila i usisnika vazduha liči na trenažni Scorpion, stajni trap kao da je od F-16, strejkovi su poput onih na F/A-18 a uopšteno vidi se uticaj konstrukcije Gripena. Iz pojedinih uglova prednji deo čak neodoljivo podseća na dvosedu verziju čuvenog presretača F-104.

Kako je zvanično saopšteno konstruktori su se držali kompaktnosti, odabrali su da avion bude malih dimenzija jer je jedan od glavnih uslova USAF bio i niska cena eksploatacije. Strejkovi i dva vertikalna stabilizatora su primenjeni kako bi avion zadovoljio zahteve za letove na visokim napadnim uglovima (traženo je 25°).

I pored toga što je tim fokusiran na to da se zadovolje svi zahtevi USAF, postoji znatan prostor za dalja unapređenja koja bi se mogla primeniti u budućnosti. Prvenstveno se misli na to da avion ima motor General Electric F404-GE-402 sa dodatnim sagorevanjem (DS) a DS nije bilo jedno od zahteva USAF.

U Boingu smatraju da će njihov projekat brzo i uspešno proći letna ispitivanja i da je avion maltene već spreman za takmičenje sa drugim kandidatima poput italijanskog M346 i južnokorejskog T-50, čiji je razvoj već završen. Ta tvrdnja se potkrepljuje time da je dobar deo posla na konstruisanju već urađen a da će ispitivanja u letu samo potvrditi matematičke proračune i podatke modelovanja.

Trenutna konfiguracija predviđa samo jednu podvesnu tačku na centralnom donjem delu trupa za nošenje kontejnera za prtljag. Za sada ne postoje potkrilni nosači a Boing je ostavio opciju postavljanja po jednog nosača ispod oba krila kao i da se na podtrupnoj tački vešanja mogu poneti i druge vrste tereta.

Predsednik Boingovog odeljka Phantom Works Darryl Davis rekao je da bi naoružavanje proširilo moguću upotrebu aviona u tzv. ’’agresorskoj’’ ulozi (imitiranje neprijatelja na vežbama) ali da je Boing fokusiran na taktičko-tehničke zahteve trenažnog aviona koji je definisan programom T-X.

Darryl je dodao da je njihov avion projektovan da ispuni te zahteve ali ne i da ih prevaziđe što je bilo iznenađujuće za posmatrače i stručnjake s obzirom da je USAF u poslednje vreme pozvao proizvođače da predlože što sposobnije projekte. To se međutim kosi sa osnovnim zahtevom za to da budući sistema obuke bude jeftin.

Davis je rekao reporterima da njihov koncept ima potpuni digitalni ’’stakleni’’ kokpit koji je dizajniran da podseća i simulira kabine borbenih aviona 5. generacije F-22 i F-35. Primenjena je otvorena arhitektura softvera elektronske opreme koja omogućuje razmenu podatka između sistema u avionu a tu je i zemaljski trenažni sistem za fleksibilan rad i održavanje.

Saab apparently sending #TX sections to Boeing today. Photos: Andreas Åsenhei cc @FG_STrim @CombatAir @AaronMehta pic.twitter.com/qyUGNV4d8E

— Gripen News (@GripenNews) June 13, 2016

Ključni aspekt dizajna je navodno Boingova tehnologija izrade sa kodnim nazivom Black Diamond koja bi trebala da smanji troškove razvoja. Međutim zvaničnici su nakon predstavljanja aviona otkrili da se u projektovanju išlo i dalje od ove tehnologije i da su inženjeri primenili 3D printere u pravljenju određenih komponenti. Takođe je navedeno da su izrađena dva prototipa.

Na osnovu fotografija iz Švedske na kojima se vidi transportni avion Il-76TD-90 ruske firme Volga-Dnepr u koji se utovara teret velikih gabarita špekuliše se da su oni proizvedeni u pogonima kompanije SAAB. Krajnja destinacija ovog transportera bila je navodno Sent Luis, SAD gde se i nalazi sedište Boinga.