Još jedna rekonstrukcija epizode iz 1999. godine: PVO jedinice Vojske Jugoslavije protiv američkog aviona EA-6B Prowler

Nedavno se na YouTubeu pojavio snimak emisije posvećenje službi američkog aviona EA-6B Prowler. Segment emsije posvećene vazdušnom ratu iznad Jugoslavije 1999. godine daje nam još jedno interesantno svedočanstvo američke strane koje možemo upariti sa našim podacima o istom događaju.

U ovom slučaju i sa mojim doživljajem, budući da sam lično bio svedok događaja.

Vazduhoplovna baza Aviano, Italija, 29.03.1999. godine, posle podne.

Teku pripreme za večernji let grupacije sastavljene od jednog  EA-6B i dva aviona F-15E za misiju bombardovanja duboko u srpskoj teritoriji. Prema svedočenju člana posade aviona EA-6B, kontra-admirala Johna Cryera, njihov zadatak je bio da ostanu blizu F-15E para i da omoguće zaštitu ometanjem osmatračko-akvizicijskih radara na zemlji, da letelice udarnog paketa ne bi bile detektovane. Srbi pokušavaju da obore koalicione avione koji su ulazili u vazdušni prostor i prisutna je konstantna salva raketa PVO u vazduhu.

Po daljem svedočenju Cryera, kako se udarna grupa približavala granici sa Kosovom, „Strike Eagles“ se pripremaju da pređu u napadački profil leta. U tom trenutku elektronski uređaji u letelici EA-6B, prikazali su signalizaciju ozračenja radarom sistema PVO SA-6 (zapadna oznaka za raketni sistem PVO 2K12 Kub-M).

Drugi član posade, Williams, svedoči da je sistem SA-6 još smrtonosniji od sistema SA-2 (zapadna oznaka za raketne sisteme PVO SA-75 Dvina, S-75 Desna i S-75M Volhov). Sistem radi na potpuno različitim frekventnim režimima i nikada se ne zna tačno gde su niti odakle dejstvuju na vas. U nastavku svedočenja, Cryer objašnjava da su dobili signalizaciju koja je indikovala srpsko lansiranje projektila ka njima i ka paru aviona F-15E i da su odmah nakon toga počeli da se pripremaju za lansirenje HARM projektila. Navodi da se radilo o četiri srpske PVO rakete. Nakon toga, čak su i vizuelno uočili rakete kako se „podižu“ prema njima. Konstatuje da su u tom trenutku znali da ih od udara projektila deli manje od minut ili dva.

Tada lansiraju protivradarsku raketu HARM na radar za navođenje raketa baterije SA-6 (Kub) i nastavljaju sa elektronskim ometanjem radara. Na kraju priloga, narator konstatuje da je HARM pogodio srpski radar i da su rakete izgubile praćenje i efikasnost. Cryer zaključuje da su projektili promašili ali da su prošli veoma blizu i da se nisu aktivirali, nisu pogodili ni njih ni par aviona F-15 „Strike Eagle“.

Pomenuti segment naći ćete od 34:04 do 35:30 na klipu:

 
Šta o ovim svedočenjima kažu domaći izvori?

Poslužiću se knjigom „Nebeski štit sa zemlje- Samohodni raketni sistem 2K12 Kub-M/Kvadrat“ čiji sam jedan od autora, ali i sopstvenim viđenjem ovog događaja čiji sam, kao što sam već naglasio, bio svedok.

U pitanju je bila 4. Samohodna raketna baterija PVO Kub-M iz sastava tadašnjeg 60. Samohodnog raketnog puka PVO iz Danilovgrada pored Podgorice, čiji sam tada bio pripadnik.

Taj zaključak se sam nameće, jer je te noći na prelasku između 29. i 30. marta jedina baterija Kub koja je dejstvovala na NATO avione i koja je bila pogođena HARM projektilom, bila upravo ova baterija. Podatke naratora koji govore kako avioni „brundaju iznad Prištine“ treba shvatiti kao slobodu interpretacije jer sam Cryer navodi da su uočeni i gađani dok su se približavali granici sa Kosovom i Metohijom i dok su se spremali da pređu u napadački profil leta. S obzirom da su iz Avijana preletali Jadransko more, sasvim je očigledno da su prošli uz granično područje Crne Gore i Albanije, gde su gađani u trenutku kada su bili veoma blizu vazdušnog prostora Albanije. Baterija Kub je dejstvovala iz pravca južno od Podgorice, prema severo-istoku (Albanskoj granici). Takođe, informacija o lansirana četiri projektila nije tačna, jer su baterije Kub samo u jednom slučaju, početkom maja meseca 1999. godine iznad Kosova i Metohije, dejstvovale sa četiri projektila i to na avione A-10A u sred bela dana.

Posle rata, razgovarao sam sa (tada) starijim vodnikom koji je bio komandir odeljenja RStON (radarska stanica osmatranja i navođenja) u toj bateriji i koji je učestvovao u borbenom radu radara te noći. On me je uveravao da je gađanje bilo „školsko“. Cilj je uočen na osmatraču, prenesen na nišanac, ostvaren je stabilan zahvat, lansirane su dve rakete i došlo je do aktiviranja raketa u zoni uništenja cilja.

Takođe, nekoliko trenutaka nakon gađanja, pogođeni su HARM-om, ali na sreću nije bilo povređenih. RStON je teže oštećen, ali sa mogućnošću opravke. Nešto kasnije radar je opravljen i vraćen u borbenu upotrebu.

Što se tiče mog ličnog opažanja, te noći na prelasku sa 29. na 30. mart, sa radarom P-15 bio sam na komandnom mestu puka na jednom od visova iznad Podgorice, na Kakaričkoj Gori. Smena mi se završila nešto posle ponoći i izašao sam malo na vazduh da odozgo posmatram grad kao na dlanu. Tu su bila i dva moja vojnika. Oko 00:30 primetili smo lansiranje rakete iz pravca Podgorice, jugozapadno od našeg položaja i znali smo da je to naša 4. srb. Nakon nekoliko sekundi lansirana je i druga raketa. Pratili smo čini mi se bez treptanja let obe rakete. Rakete su letele stabilno ali ne pravolinijski, što mi je ukazalo da imaju navođenje. Nakon 15 do 20 sekundi, što nam se tada činilo kao večnost, čuli smo i videli aktiviranje prve, a posle par sekundi i druge rakete.

Kako vreme prolazi, tako u javnost izlaze i novi podaci, što omogućava spajanje tačkica. Iz više izvora možemo kompletirati pojedine događaje, približno, kako su se najverovatnije dogodili. Tako treba tumačiti i ovaj snimak koji se pojavio na YouTubeu 17. maja 2020. godine. Takođe, postoji i snimak dejstva naše PVO te noći iznad Podgorice. Na tom snimku RTS-a nažalost nije uhvaćen trenutak aktiviranja prve rakete Kub, ali jeste druge.

Pomenuti segment naćićete od 0:50 do 1:02 na klipu:

 
Sada se dva snimka mogu uporediti i uz iznad navedeno mogu se izvući određeni zaključci:

– Putanja rakete nije po balističkoj trajektoriji što znači da ima vođenje i manevriše prema cilju.

– Samonavođenje je stabilno.

– Velika verovatnoća je da je cilj zahvaćen i uspešno praćen tokom trajanja leta rakete.

– Eksplozija bojeve glave. Kao da se vide tri bljeska, prvi manji, a onda jači pa opet slabiji. Blizinska aktivacija i onda pogodak u cilj i rasipanje fragmenata.

– Sasvim je očigledno da je u pitanju bila para ili dve pare s tim da je jedna vršila bombardovanje, a druga pokrivala. HARM koji je neutralisao radar je lansiran sa EA-6B.

– Manevrisanje drugog svetlosnog traga je najverovatnije avion u strmom poniranju sa okretom na levo od 90 stepeni ili više. Toliki svetlosni trag je moguć samo na punom forsažu sa manje razdaljine ili je u pitanju požar zadnjeg dela. Svetlosni trag je, koliko se čini, skoro pravilnog oblika tako da ako je došlo do požara rezervoara, avion ih odbacuje u poniranju dok menja pravac.

–  Ako je prva raketa pogodila cilj koji se vidi kao drugi svetlosni trag na snimku, može se postaviti i hipoteza da je druga raketa zahvatila mamac koji je otpao ili otkačen sa aviona i nastavio da leti po inerciji, a avion je naglo promenio putanju i krenuo u obrušavanje. To je klasičan protivraketni manevar.

– Ova hipoteza navodi na zaključak da je moguće da je prva raketa uspešno pogodila cilj, ali ga nije uništila. Sa težim oštećenjima od prvog pogotka i bez dopunskog rezervoara, prvo što pilot radi je bežanje iz opasne zone. Sa oštećenjem ne može sigurno sleteti na nosač aviona ako je poleteo sa njega ili u ovom slučaju nazad do Avijana tako da je alternativa neki od prijateljskih aerodroma: Sarajevo, Rinas, Skopje ili u krajnjem slučaju Tuzla.

Postoji značajna mogućnost pogotka cilja, manevrisanje aviona u naglom obrušavanju kao protivraketni manevar i pokušaj da pobegne iz našeg vazdušnog prostora.

Ono što je posebno zanimljivo jeste da posada EA-6B kaže da su ih rakete promašile i da se nisu aktivirale, ali iz mog ličnog opažanja, razgovora sa komandirom RstON-a te baterije Kub, i na snimku se jasno vidi aktiviranje raketa, s tim što se na snimku RTS-a vidi aktiviranje samo druge rakete, jer kadar nije snimio let i aktivaciju prve rakete.

Traženje cele istine o ovom i drugim događajima je težak i mukotrpan posao ali koliko se bude moglo, ovako, „mic-po mic“, otkrivaćemo detalje kako se nove informacije pojave.

Zoran Vukosavljević, bivši pripadnik raketnih jedinica PVO Vojske Jugoslavije, učesnik borbenih dejstava tokom NATO agresije i vrsan poznavalac PVO tematike ekskluzivni je Tango Six kolumnista.

Zoran je koautor knjige „Nebeski štit sa zemlje – Samohodni raketni sistem 2K12 Kub/Kvadrat“ i administrator grupe o PVO tehnici na Fejsbuku.

Pratite Tango Six i na društvenim mrežama. Na Instagramu, Jutjubu, Tviteru i Fejsbuku.