BEG airport status
Intervju sa direktorkom Direktorata Mirjanom Čizmarov – Kada će pilotske i druge dozvole biti priznate u Evropi? Čizmarov: "Radimo uporno na priznavanju naših dozvola u EU. Sledeće godine završavamo tu priču uspešno" / Foto: DCV

Intervju sa direktorkom Direktorata Mirjanom Čizmarov – Kada će pilotske i druge dozvole biti priznate u Evropi?

Direktorat civilnog vazduhoplovstva je jedna od domaćih vazduhoplovnih institucija iz koje, gledano na godišnjem nivou, dolazi najviše vesti.

Iza svih objava o međunarodnim saradnjama, sporazumima i regulativi, kada je DCV u pitanju, stoji interesantan život i rad na lobiranju i „uticaju“ unutar EU administracije na nekoliko vrlo realnih i korisnih aspekata za domaću vazduhoplovnu javnost.

Da li će srpske pilotske i druge dozvole konačno biti priznate u EU u punom kapacitetu, šta stoji iza velike SAR aktivnosti ove godine i kako se zaposliti u DCV-u? Ovo su samo neke od tema za razgovor sa direktorkom Direktorata, Mirjanom Čizmarov.

Pored priznanja za Najevropljanina godine u oblasti evropskih integracija za 2016. godinu ona će sledeće godine imati duplu menadžment funkciju u EUROCONTROL-u, što predstavlja do sada najveći domet za mogućnost uticaja nekog srpskog predstavnika u evropskom vazduhoplovstvu.

Kako se ovaj uticaj meri i manifestuje, šta je DCV postigao u ovoj godini?

Smatram da je Direktorat i ovu godinu zaista završio veoma uspešno. Mogu da kažem da smo zadovoljni sa onim što smo postigli u okviru poslova koje nam je država poverila, kao i u međunarodnoj saradnji. Kao i svake godine imali smo veliku podršku Vlade Republike Srbije i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U martu 2017. godine smo prvi put okupili sve direktore vazduhoplovnih vlasti bivše Jugoslavije, u Beogradu, što do sada nikada nije bio slučaj. To je samo potvrda da zaista odlično sarađujemo na regionalnom planu. Uglavnom sa svim zemljama imamo potpisane memorandume o saradnji, zahvaljujući kojima razmenjujemo ekspertska znanja i iskustva i sve ono što je potrebno za vazduhoplovnu industriju i vazduhoplovni svet.

Čini mi se da smo sada jedinstveniji kao region, kroz artikulisanje naših zahteva prema Evropi, i vrlo sam zadovoljna što je regionalna saradnja dostigla zaista visok nivo.

Što se tiče međunarodne saradnje ono što bih naročito potencirala je vrlo zapažena uloga srpskih vazduhoplovnih vlasti u međunarodnim organizacijama, kako u evropskoj Agenciji za bezbednost vazdušnog saobraćaja tako i u samom EUROCONTROL-u.

Kako se konkretno meri taj uspeh?

Egzaktno. Da krenemo od EASA-e. Njihov poslednji izveštaj je tromesečni izveštaj koji daju o usklađenosti regulative i standarda Evropske unije svake zemlje pojedinačno. Ono zbog čega sam izuzetno ponosna na svoje koleginice i kolege u Direktoratu je činjenica da smo bukvalno dostigli 100% usklađenosti sa Evropskim standardima i regulativama.

Veoma mali broj zemalja u Evropi je dostigao taj nivo uskladjenosti evropske regulative i standard sa nacionalnim zakonodavstvom. Srbija prednjači u odnosu na mnoge zemlje, ne samo u regionu nego i u odnosu na zemlje Evropske unije. U samom smo vrhu Evrope, što je zaista jedan fenomenalan pokazatelj da je Srbija u vazdušnom saobraćaju već u Evropskoj uniji.

„Donirali smo 58 miliona dinara za civilne i vojne SAR kapacitete u ovoj godini“ / Foto: DCV

U našoj vazduhoplovnoj javnosti nekad se mogu čuti kritike i pitanja: zbog čega idemo tako brzo u Evropu u domenu regulative kada je pitanje kada ćemo zaista ući u EU? Šta je sa priznavanjem srpskih nacionalnih pilotskih i drugih dozvola?  

Kad kažemo implementacija evropske regulative to pre svega podrazumeva usklađenost sa Evropom, sa svim zemljama u Evropi. Ne možemo da budemo crna rupa na Starom kontinentu i da kaskamo zbog ovog ili onog razloga koji ima neki nacionalni karakter. Vazdušni saobraćaj ne poznaje državne granice.

Da bi neka strana kompanija letela u jednu zemlju, na bilo koje odredište u toj zemlji, mora da bude sigurna da je stepen usklađenosti i stepen bezbednosti te zemlje na takvom nivou da ona može da garantuje bezbednost letelica, posade, imovine i svega onoga što kompanija ulaže u  trenutku uspostavljanja saobraćaja sa tom zemljom. S druge strane, pokazujemo da ne kaskamo za najboljima.

Znate i sami kako se brzo menja regulativa u vazdušnom saobraćaju i zašto se ona menja. Kad se uoči problem određena regulativa mora da se promeni, poboljša. Ona se brzo menja i podiže se sveukupno na jedan viši nivo. Mi to moramo da pratimo da bi, pre svega, održali bezbednim naše nebo, i ne samo zbog naših vazduhoplovnih subjekata već i zbog međunarodnih činioca. Zato je avio-saobraćaj najbezbedniji vid transporta. Sa druge strane, pokazujemo da smo ozbiljna zemlja, da smo zemlja sa velikom i sjajnom vazduhoplovnom tradicijom.

Priznavanje dozvola?

Vazduhoplovna javnost mora da zna da se Direktorat uporno bori za priznavanje naših dozvola godinama.

ECAA sporazum (European Common Aviation Area) je stupio 1. Decembra 2017. godine na snagu. Mi smo imali “mutual recognition” naših dozvola pre nego što se uspostavila EASA, dok je postojao JAA i u tom smislu su naše dozvole bile priznate u celoj Evropi. Kako je Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja, EASA, preuzela taj posao nisu nam priznata “grandfather rights” sa JAA sertifikacijom, ali je data preporuka svim zemljama da mogu da priznaju naše dozvole.

Međutim, u najnovijoj regulativi koja se tiče evropskih dozvola je rečeno da će sve zemlje potpisnice ECAA sporazuma po stupanju tog sporazuma na snagu, što se dakle desilo 1. decembra prošle godine, imati potpuno identičan status kao zemlje članice Evropske unije. Šta to znači? Da će sve dozvole bez obzira da li su pilotske, mehaničarske ili bilo koja druge, imati isti status kao da su izdate u zemlji članici Evropske unije.

U tom pravcu je Direktorat još 15. novembra prošle godine, dve nedelje pre stupanja na snagu sporazuma, pisao generalnom direktortu sektora “Mobility and Transport” u Evropskoj komisiji Henriku Hololeju gde smo tražili od njega da nam jasno i nedvosmisleno kaže i da nam protumači da li dobijamo sva prava kao da smo članica Evropske unije. Očekujemo njegov odgovor, koji bi trebalo mnogo toga da nam pojasni. To je po meni trebalo odmah da se primenjuje čim smo taj sporazum potpisali. Optimista sam i mislim da neće biti prepreke da se sve naše dozvole priznaju u potpunosti u EU. Sada čekamo to konačno mišljenje i u svakom slučaju nastavljamo da se borimo za naše vazduhoplovne profesionalce.

DCV je ove godine sa MUP-om i Vojskom Srbije organizovao dve SAR vežbe punog kapaciteta / Foto: DCV

Usklađenost regulative je jedno a zaštita domaćih tržišta pojedinačnih zemalja EU je pretpostavljam razlog da nam neke ne daju potpuno priznavanje? 

Od “DG Mobility and Transport” tražimo da na jedan izričitiji način to ukaže zemljama članicama, onda da to bude po nekom automatizmu, jer sama ta regulativa se primenjuje. “Regulation” je propis u Evropskoj uniji koji se direktno primenjuje, znači nema da li hoćeš ili nećeš. Po tome bi oni automatski morali da priznaju dozvole. Međutim, tražimo zvaničan stav Evropske komisije o tome, idemo postepeno ali uporno. Nećemo odustati od toga.

Što se regionalne saradnje u vašem polju delovanja tiče naš portal je pratio dešavanja oko Regionalnog tela za traganje i spasavanje. Šta dolazi dalje u okviru te inicijative?

Napravili smo sjajnu inicijativu što se tiče traganja i spasavanja koja je već priznata u ICAO. Direktor kancelarije ICAO u Parizu, Luis Fonseka de Almeida, rekao je da ćemo imati njegovu punu podršku a sigurna sam da će se naša regionalna inicijativa proširiti i na druge članice koje nisu sa ovog podneblja. To se već dešava jer je Slovačka predsedavajuća u 2018. godini a ima indicija i za uključivanje Češke. Imamo i Austriju koja je vrlo zainteresovana za članstvo u Regionalnom komitetu za traganje i spasavanje.

Ono što je jako važno da su inicijativu prepoznale sve međunarodne organizacije od ICAO-a, EUROCONTROL-a i EASA-e. Podržale su osnivanje i rad Regionalnog komiteta.

Konkretnija aktivnost DCV-a u ovoj oblasti je i davanje sredstava civilnim i vojnim SAR kapacitetima u Srbiji? 

Deo prihoda koje ostvarujemo kroz naknadu koju dobijamo od odlazećih putnika i naknadu po prevezenoj toni robe i pošte implementiramo tačno onako kako zakon kaže – za podizanje nivoa bezbednosti u vazdušnom saobraćaju.

U 2017. godini smo, u tom smislu, sa Kliničkim centrom Srbije zaključili ugovor o donaciji za kupovinu sanitetskog vozila koje će biti kompletno opremljeno za pružanje hitne medicinske pomoći unesrećenima i  teško povređenim, sa najsavremenijom opremom. Donacija je vredna sedam miliona dinara. Ono će biti deklarisano za potrebe SAR sistema ali naravno i za sve  dodatne potrebe Kliničkog centra.

Imali smo i donaciju niškom aerodromu “Konstantin Veliki” u visini od 10 miliona dinara za završetak ograde oko aerodroma. Dali smo donaciju i Kliničkom centru Niša u visini od 15 miliona dinara za opremanje i izgradnju helidroma. Već je za to urađen projekat i to će biti helidrom sličan onom koji postoji kod VMA.

Poslednja u nizu donacija je baš za VMA. Potpisali smo ugovor sa Ministarstvom odbrane o donaciji 25 miliona dinara za izgradnju prateće infrastrukture za helidrom na VMA, jedini u Srbiji koji je operativnog karaktera. On sam po sebi sada naravno jeste funkcionalan, opremljen je sad i za noćne uslove letenja, međutim on je izmešten od same zgrade VMA, nema potrebnu prateću infrastrukturu. Zato je donacija usmerena za opremanje tog helidroma svime što je potrebno za prihvat, otpremu i zbrinjavanje povređenih i unesrećenih.

Dakle, ukupno smo ove godine donirali 58 miliona dinara za podizanje nivoa bezbednosti u vazdušnom saobraćaju.

SMATSA je ove godine pokrenula „Free route airspace“ koncept, kakva je uloga DCV-a bila u tome? 

Mi smo se priključili toj inicijativi jer je dobra za sve avio-kompanije – ušteda goriva, ušteda vremena, brže i fleksibilnije povezivanje dve tačke unutar jednog dela teritorije Evrope. To je  budućnost celog mapiranja vazdušnih puteva Evrope. Mislim da je SMATSA to odlično uradila i da bi joj u tom smislu trebalo odati priznanje. Pristupila je proaktivno i procenila da je to dobro i za samu SMATSA-u i za saobraćaj koji se odvija u ili delom u vazdušnom prostoru Srbije.

Kontrole, kažnjavanja avio-kompanija, drugih subjekata ove godine? 

Mi se zaista trudimo da kompanijama koje se bave javnim avio-prevozom postavimo zdravu osnovu da mogu bezbedno da obavljaju saobraćaj i da pritom budu usklađeni sa važećom evropskom regulativom u vazdušnom saobraćaju. Pored toga, naravno, naša nadzorna funkcija je uvek u punom kapacitetu, vršimo inspekcijsku kontrolu u skladu sa našim godišnjim planom, i tu zaista imamo odličnu saradnju kako sa Er Srbijom tako i svim subjektima u Srbiji koji se bave javnim prevozom, ali i drugim subjektima naravno. Jako nam je važno da pomognemo kompanijama da na adekvatan način primene ono što implementiramo kroz nacionalno zakonodavstvo. Imamo neposrednu i blisku komunikaciju sa svim kompanijama i nemamo nikakvih problema oko toga.

Sledeće godine predsedavate stalnom komisijom EUROCONTROL-a. Zašto je to bitno za domaću vazduhoplovnu javnost?

Sledeće godine Srbija predsedava stalnom komisijom EUROCONTROL-a, a stalna komisija je najviše telo EUROCONTROL-a koje donosi sve odluke koje se tiču vazdušne plovidbe u Evropi. To znači da ćemo faktički da predsedavamo na najvišem nivou za 41 zemlju Evrope.

Gledaću da to maksimalno iskoristim, pre svega što se tiče tematike priznavanja naših dozvola. Zaista ću se potruditi da to bude što pre. Takođe, ponovo sam izabrana, ovoga puta tajnim glasanjem, za potpredsednicu Upravnog odbora odnosno Proširenog komiteta EUROCONTROL-a i mislim da je to sjajna prilika da se Srbija što bolje pozicionira u Evropi u vazdušnom saobraćaju.

Pozvali smo novog generalnog direktora EUROCONTROL-a, predsednika Privremenog saveta i dva potpredsednika da dođu u Beograd ove godine, da prvi radni sastanak bude u Beogradu. Sve su to važni potezi za diplomatske aktivnosti Srbije u vazduhoplovnim institucijama Evrope.

Zapošljavanje u Direktoratu. Prošle godine ste pričali o praksama za mlade, kako to funkcioniše? 

Juče, 3. januara, je izašao konkurs za tri mlada inženjera, dva elektro i jednog mašinca. To je jedini način da zaista pokušamo da obezbedimo mlad kadar. Konkurs je javan, neka se prijave svi mladi ljudi koji ispunjavaju uslove konkursa i žele da budu deo tima. Konkurs će ostati otvoren sve dok ne primimo kandidate. Garantujem da će biti transparentan, fer i pošten. Pozivam sve mlade kolege da se prijave.

Sa saobraćajnog fakulteta već imamo dve sjajne mlade devojke koje su ovde na stručnom usavršavanju. Žao mi je što su sami fakulteti slabo zainteresovani da promovišu mogućnost prakse kod nas za njihove studente. Imamo potpisane sporazume sa nekoliko fakulteta, ali fakulteti nisu proaktivni po tom pitanju. Ja to moram da javno da kažem i ovim putem pozivam fakultete – Mašinski, Elektrotehnički, FON – da pristupom prema svojim studentima pokažu da je Direktorat zaista jedna firma u kojoj je respektabilno početi svoju radnu karijeru i po onome što mogu da nauče, a i po onome koliko mogu da napreduju.

Drago mi je da na Saobraćajnom fakultetu u zadnje vreme na vazduhoplovnom odseku ima jako puno žena. Što je dobro, da razbijemo tu famu da je vazduhoplovstvo predodređeno samo za muškarce. Žene su dosta disciplinovanije, predanije svom poslu, organizovanije, vrlo dobri i odani saradnici. Sve više žena ima u vazduhoplovstvu, kako u Srbiji tako i u međunarodnim institucijama.

Autor:

Petar Vojinovic Glavni i odgovorni urednik petar.vojinovic@tangosix.rs

Komentari

P

Svejedno, bez ustaša molim.

Odgovori
a

Ja ne pljujem po državi i po kompanijama nacionalnim ili regionalnim…već po načinu na koji je ta kompanija i država vođena.
Nepotizam je JAT devastirao i devastira i to znaš i ti samo se lažno kriješ iza tobožnjeg patriotizma i zaštite imena nacionalnog avio prevoznika.
To psihić i slično ostavi za kafanu i sindikalne rasprave tamo se tako dobija sve što je potrebno
Ja sam prilično imun na to.
Evo ti još jedno pitanje. Koliko je pilota ili inženjera otišlo iz JATa ili AS pre penzije ili nekog prefesionalnog vrhunca kad je sve tako fenomenalno?
Obuku su mi naravno platili roditelji 90tih jer ste državu rasturili kao dete nepoželjnu igračku kad je ponestalo para i preko noći postali…

Odgovori
B

Alex,
kakav, bre živac o čemu pričaš. kakvi rijaliti i informeri. Pogledaj prvenstveno sebe možda da odeš kod nekog psihića jer si očigledno zreo za neku dijagnozu. Lepo ti kažem ostavi JAT AS Srbiju SFRJ dobro je što si se školovao u CAA oni tamo vole one što pljuju po sopstvenoj državi Nacionalnoj Aio Kompaniji da bih Bolje G….. . Izgleda da je to slučaj bio i sa tobom. Jedi ćevape i kobasice i dobij petu, šestu, desetu ako to baš voliš. štraftu.
Usput, onako, kaži nam ko ti je platio školovanje ti, prijatelji, roditelji od para iz Srbije ili ?

Odgovori
B

Alex,
zasto imaš toliko žuči i jeda kad pominješ JAT-u AS , Srbiji ili SFSR?
Da li su to traume iz detinjstva ostavile posledice jer si, na primer, zbog: nezadovoljavajućih fizičkih, mentalnih, kulturnih, obrazovnih karakteristika odbijen za pilotsku školu ili na kurs za stjuardese ili mehaničara ili te nešto drugo žulja.
Pun si otrova a malo znanja što nije ni dobro ni lepo. Ali nemoj da se sekiraš ako do sada neku dozvolu nisi stekao vidi u DCV-u da ti izdaju neku za upravljanje dronom, (možeš sam da se otškoliješ) stavi je u džep pilotsku kapu na glavu i ko te pita.

Odgovori
m

BAK pravi odgovor, bravo, Hristos se rodi

a

BAK.. pogodih ja u živac izgleda…rijaliti i Informer su ti vidim sredstva obrazovanja….Ja dobih dve tri i četiri štrafte u državi, kompaniji, i CAAju koji ne meri pilote po tome koliko ćevapa mogu u kafani da pojedu i jel mu tata bio pilot ili general…i evo mene radim a ne zanima me šta će biti sa EY/AS dilom od leta i jel neko ima bolju vezu od mene ako krene otpuštanje… AS je samo naslednik mentaliteta i JAT atmosfere u kome si se ti BAK očigledno zaglibio i ne vidiš dalje od svog nosa …zapitaj se malo ko ti je stvarni neprijatelj karijere i jel ti ona zavisi od tvog rada ili JAT/AS/SFRJ kadriranja…ako ti u stvari uopšte i jesi pilot…jer po komentarima mi više ličiš na PPRUNE trola….

B

Bio na nekom glupom razgovoru za posao……rekoh sam sebi, ajd kad su se vec potrudili naci me, da cujem sta imaju za reci.
I tako jedan nadobudni inzinjercic mojih godina pita mene sto u slucaju, ako prihvatim posao, a investitor se povuce?
Kazem ja njemu kako firme propadaju, ali ja ne……..
Mislim kako mu se jos upitnici oko glave vrte.

Neki ce razumjeti ovu crticu a neki nece nikad.

a

Jel u Jatu postojao nepotizam, nacionalni ključ, politička ili DBovska podobnost kao jedan od neophodnih faktora prilikom zapošljavanja? Jel u JATu postojalo pisano pravilo da radnik moze u penziju a da zauzvrat JAT zaposli potomka istog?
Jel su u JATu kapetani imali svaki svoj način rada često u potpunosti suprotan sa SOP ili FCOM procedurama? Jesu li se skoro sve nezgode/nesreće u JATu desile upravo zbog tako nakaradno postavljenog gradijenta u kokpitu? Jel se pušilo i kokpitu i geliju iako je to zabranjeno. Jel su se vozili putnici iz Tivta u kokpitu i po WC-ima 90tih. Jel su 90tih otpusteni skoro svi Hrvati? Jel se postovala/postojala seniority lista? Zašto je JAT imao nadimak Just About Time? Jel su charteri bezobrazno bahato kasnili po 8 / 9 sati.. Koliko je inženjera pilota zbrisalo iz JATa prvom prilikom… Ajde da ne idem dalje i da se ne lažemo, vaša sujeta sudeći po uvredama koje mi upućujete vam i onako ne dozvoljava smislenu raspravu..JAT je vama bio dobar koji ste bili u njemu jer ste imali ličnu korist…malo radili, skućili se, i izgradili karijeru zaštićeni od svakog negativnog ekonomskog, globalnog ili regionalnog faktora…dobijali ste pare iz budžeta koji su punili moji roditelji i ostali građani. Daleko sam ja od JATa i daleko od toga da mi je u žao što nisam u JAT ušao…ja zavidim državama koje čuvaju svoju Nacionalnu Kompaniju za kvalifikovane profesionalce koji prođu rigorozna testiranja da bi dobili posao u istoj i koji posle sa ponosom poštuju to što su dobili.

Odgovori
D

Alex, radio sam po raznim kompanijama u svetu za svojih 42 godine letenja. JAT nije bio idealna kompanija , ali zadnjih 15 godina kada sam leteo sa strancima sa raznih kontinenata shvatio sam koliko je u profesionalnom smislu to bila dobra i ozbiljna kompanija. Bez namere da vas vredjam spominjanje nekih faraona i kafanske firme samo govori o ne poznavanju kompanije koja je nekada postojala i vremenu u kome vi niste bili u vazduhoplovstvu. Ako misliti da imate dugu profesionalnu karijeru imajte na umu da mrznja moze dovesti do psihosomatskih problema , a na dozvolu se treba misliti stalno. Hristos se rodi.

Odgovori
a

To je paušalna procena propisa kao inače sve u JATu i SFRJ / SRJ / SR / USSR kako je kome drago…
Sami ste rekli…mora imati važeću dozvolu….
Ne postoji ni jedan FOM ili OMA bilo koje kompanije koji dozvoljava da pilot poželjno nosi dozvolu…bar ga ja nisam video za svojih 25 godina letenja. Jel ste imali neku potvrdu da vam je dozvola na produženju? To je birokratija ali ako se to ne radi nigde zašto smo mi to radili?
Zato što smo pametniji od svih kao uvek…
U ovom slučaju vi ste svesno dolazili na let a da niste poneli dozvolu jer vam je tako bilo lakše.
Onog momenta kad vratite dozvolu u dcv…vi dozvolu nemate…dok vam ne izda drugu.
Ali čitajući onu knjigu „pričice“ ovo je još najmanji problem JATa bio.

Odgovori
m

Meni kad EASA prizna dozvolu, ja je ramim, pravim kopiju i kad me staruje inspekcija kazem da sam u tom momentu shvatio da mi je ostala na klaviru! Srecnu i uspesnu Novu Godinu i sve praznike vam zelim kolege! :)
A da. Koliko ce da bude taksa za ove sto ce da pohrle da ponovo uzmu nasu, praavu EASA dozvolu kad to pocne, jelte, brzo…? Ako neko zna da nam kaze od kolega koji se bave regulativom i sprovodjenjem iste :) Onako pitam…Za druga.

V

Alex,
Savetujem pažljivo čitanje zakona. Obično pomaže.
To što vi izvrćete napisano vaš je problem. Dovoljno puta sam za sve moje godine letenja video takvih primera i znam kako se svaki od njih završio.
Najtužnije je što ne znate da se recimo danas dozvole ne „vraćaju“ u Vazduhoplovne vlasti u EASA. Ovlašćeni TRE na licu mesta produžava type rating potpisom u dozvolu.
I još jedna mala vest, EASA dozvola nema rok važnosti! Niste znali?

Marko,
Ako uramite dozvolu na zid i vi ponesete kopiju iste učinili ste nameru. Ja sam pisao o Vis Major ili višoj sili. Živ čovek zaboravi, izgubi ili mu ukradu dokumenta. Za takav slučaj nikom nije izrečena kazna. A da, nemam klavir. No, recimo, Kolegi iz Kompanije obiju kuću preko noći, ukradu gomilu stvari, između ostalog i torbicu sa dokumentima. Pozove Kompaniju, obavesti ih, zamole ga da im izdiktira broj zapisnika Policije i dok je došao do Aerodroma na let koji je bio planiran, stigne od Šefa Pilota potpisano pismo odobrenje da može da obavi letove do izdavanja nove letačke dozvole sa svim podatcima unetim u to pismo. Ukjlučujući i broj policijskog zapisnika, odobrenje Vazduhoplovnih vlasti nadležnih za izdatu dozvolu i broj pod kojim je to prosleđeno centrali EASA.
Zamislite, nije kažnjen, nije suspendovan, skoro kao u Srbiji. Sve lagano i bez nerviranja.

I Vama sve najbolje za praznike želim.

a

EASA nije postojala kad je bio SFRJ. Dozvola se produžavala amo gde je sad novi Merkator već sam i zaboravio kako se zove. I svi su išli tamo ali JAT faraoni nisu. …samo vi branite diletantizam JATa AS i SFRJ…ja necu. Valjda zato nisam radio i ne radim po tim kafanskim firmama.

V

Alex,
Na našu sreću dobro je što niste radili. Na vašu nesreću mnogo zajedljivosti i zavidnosti šteti zdravlju.
I kao što rekoh,
Sve najbolje za praznike!

D

Kada je postojala Jugoslavija u periodu do raspada oko 45 ljudi je radilo ove poslove i sve je fukcionisalo i to vrlo efiskasno. A sada kada je ostala samo Srbija i u tim sluzbama radi oko 150 ljudi sve je usporeno i preskupo. Dali je to cilj drzave…..Kolega Makevic se seca da je bilo dovoljno da se krene na let za Titograd , ostavi se sve sto je potrebno u odeljenje za dozvole kod C prolaza i kada se sleti iz Titograda podigne se dozvola produzena i knjizica letenja gde je proveren nalet.

Odgovori
a

Što znači da se to Titograda i nazad letelo bez dozvole…ne zna se ko je više razvalio profesiju… komitet (sada europski DCV) ili sveta krava JAT (sada sveta krava AS)

V

Alex,
Očito se ne razumete u propise.

Zakon kaže da se ne sme leteti bez „važeće“ dozvole. Pošto je dozvola predata na produženje u roku važnosti, ona je važeća. Fizička prisutnost dozvole na letu je poželjna, ali nije prepreka za let ukoliko se dozvola zaboravi poneti ili iz nekog drugog razloga ne poseduje na samom letu.
U svakoj ozbiljnoj avio kompaniji postoji kopija pilotskih dozvola svih operativnih pilota. Ukoliko pilot primeti da nema kod sebe letačku dozvolu u obavezi je da se javi Operativnom Centru koji tada aktivira posebnu proceduru. Ta procedura zavisi od Kompanije do Kompanije. Negde se kopija Dozvole dostavi Pilotu ili u fizičkom obliku ili u digitalnom obliku. Negde je dovoljno da Kompanija bude informisana, tako da ako dođe do inspekcijskog nadzora svaka dilema bude brzo otklonjena.
U gore navedenom slučaju, važeća dozvola je bila predata nadležnom organu za letačke dozvole na produženje. Let je bio domaći. Podgorica je tada bila u SFRJ, zamislite. Ništa spektakularno, niti kriminalno. Sve po pravilima i propisima. Koji uzgred budi rečeno i danas važe na veoma sličan način.
Jedino Podgorica nije više u SFRJ.

V

Ako je konkurs javan zašto ga onda nigde nema? Diplomirani sam inženjer i želim da konkurišem za posao.

Odgovori
V

Hvala.

И

После 42 год поседовања српске дозволе прешао сам у ирски регистар да би могао несметано да се бавим овим послом у Европи. Знам да је поред мене то исто урадило још доста колега! Од ДЦВа памтим само саплитања иако ништа и никад нисам тражио ван прописа. Било је ту и часних изузетака али су на жалост изузетци, а моју међународну каријеру сам започео пре 25 година

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

poručnik DATA USS Enteprise na: Lokid Martin isporučio 300-ti F-35

mali jubilej, program je u problemu, jer se menja kompletan sistem razmišljanja u vojskama, čemu ovakav avion, kada je moguće razviti HALE UCAV sisteme stelt karakteristika sa mlaznim motorom , umesto aviona imate udarnu grupu UCAV sistema, po-vezanih veštačkom inteligencijom, koji lete na visi-nama iznad visina dejstva PVO........... vreme je za borbene dronove, a ne…

17. Jun 2018.Pogledaj

Sandam na: Lokid Martin isporučio 300-ti F-35

Za inženjera, sve dok proizvodnja traje posao na razvoju nije završen. Uvijek ima nešto što bi se trebalo dotjerati, ispaviti, prepraviti... To što su Ameri skloni da objave "listu šta bi trebalo popraviti" ne znači odmah da je jedan projekat katastrofa. U tome je snaga njihovog inženjerstva. Timski rad ne trpi prekomjernu tajnovitost jer svako…

17. Jun 2018.Pogledaj

D Czar na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Beograd privlači egzotične linije, ali ne i glavne prijevoznike Europe

Ne znam ako je plan za EU-light moguc, mozda za buduce clanice EU, Srbija, Bosna, Makedonija, Kosovo, Albania, Crna Gora itd... EU nece useti nove clanice prije 2028, tako da je sve moguce to toga. Sto se tice Air Serbije, nisam siguran kako ce ona prezivjeti sad kad Vinci Grupa uzem controlu nad aerodrom Beograd.…

16. Jun 2018.Pogledaj

Perica na: Lokid Martin isporučio 300-ti F-35

Ma ko je morao i kupuje npr. Norveska..svi ostali tehnoloski partneri projekta koji su se nadali da ce biti bitni kooperanti u proizvodnji. Za sada tu se samo Izrael dobro okoristio a ostalima mrvice sa stola. Na kraju krajeva ne mogu da se otmem utisku da su planeri imali na umu da ce protivnici ‘zapadnih…

15. Jun 2018.Pogledaj

Perica na: Lokid Martin isporučio 300-ti F-35

Pa avion je jos uvijek nedovrsen...pa valjda je osnovna stvar da mu rade svi oruzni sistemi...kako se nabodinu tekstu posle skoro 20 godina razvoja njemu ne radi top...Mornarica jos planira da se oslanja na super hornet..a f35c ako bude... Puno softvera, dosta procesora, ‘puno lampica’ pa to dobro radi samo u ‘video igrici’...sto je sistem…

15. Jun 2018.Pogledaj

Send this to a friend