Kompanija NIS u protekloj godini prodala je više od 187.000 tona avio-goriva kroz snabdevanje beogradskog i niškog aerodroma, kao i putem izvoza i veleprodaje, i „time ostvarila njegov rekordan promet“, saopšteno je iz Naftne industrije Srbije.
Kako navode, NIS je u 2018. modernizovao poslovanje sa avio-gorivom kupovinom tri nove specijalizovane cisterne za snabdevanje Aerodroma Nikola Tesla koje će uz postojeće, u dužem vremenskom periodu „obezbediti uredno, pravovremeno i bezbedno snabdevanje“.
S tim u vezi, direktor sektora za prodaju avio-goriva u NIS-u Andrej Pokoev ističe da, pre svega zbog bezbednosti, njihovo gorivo mora biti visokog kvaliteta:
– NIS snabdeva skoro sve avio-kompanije koje sleću na beogradski aerodrom, a među najvećim kupcima su Er Srbija, Aeroflot, Alitalija, Ostrijan erlajns, Etihad ervejz, Lufthanza, Turkiš erlajns i Katar ervejz.
Naša prednost je zaokružen sistem – u Rafineriji nafte Pančevo proizvodimo mlazno gorivo prema strogim međunarodnim i domaćim standardima kvaliteta, poštujemo sve procedure kontrole ovog goriva od Rafinerije Pančevo do utakanja u vazduhoplove, posedujemo specijalizovano skladište u neposrednoj blizini aerodroma, opremljene cisterne za točenje goriva, kao i obučeno osoblje. –
Kako ističu iz NIS-a, njihov specijalizovani objekat za skladištenje i distribuciju avio-goriva „Avioservis“, koji se nalazi u okviru aerodromskog kompleksa u Beogradu, pozitivno je ocenjen i od strane međunarodne asocijacije avio-prevoznika IATA, koja kontroliše sve segmente avio-saobraćaja.
![[INTERVJU] Direktor Menzis grupe Filip Joeinig o poslovanju u Beogradu i širenju u regiji](https://media.tangosix.rs/2024/11/IMG_6673-copy-262x130.jpg)
![[CAPA konferencija u Beogradu] Podaci o vazduhoplovnoj industriji u 2024: Složena slika oporavka, izazova i transformacije](https://media.tangosix.rs/2024/11/6C5A2817-1759x-262x130.webp)
nikola
ako im je gorivo kao na pumpama do krasnog
Niko
Jet-A1 gorivo koje NIS proizvodi i snabdeva na Aerodromu Beograd ispunjava stroge medjunarodne standarde i pod stalnom je kontrolom raznih stranih kompanija, što avio kompanija što kompanija koje prodaju gorivo (npr World Fuel Services, Air BP, Shell Aviation, itd) što raznih regulatornih tela (IATA, EASA, JIG, itd). Sticajem okolnosti imao sam uvid u izveštaj sa jedne od ovih medjunarodnih inspekcija i mogu reći da je NIS ostvario veoma dobre rezultate i čak dobio pohvale. Imao sam priliku i da razgovaram sa inspektorom iz Engleske i bio je veoma impresioniran onim što je video, a inspekcija je uključivala ceo proces od rafinerije do isporuke u avion.
Tako da ako putujete iz Beograda avionom jedna stavka o kojoj zasigurno ne morate brinuti je gorivo.
Ja inače ne radim za NIS i nemam nikakav interes da ih promovišem.
sremac
Nije m i jasno na osnovu čega ti je ocena NIS ovog goriva na pumpama. Firma u kojoj radim godinama sipa kod njih ( preko 200 vozila različitih gabarita) i nisam čuo nikog da se žali na gorivo ni javno , a ni tajno.
BB
A jel’ proizvode 100LL?
Niko
Ne. Ne isplati se. Nema dovoljne potražnje. Koliko znam u Evropi se Avgas proizvodi u svega par rafinerija. Znam da je jedna definitivno u Poljskoj i da sve vodeće sveyske naftne kompNije kupuju kod njih za evropsko tržište.
Niko
Sa ove slike pošto je kamion Iveco čini mi se da su cisterne italijanske proizvodnje. Pošto NIS kupuje cisterne za prevoz goriva do benizinskih pumpi od Nemačke kompanije Rohr Spezialfarzeuge, samo bih hteo da im skrenem pažnju da ta kompanija pravi i odlične refuellere za isporuke Jet-A1 u avione. Drugi proizvodjači u EU su Kunz, i Esterer u Nemačkoj, Titan u Francuskoj i Stokota u Belgiji. Do pre nekoliko godina postojao je i Atcomex u Belgiji koji su bili jako dobri ali su nažalost propali zbog lošeg menadžmenta.
VITA
Čime se oni hvale, kupuju nove cisterne!
Odavno je praksa na svim većim i modernijim aerodromima da se gorivo tankuje kroz protočne pumpe iz zemlje, samim tim je temperatura goriva uvek niža a i gustina goriva ( težina) je preciznija prilikom proračuna težine aviona. Protočne pumpe zauzimaju mnogo manji prostor kod opsluživanje aviona i još mnoge druge prednosti.
Podzemna instalacija za taj vid tankovanja goriva je postavljena u zemlju pre više od 30 godinaa nije korištena je tadašnjoj gospodi iz Jugopetrola nije odgovaralo.Toliko o njihovom hvaljenju
BAW
Apsolutno ! ..
Niko
Vito, nisam znao za taj podatak da su cevi za hidrant za gorivo u vremenima prošlim položene u zemlju. Interesantno. Pitam se da li su imale katodnu zaštitu i da li su održavane, u kom slučaju još uvek mogu biti u odličnom stanju i savršeno upotrebljive.
Što se tiče vaših komentara gustina goriva (Density) je potpuno nebitan faktor u izboru hidranta nad kamion-cisternama. Glavna prednosti hidranta su: (1) brzina punjenja – uglavnom oko 3600 l/min po jednom ventilu u odnosu na 1000-1200 l/min sa kamionima; (2) kapacitetu -neograničen u odnosu na 30-40,000 ltr u cisternama što je posebno bitno za wide body avione koji zavisno od tipa aviona i destinacije mogu da tankaju preko 100,000 ltr pa i do 200,000 u slučaju A380, (3) smanjenje rizika – nemate cisterne pune goriva koje se kreću po ionako saobtaćajem zagušenim stajankama i putevima na aerodromu. A jedna velika mana hidranta je sama izgradnja kada je potrebno raskopati pola aerodroma da se polože cevi, plus sama investicija za izgradnju hidranta.
Obzirom na broj poletanja koje sada ima beogradski aerodrom i koja se očekuju u budućnosti i na činjenicu da je ogromna većina aviona narrow body koji lete kraće destinacije nema potrebe za izgradnjom hidranta za gorivo. Medjutim, uzimajući u obzir ovu informaciju da su cevi položene nekada ranije i pod pretpostavkom da su u prihvatljivom stanju onde bi Vinci možda mogao i da razmisli o tome.
Neki značajno veći aerodromi u Evropi sa dosta većim brojem putnika i poletanja savršeno funkcionišu bez hidranta, tako da mislim da se Vinci neće upuštati u tu avanturu na BEG.
Dragan Dubonjac
U EU Hidrante za gorivo imaju Frankfurtski , Amsterdamski , Šarl de Gol , i još nekoliko manjih Aerodroma. mislim da će pri proširenju Aerodroma „Nikola Tesla“ , Druga poöetno sletna pista Novi tetminal etc. biti građena i takva infrastruktura. koja će svakako skratiti vreme operacije utakanja goriva i svakako sigurnija od današnjih uslova .
što se tiče NISovog goriva , pošto svremena na vreme dolazim u domovinu češće sam kontrolisao potrošnju goriva Austrijskog i u povratku NISovog goriva , u više slučaja sam čak i manje potrošio NISovog Dizela nego Austrijskog. Pri istom stilu vožnje… Tako da za mene NIS ima bar isti kvalitet goriva u odnosu na OMV rafineriju na Schwechatu koja snabdeva 2/3 Austrijskog trżišta , u Mađarskoj iz principa ne točim gorivo !
Vladimir
Hidrante u EU ima dosta aerodroma. Velikih i malih. Ne bih nabrajao sve redom, ali recimo Kopenhagen, London-Stansted, itd.
Mnogo aerodroma pored parking pozicija sa hidrantima imaju i parking pozicije gde nema istih, pa su cisterne neophodne.
BB
Vladimire, da li je VITA u pravu kad kaže da BEG ima podzemne instalacije za točenje goriva?
Beduin
Tlak u tim cijevovodima je prevelik za izravno tocenje u zrakoplove.
Tako da, i uz hidrante ti treba crpno vozilo preko kojega se vrsi snadbijevanje zrakoplova gorivom.
Vladimir
BB,
Ne znam, proveriću.
Beduin,
Danas sam pitao pumpadžiju na Stanstedu. Kaže čovek da maksimalno toče 1000L u minuti. A često puta kada se gori sipa u više aviona odjednom, protok pada na 700-800L u minuti.
Bez tog crpnog vozila nema sipanja goriva u avion.
Mili
@Luka Ovako 187 hiljada tona ne govori prosecnom coveku koja je to kolicina, ali ako kazete „Nesto vise od 93 olimpiska bazena“ ili „Povrsina poletnosletne staze Beogradskog aerodroma pa nekih 33m u vis ili visina 12spratnice“ ili „Napunjenih 7770 Airbus A319“ Bilo bi mnogo zanimljivije…
Pozdrav