[INTERVJU] Svetozar Jokanović: Kupovina helikoptera Bell 412 dobra za Crnu Goru

Kako je Tango Six ekskluzivno preneo prošlog petka, na podgorički aerodrom Golubovci tog dana sleteo je prvi od tri naručena helikoptera Bell 412 namenjenih Vazduhoplovstvu Vojske Crne Gore.

Iako su mediji u regionu, među njima i naš portal, koliko je bilo moguće, pratili situaciju oko ove nabavke, mnogi detalji su ostali nepoznati, zbog čega su na primer podgoričke Vijesti već kritikovale crnogorsko Ministarstvo odbrane.

Istina je da Ministarstvo odbrane javnosti nije prikazalo šta sve stoji u ugovoru s Kanadskom privrednom korporacijom a mnogi su tek nakon sletanja prvog helikoptera saznali i shvatili da je taj primerak polovan.

To se moglo zaključiti i na osnovu toga što novopristigli Bell 412 nosi civilne oznake, američku civilnu registraciju, na sajtu jetphotos.net pojavila se njegova fotografija prilikom transporta, uvidom u njegov serijski broj moglo se saznati da je helikopter star 16 godina a na osnovu toga se moglai videti i istorija upotrebe ove letelice.

Zbog toga smo kontaktirali Svetozara Jokanovića, vazduhoplovnog publicistu i vojnog novinara koji je upućen u dešavanja u Crnoj Gori. On je za Tango Six dao svoje viđenje ove nabavke i podelio sa nama njegova saznanja o prvom, polovnom, Bellu 412 koji je u petak stigao u Crnu Goru.

T6: Svetozare, šta ova nabavka znači za Vazduhoplovstvo Vojske Crne Gore?

Može se reći da piloti na Golubovcima čekaju nove helikoptere već nekoliko decenija, a Vazduhoplovstvo Vojske Crne Gore od svog nastanka. Nedostatak helikoptera srednje klase posebno je bio vidljiv u slučajevima kada je trebalo pomoći stanovništvu ugroženom prirodnim nepogodama. Skoro svake godine požari pustoše Crnu Goru, nisu rijetke ni poplave većih razmjera.

Zimi su zbog snijega mnogi krajevi odsječeni, posebno na sjeveru zemlje gdje je putna infrastruktura vrlo loša. Tada je evakuacija stanovnika kao i dopremanje pomoći moguće jedino helikopterima. Ranije su u takvim sitacijama bili angažovani helikopteri Mi-8T, 897-e mješovite helikopterske eskadrile koje je nakon osamostaljenja naslijedila Vojska Crne Gore ali nažalost Vlada Crne Gore nije našla sredstava za njihov remont i oni su brzo prodati.

Od pet perspektivnih helikoptera, četiri (ev. br.  12302, 12303, 12354, 12361) kupio je po simboličnoj cijeni od 60-tak hiljada dolara privatnik iz Kirgizije i oni su nakon remonta nastavili letjeti za više stranih kompanija a poslednji crnogorski Mi-8T ev. br. 12310 je sačuvan kao muzejski eksponat.

Naravno da se Crna Gora u najtežim situacijama oslanjala na  međunarodnu pomoć, ranije ruskog ministarstva za vanredne situacije i susjednih zemalja a kasnije su bili angažovani i helikopteri članica NATO, međutim jasno je da pravovremenu reakciju mogu obezbjediniti samo sopstvene snage a angažovanje međunarodnih snaga nije ni dovoljno efikasno niti su troškovi angažovanja tih snaga zanemarljivi.

T6: Da li je kupovinom Bela 412 Crna Gora napravila dobar izbor?

Potraga za novim helikopterom srednje klase za Vojsku Crne Gore traje već  dugo i nije tajna da struka dugo priželjkivala helikoptere iz familije Mi-17 / Mi-171. Prvo iz razloga što su korišćenjem sličnih helikoptera starije generacije Mi-8T piloti i tehnički kadar stekao ogromno iskustvo ali i zbog najpovoljnijeg odnosa šta se za dati novac dobija. Međutim, u vrijeme kada je Vojska Crne Gore poželjela Mi-171Š i kada su odnosi Crne Gore i Ruske Federacije bili takvi da se mogao obezbjediti povoljan kreditni aranžman, Vlada Crne Gore se nije osmjelila na jednu takvu nabavku.

Kasnije je politička situacija dovela do toga da nabavka helikoptera ruskog porijekla ne bude razmatrana. Helikopter AS-532AL Cougar kakav koriste Slovenija i susjedna Albanija u medijima je viđen kao ozbiljan konkurent ali je javnosti manje poznata činjenica da je Crna Gora bila najbliže nabavci američkih helikoptera UH-60 Black Hawk. Vlada SAD je februara 2012.  kao odgovor na zahtjev Vlade Crne Gore za pomoć  zbog zimskih nepogoda uputila dva helikoptera UH-60 i 37 članova osoblja za podršku.

Tokom izvođenja ukupno 23 misije koje su ovi helikopteri imali u Crnoj Gori iskorisćena je prilika da se Vojsci Crne Gore prezentuju njihove karakterisitke. Kasnije je razmatrana mogucnost nabavke ovih helikoptera iz viškova američke vojske. Naravno svaki pilot bi poželio da leti na takvom helikopteru ali surova je istina da njegovo koriscenje ne mogu sebi priustiti siromašnije zemlje čak ni kada bi im bili poklonjeni. Naime prateći troskovi prijema jedne takve donacije, vrlo skupi tehnički pregledi ovih helikoptera i vrlo visoka cijena časa leta doveli su do zaključka da se Crnoj Gori vise isplati da kupi nove helikoptere nešto skromnijih karakteristika ali čije korisćenje ne bi predstavljalo preveliki teret vojnom budžetu.

Tražio se helikopter zapadne proizvodnje a relativno jeftin, široko rasprostranjen, u svijetu dokazan u upotrebi a čije održavanje ne bi predstavljalo veći problem postojećim kapacitetima VVCG. Tokom prošle godine lista kanidata se svela na tri tipa, Airbus Helicopters H145M, Leonardo AW139LUH i Bell 412EPI. Iako prva dva kandidata predstavljaju značajno modernije letjelice od izabrane (od tri ponudjena i sam bih vjerovatno posegnuo za AW139) čini se da je u korist helikoptera Bel 412 najviše išla činjenica da vrlo slične helikoptere AB 212 i AB 412 koristi MUP Crne Gore.

Treba imati u vidu da je crnogorsko Ministarstvo odbrane bili limitirano sredstvima i nastojalo da u granicama od nekih 30 miliona evra kupi najmanje tri helikoptera a da se njihova isporuka dogodi u što kraćem roku. Cilj je postignut uz jedan kompromis – prvi od tri kupljena helikoptera nije nov.

T6: Kakav helikopter je u petak dobila Crna Gora?

Radi se o helikopteru Bel 412EP koji je proizveden 2002. godine (civilna registracija N356TD, serijski broj 36307). On je rasklopljen stigao 7. aprila na aerodrom Vaclav Havel u Pragu. Narednih dana sklopljen i u petak oko 11 časova je, praćen s tri helikoptera Gazela atraktivno nastupio na nebu iznad Podgorice.

Upravo ovaj helikopter je u nešto drugačijoj konfiguraciji koristila njujorška policija, vrlo dobro je održavan, nema poznatu istoriju udesa a naletio je nešto više od 1800 časova, odnosno imao preko 4600 slijetanja. Prije nego što ga je kupila Crna Gora helikopter je prošao obiman tehnički pregled u Tenesiju (5 year/5000 hr airframe inspection), radi se o pregledu tokom kojeg je veći broj dijelova zamjenjen novim, kompanija Bell je nakon tih radova dala garanciju od jedne godine odnosno 500 časova letenja a njegova cijena pojedinačno gledano na američkom tržištu iznosila je oko 5,5 miliona dolara.

Druga dva helikoptera čija se isporuka očekuje ove godine biće novoproizvedeni Bel 412 u varijanti EPI i to u najnovijoj konfiguraciji sa Bell BasiX Pro „staklenim“ kokpitom. Sva tri helikoptera biće obojeni u novu dvobojnu maskirnu šemu.