Intervju sa direktorkom Direktorata Mirjanom Čizmarov – Kada će pilotske i druge dozvole biti priznate u Evropi?

Direktorat civilnog vazduhoplovstva je jedna od domaćih vazduhoplovnih institucija iz koje, gledano na godišnjem nivou, dolazi najviše vesti.

Iza svih objava o međunarodnim saradnjama, sporazumima i regulativi, kada je DCV u pitanju, stoji interesantan život i rad na lobiranju i „uticaju“ unutar EU administracije na nekoliko vrlo realnih i korisnih aspekata za domaću vazduhoplovnu javnost.

Da li će srpske pilotske i druge dozvole konačno biti priznate u EU u punom kapacitetu, šta stoji iza velike SAR aktivnosti ove godine i kako se zaposliti u DCV-u? Ovo su samo neke od tema za razgovor sa direktorkom Direktorata, Mirjanom Čizmarov.

Pored priznanja za Najevropljanina godine u oblasti evropskih integracija za 2016. godinu ona će sledeće godine imati duplu menadžment funkciju u EUROCONTROL-u, što predstavlja do sada najveći domet za mogućnost uticaja nekog srpskog predstavnika u evropskom vazduhoplovstvu.

Kako se ovaj uticaj meri i manifestuje, šta je DCV postigao u ovoj godini?

Smatram da je Direktorat i ovu godinu zaista završio veoma uspešno. Mogu da kažem da smo zadovoljni sa onim što smo postigli u okviru poslova koje nam je država poverila, kao i u međunarodnoj saradnji. Kao i svake godine imali smo veliku podršku Vlade Republike Srbije i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U martu 2017. godine smo prvi put okupili sve direktore vazduhoplovnih vlasti bivše Jugoslavije, u Beogradu, što do sada nikada nije bio slučaj. To je samo potvrda da zaista odlično sarađujemo na regionalnom planu. Uglavnom sa svim zemljama imamo potpisane memorandume o saradnji, zahvaljujući kojima razmenjujemo ekspertska znanja i iskustva i sve ono što je potrebno za vazduhoplovnu industriju i vazduhoplovni svet.

Čini mi se da smo sada jedinstveniji kao region, kroz artikulisanje naših zahteva prema Evropi, i vrlo sam zadovoljna što je regionalna saradnja dostigla zaista visok nivo.

Što se tiče međunarodne saradnje ono što bih naročito potencirala je vrlo zapažena uloga srpskih vazduhoplovnih vlasti u međunarodnim organizacijama, kako u evropskoj Agenciji za bezbednost vazdušnog saobraćaja tako i u samom EUROCONTROL-u.

Kako se konkretno meri taj uspeh?

Egzaktno. Da krenemo od EASA-e. Njihov poslednji izveštaj je tromesečni izveštaj koji daju o usklađenosti regulative i standarda Evropske unije svake zemlje pojedinačno. Ono zbog čega sam izuzetno ponosna na svoje koleginice i kolege u Direktoratu je činjenica da smo bukvalno dostigli 100% usklađenosti sa Evropskim standardima i regulativama.

Veoma mali broj zemalja u Evropi je dostigao taj nivo uskladjenosti evropske regulative i standard sa nacionalnim zakonodavstvom. Srbija prednjači u odnosu na mnoge zemlje, ne samo u regionu nego i u odnosu na zemlje Evropske unije. U samom smo vrhu Evrope, što je zaista jedan fenomenalan pokazatelj da je Srbija u vazdušnom saobraćaju već u Evropskoj uniji.

U našoj vazduhoplovnoj javnosti nekad se mogu čuti kritike i pitanja: zbog čega idemo tako brzo u Evropu u domenu regulative kada je pitanje kada ćemo zaista ući u EU? Šta je sa priznavanjem srpskih nacionalnih pilotskih i drugih dozvola?  

Kad kažemo implementacija evropske regulative to pre svega podrazumeva usklađenost sa Evropom, sa svim zemljama u Evropi. Ne možemo da budemo crna rupa na Starom kontinentu i da kaskamo zbog ovog ili onog razloga koji ima neki nacionalni karakter. Vazdušni saobraćaj ne poznaje državne granice.

Da bi neka strana kompanija letela u jednu zemlju, na bilo koje odredište u toj zemlji, mora da bude sigurna da je stepen usklađenosti i stepen bezbednosti te zemlje na takvom nivou da ona može da garantuje bezbednost letelica, posade, imovine i svega onoga što kompanija ulaže u  trenutku uspostavljanja saobraćaja sa tom zemljom. S druge strane, pokazujemo da ne kaskamo za najboljima.

Znate i sami kako se brzo menja regulativa u vazdušnom saobraćaju i zašto se ona menja. Kad se uoči problem određena regulativa mora da se promeni, poboljša. Ona se brzo menja i podiže se sveukupno na jedan viši nivo. Mi to moramo da pratimo da bi, pre svega, održali bezbednim naše nebo, i ne samo zbog naših vazduhoplovnih subjekata već i zbog međunarodnih činioca. Zato je avio-saobraćaj najbezbedniji vid transporta. Sa druge strane, pokazujemo da smo ozbiljna zemlja, da smo zemlja sa velikom i sjajnom vazduhoplovnom tradicijom.

Priznavanje dozvola?

Vazduhoplovna javnost mora da zna da se Direktorat uporno bori za priznavanje naših dozvola godinama.

ECAA sporazum (European Common Aviation Area) je stupio 1. Decembra 2017. godine na snagu. Mi smo imali “mutual recognition” naših dozvola pre nego što se uspostavila EASA, dok je postojao JAA i u tom smislu su naše dozvole bile priznate u celoj Evropi. Kako je Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja, EASA, preuzela taj posao nisu nam priznata “grandfather rights” sa JAA sertifikacijom, ali je data preporuka svim zemljama da mogu da priznaju naše dozvole.

Međutim, u najnovijoj regulativi koja se tiče evropskih dozvola je rečeno da će sve zemlje potpisnice ECAA sporazuma po stupanju tog sporazuma na snagu, što se dakle desilo 1. decembra prošle godine, imati potpuno identičan status kao zemlje članice Evropske unije. Šta to znači? Da će sve dozvole bez obzira da li su pilotske, mehaničarske ili bilo koja druge, imati isti status kao da su izdate u zemlji članici Evropske unije.

U tom pravcu je Direktorat još 15. novembra prošle godine, dve nedelje pre stupanja na snagu sporazuma, pisao generalnom direktortu sektora “Mobility and Transport” u Evropskoj komisiji Henriku Hololeju gde smo tražili od njega da nam jasno i nedvosmisleno kaže i da nam protumači da li dobijamo sva prava kao da smo članica Evropske unije. Očekujemo njegov odgovor, koji bi trebalo mnogo toga da nam pojasni. To je po meni trebalo odmah da se primenjuje čim smo taj sporazum potpisali. Optimista sam i mislim da neće biti prepreke da se sve naše dozvole priznaju u potpunosti u EU. Sada čekamo to konačno mišljenje i u svakom slučaju nastavljamo da se borimo za naše vazduhoplovne profesionalce.

Usklađenost regulative je jedno a zaštita domaćih tržišta pojedinačnih zemalja EU je pretpostavljam razlog da nam neke ne daju potpuno priznavanje? 

Od “DG Mobility and Transport” tražimo da na jedan izričitiji način to ukaže zemljama članicama, onda da to bude po nekom automatizmu, jer sama ta regulativa se primenjuje. “Regulation” je propis u Evropskoj uniji koji se direktno primenjuje, znači nema da li hoćeš ili nećeš. Po tome bi oni automatski morali da priznaju dozvole. Međutim, tražimo zvaničan stav Evropske komisije o tome, idemo postepeno ali uporno. Nećemo odustati od toga.

Što se regionalne saradnje u vašem polju delovanja tiče naš portal je pratio dešavanja oko Regionalnog tela za traganje i spasavanje. Šta dolazi dalje u okviru te inicijative?

Napravili smo sjajnu inicijativu što se tiče traganja i spasavanja koja je već priznata u ICAO. Direktor kancelarije ICAO u Parizu, Luis Fonseka de Almeida, rekao je da ćemo imati njegovu punu podršku a sigurna sam da će se naša regionalna inicijativa proširiti i na druge članice koje nisu sa ovog podneblja. To se već dešava jer je Slovačka predsedavajuća u 2018. godini a ima indicija i za uključivanje Češke. Imamo i Austriju koja je vrlo zainteresovana za članstvo u Regionalnom komitetu za traganje i spasavanje.

Ono što je jako važno da su inicijativu prepoznale sve međunarodne organizacije od ICAO-a, EUROCONTROL-a i EASA-e. Podržale su osnivanje i rad Regionalnog komiteta.

Konkretnija aktivnost DCV-a u ovoj oblasti je i davanje sredstava civilnim i vojnim SAR kapacitetima u Srbiji? 

Deo prihoda koje ostvarujemo kroz naknadu koju dobijamo od odlazećih putnika i naknadu po prevezenoj toni robe i pošte implementiramo tačno onako kako zakon kaže – za podizanje nivoa bezbednosti u vazdušnom saobraćaju.

U 2017. godini smo, u tom smislu, sa Kliničkim centrom Srbije zaključili ugovor o donaciji za kupovinu sanitetskog vozila koje će biti kompletno opremljeno za pružanje hitne medicinske pomoći unesrećenima i  teško povređenim, sa najsavremenijom opremom. Donacija je vredna sedam miliona dinara. Ono će biti deklarisano za potrebe SAR sistema ali naravno i za sve  dodatne potrebe Kliničkog centra.

Imali smo i donaciju niškom aerodromu “Konstantin Veliki” u visini od 10 miliona dinara za završetak ograde oko aerodroma. Dali smo donaciju i Kliničkom centru Niša u visini od 15 miliona dinara za opremanje i izgradnju helidroma. Već je za to urađen projekat i to će biti helidrom sličan onom koji postoji kod VMA.

Poslednja u nizu donacija je baš za VMA. Potpisali smo ugovor sa Ministarstvom odbrane o donaciji 25 miliona dinara za izgradnju prateće infrastrukture za helidrom na VMA, jedini u Srbiji koji je operativnog karaktera. On sam po sebi sada naravno jeste funkcionalan, opremljen je sad i za noćne uslove letenja, međutim on je izmešten od same zgrade VMA, nema potrebnu prateću infrastrukturu. Zato je donacija usmerena za opremanje tog helidroma svime što je potrebno za prihvat, otpremu i zbrinjavanje povređenih i unesrećenih.

Dakle, ukupno smo ove godine donirali 58 miliona dinara za podizanje nivoa bezbednosti u vazdušnom saobraćaju.

SMATSA je ove godine pokrenula „Free route airspace“ koncept, kakva je uloga DCV-a bila u tome? 

Mi smo se priključili toj inicijativi jer je dobra za sve avio-kompanije – ušteda goriva, ušteda vremena, brže i fleksibilnije povezivanje dve tačke unutar jednog dela teritorije Evrope. To je  budućnost celog mapiranja vazdušnih puteva Evrope. Mislim da je SMATSA to odlično uradila i da bi joj u tom smislu trebalo odati priznanje. Pristupila je proaktivno i procenila da je to dobro i za samu SMATSA-u i za saobraćaj koji se odvija u ili delom u vazdušnom prostoru Srbije.

Kontrole, kažnjavanja avio-kompanija, drugih subjekata ove godine? 

Mi se zaista trudimo da kompanijama koje se bave javnim avio-prevozom postavimo zdravu osnovu da mogu bezbedno da obavljaju saobraćaj i da pritom budu usklađeni sa važećom evropskom regulativom u vazdušnom saobraćaju. Pored toga, naravno, naša nadzorna funkcija je uvek u punom kapacitetu, vršimo inspekcijsku kontrolu u skladu sa našim godišnjim planom, i tu zaista imamo odličnu saradnju kako sa Er Srbijom tako i svim subjektima u Srbiji koji se bave javnim prevozom, ali i drugim subjektima naravno. Jako nam je važno da pomognemo kompanijama da na adekvatan način primene ono što implementiramo kroz nacionalno zakonodavstvo. Imamo neposrednu i blisku komunikaciju sa svim kompanijama i nemamo nikakvih problema oko toga.

Sledeće godine predsedavate stalnom komisijom EUROCONTROL-a. Zašto je to bitno za domaću vazduhoplovnu javnost?

Sledeće godine Srbija predsedava stalnom komisijom EUROCONTROL-a, a stalna komisija je najviše telo EUROCONTROL-a koje donosi sve odluke koje se tiču vazdušne plovidbe u Evropi. To znači da ćemo faktički da predsedavamo na najvišem nivou za 41 zemlju Evrope.

Gledaću da to maksimalno iskoristim, pre svega što se tiče tematike priznavanja naših dozvola. Zaista ću se potruditi da to bude što pre. Takođe, ponovo sam izabrana, ovoga puta tajnim glasanjem, za potpredsednicu Upravnog odbora odnosno Proširenog komiteta EUROCONTROL-a i mislim da je to sjajna prilika da se Srbija što bolje pozicionira u Evropi u vazdušnom saobraćaju.

Pozvali smo novog generalnog direktora EUROCONTROL-a, predsednika Privremenog saveta i dva potpredsednika da dođu u Beograd ove godine, da prvi radni sastanak bude u Beogradu. Sve su to važni potezi za diplomatske aktivnosti Srbije u vazduhoplovnim institucijama Evrope.

Zapošljavanje u Direktoratu. Prošle godine ste pričali o praksama za mlade, kako to funkcioniše? 

Juče, 3. januara, je izašao konkurs za tri mlada inženjera, dva elektro i jednog mašinca. To je jedini način da zaista pokušamo da obezbedimo mlad kadar. Konkurs je javan, neka se prijave svi mladi ljudi koji ispunjavaju uslove konkursa i žele da budu deo tima. Konkurs će ostati otvoren sve dok ne primimo kandidate. Garantujem da će biti transparentan, fer i pošten. Pozivam sve mlade kolege da se prijave.

Sa saobraćajnog fakulteta već imamo dve sjajne mlade devojke koje su ovde na stručnom usavršavanju. Žao mi je što su sami fakulteti slabo zainteresovani da promovišu mogućnost prakse kod nas za njihove studente. Imamo potpisane sporazume sa nekoliko fakulteta, ali fakulteti nisu proaktivni po tom pitanju. Ja to moram da javno da kažem i ovim putem pozivam fakultete – Mašinski, Elektrotehnički, FON – da pristupom prema svojim studentima pokažu da je Direktorat zaista jedna firma u kojoj je respektabilno početi svoju radnu karijeru i po onome što mogu da nauče, a i po onome koliko mogu da napreduju.

Drago mi je da na Saobraćajnom fakultetu u zadnje vreme na vazduhoplovnom odseku ima jako puno žena. Što je dobro, da razbijemo tu famu da je vazduhoplovstvo predodređeno samo za muškarce. Žene su dosta disciplinovanije, predanije svom poslu, organizovanije, vrlo dobri i odani saradnici. Sve više žena ima u vazduhoplovstvu, kako u Srbiji tako i u međunarodnim institucijama.