Da vazduhoplovna industrija često iznedri bizarne „vizionare“ koje nikako ne treba pomešati sa onim autentičnim pionirima vazduhoplovstva još jednom nas je podsetio izvesni Kris Beskar, opskurna pojava koje će se stariji čitaoci Tango Six portala sigurno setiti.
Kris i njegov „Stavatti Aerospace“, nakon što su Srbiji pokušali da prodaju podjednako komičnu priču ponovo su izmileli iz rupe projekata koji će „sigurno biti realizovani“, ovoga puta u svojoj domovini.
Kako je početakom maja preneo Flajt global, uz prilično darežljivu karakterizaciju Stavatija kao „malo poznate vazduhoplovne kompanije“ (uz nešto jači opis u naslovu – „opskurna“), Beskar se prijavio za učešće u program UJTS (Undergraduate Jet Training System), što je potvrdila i američka Mornarica.
Program za razvoj nove letelice bi treablo da zameni sada već zastarelu flotu od 189 Boinga T-45 „Goshawk“ za šta je u martu već objavljen zahtev za informacijama sa preliminarnim zahtevima za naslednika Goshawk-a.
Kompanija Stavati, kako prenosi Flajt, planira da ponudi svoj koncept SM-31 „Stiletto“ – jednomotornu, nadzvučnu platformu u verzijama: jednosedoj SM-31S kao „laki lovac“ i dvosedoj SM-31T za obuku. Avion bi, prema predlogu kompanije, pogonio „Honeywell“ F125-GA-100 turboventilatorski motor.
Flajt u svojoj vesti konstatuje da kompanija Stavati, iako ima detaljne koncepte borbenih aviona na svom sajtu, nikada nije proizvela nijedan.
Koncept SM-31 „Stiletto“ je na sajtu Stavatija predstavljen uz mnoštvo drugih koncepata koji po svojim rešenjima trupova i uopšte celih letelica celu priču stavljaju u domen dobrog zezanja, nikako ostvarivih projekata obećavajućeg startapa kome samo treba kapital.
Štaviše, u martu 2024, lokalne vlasti Niagra Falls-a u državi Njujork povukle su poreske olakšice kompaniji zbog „nedostatka napretka“. Lokalne novine „Buffalo News“ nazvale su kompaniju „zaduženim neuspehom“, a njenog osnivača „entuzijastom čiji planovi se ne materijalizuju“. Hangar koji je kompanija iznajmila je prazan i neaktivan, konstatuje Flajt.
Stavati koji nije ni OEM (nikad ništa dakle nisu proizveli) naravno nije ni „prajm“ kontraktor. Za UJTS se nadmeću neizmišljeni prajmovi kao što su Tekstron i Leonardo sa dvomotornim M-346 Master (u službi u Italiji, Poljskoj, Singapuru, Izraelu i Grčkoj), Lokid Martin i „Korean Aerospace Industries“ sa palubnom varijantom jednomotornog T-50, i Boing sa palubnom varijantom T-7A koji se i dalje razvija za USAF.
Stavati u Srbiji
Kako je Stavati, zapravo njegov osnivač Beskar obećao u Srbiji pre osam godina, bila je planirana proizvodnja i zajednički razvoj tada novih koncepata Stavati projekata.
„Stavatti Aerospace“ i Jugoimport tako su u Beogradu 19. aprila 2017. godine potpisali „sporazum o strateškoj i dugoročnoj poslovno-tehničkoj saradnji“.
– Kako je saopštila američka kompanija, ključni elementi sporazuma su zajednički marketing („reimagining“ – marketinško osveženje postojećih proizvoda), modifikacije, sertifikacija i proizvodnja letelica Utve iz Pančeva kao i drugih proizvođača „povezanih sa Utvom“. Zatim se kao ciljevi navode i zajednički razvoj i proizvodnja novih Stavatti letelica, pogonskih grupa i sistema ali i proizvodnja komponenata za njihove letelice u Pančevu.
Prema sporazumu, Stavatti će Utvi biti „production partner“ i proizvodiće letelice, strukturu, komponente, sisteme iz Utvine fabrike u Pančevu ali i drugih proizvodnih lokacija Jugoimport SDPR-a. Stavatti će, prema saopštenju, takođe ući u zajednički razvoj sa srpskom kompanijom i to: sistema za stajne trapove, pneumatike, kočnice, izbaciva sedišta, rakete i projektile, artiljerijske sisteme, tenkove, oklopna vozila i gotovo sve što je u prototipnom ili ostvarenom proizvodnom portfoliu SDPR-a.
Sporazum o saradnji logičan je početak aktivnosti SDPR-a u cilju potrage za partnerima – sada kada je preuzimanjem Utve iz Pančeva postao i proizvođač aviona. – izvestio je tada Tango Six.
Saradnja sa Stavatijem u Srbiji očigledno nije zaživela a još očiglednije, kompanija nikada ništa nije proizvela. Osim vesti, najava i učeša u programima za koje bi trebala da se nadmeće sa kompanijama koje, ako ništa drugo, imaju direktore koji imaju normalne frizure.
KK
Slike su odlicne i pocetak necega. Ali osim slika, da bi neko odresio kesu, stavio potpis itd, treba odraditi strahovito puno toga. A ocito je tu problem. Postoji ideja i vizija, ali nema supstance, a nema i nekoga da stavi 100 mil u stvar, za pocetak. Barem da se kupi neka oprema i pocne rad na prototipu.
Multi Boy
100 miliona da stavi u „svet ne baš visokobudžetnih rendera“. Pa ja imam bolje „rendere“ od ovog.
radovanovic
Možda su u Stavatiju čitali o situaciji u Utvi tokom 90ih pa su pomislili da je i dalje takva situacija i da će uspeti nešto da podvale i profitiraju pošto se nešto slično dešavalo u fabrici u pomenutom periodu samo što je tada u tome učestvovao rukovodstvo!!!
Islander
Mokri snovi !!!Sritno!!!
Nenad N.
Ne radi se samo o kvalitetu rendera, vec o tome da su to nemoguci koncepti. Fizicki neizvodivi, nepotrebni. Bukvalno mastanje na nivou tinejdzera. Uzeo covek neke pare, nije placao porez, snalazi se….
radovanovic
Letelica liči na futurističku varijantu Iranske modifikacije aviona F-5 još i taj natpis Navy!!!
K
Takve sam i ja kao mali crtao. E da sam znao da mogu od toga firmu napraviti.
Bulatovic Nebojsa
Za tako kompleksan posao ,kao što je izrada aviona ,potrebno je puno više od entuzijazma zaluđenika😅, Znamo da je tadašnja Jugoslavija bila udružena sa Rumunijom da bi se proizveo ,,Orao“,. uz svesrdnu pomoć tada Engleske , Francuske itd. Srbija u ovoj situaciji je u stanju da pravi klipne avione sa turbo- prop motorima , bezpilotne letelice i to bi mogla uspešno da pravi, ali za nešto više nebi trebala da se upušta. Jednostavnije je kupiti dve eskadrile i ne izmišljati toplu vodu.
Miks
Realno sagledavanje stvari. Eskadrila Leonarda ili T-50, dve Rafala, eskadrila Lasti i eskadrila Sovi i to je to. Maksimum koji možemo je Lasta, Sova i razne bespilotne letelice i lutajuća municija. Čak i ondašnja Jugoslavija nije mogla da napravi sve uz mnogostruko jaču industriju a sad će malena Srbija da pravi nešto. Veliki problem nam pravi i to što nam u državnim firmama sede nekompetentni ljudi koji traće vreme i resurse na priče kao što je ova sa Stavratijem. Da smo imali malo pameti do sad bi privatizovali sve državne firme iz namenske uz zadržavanje većinskog vlasništva zbog nacionalnih interesa i sigurnosti. Verujem da bi sve firme bile poput Edepro i Mile Dragić jako brzo, samo kad im država ne bi bila smetnja.
Multi Boy
Ne uništavaju male stvari i komentari veliku ideju, nego obratno. Ovakvi nemogući koncepti uništavaju velike ideje. Autor ovih „rendera“ je izgurao hrpu pametnijih i sposobnih ljudi sve ove izgubljene godine. Zbog ovakvih se ništa nije napravilo jer su imali pažnju koju ne zaslužuju.
Slaven
Na svom sajtu covek je prosle godine bez problema objavio da je prodao desetina aviona kupcu – Allied Air Force…
Igrici koju deca igraju…
I koja je graficki bolje obradila njegove rendere…
Radovan
Čitam tekst, čitam komentare i mislim kako male stvari uništava velike ideje. Svi sve znamo osim da bezuslovno napravimo tim, koji može da iznese ideju do kraja. Sve smo manji ljudi zgrčeni u strahu ličnog preživljavanja.
Elektor
Dotično potpisivanje ugovora o strateškom partnerstvu i saradnji samo govori o tome kakvim opskurnim likovima i mediokritetima su državne službe i agencije popunjene u periodu posle 2012-te godine. A situacija ni pre toga nije bila sjajna.
radovanovic
Loš kvalitet kadrova u Utvi generalno datira još od 80ih,nakon završetka proizvodnje Utve 75 u fabrici nije postojao niti jedan vizionar koji bi osmislio nešto novo, celokupan rad svih stručnjaka aero inžinjeringa fabrike se zasniva na praćenju kvaliteta izrade delova i komponenti aviona i manje modifikacije već proverenih letelica (Utve 75) i u takvoj razvojnoj situaciji se dočekao građanski rat, tog trenutka je rukovodeći kadar fabrike već u svom vlasništvu imao privatnu firmu gde su pokušali da svoje ideje materijalizuju koristeći resurse fabrike ali se sve završilo katastrofom o kojoj je malo pisano delom zbog napora pomenutih stručnjaka i njihovih debelih veza a sve zarad izbegavanja krivične odgovornosti a delom zbog rata koji je počeo, nakon svih dešavanja u državi svi visoki funkcioneri fabrike su svoje karijere nastavili u raznim državnim ustanovama na poslovima koji nisu imali nikakve veze sa njihovim profesijama i gde su dočekali penzije nakon godina provedenih na državnim budžetima ostavljajući iza sebe radnike bez plata i posla u razbijeno fabrici a sami nisu bili u stanju da projektuju ni avion od papira, u godinama nakon ratova i bombardovanja fabrika je bila u nemilost raznih moćnika koji su tu videli priliku da se nekako obogate te otud valjda i dolazi do ovog kontakta sa ovim prodavcem magle Stavatti Aerospace!!!