Znate za onaj ikonopis na Orlu iz Lađevaca? Načelnik Generalštaba je naredio njegovo uklanjanje

Kako je danas saopštio Vojni sindikat Vojske Srbije, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović navodno je naredio da se naslikan ikonopis Svetog Ilije ukloni sa jurišnika Orao koji je baziran na mešovitom vojno-civilnom aerodromu Lađevci, komandi 98. vazduhoplovne brigade. Avion je prvobitno bio naslikan pred ceremoniju primoporedaje dužnosti novom komandantu brigade, vest o tome pojavila se na manje čitanim lokalnim medijima ali je po svemu sudeći odmah privukla pažnju prvog oficira Vojske Srbije koji je smatrao da je onako estetski preteran i neprimeren simbol u vojsci sekularne države neprihvatljiv.

Ovaj slučaj, kao i slične kontroverze bazirane na simbolima, nema zapravo veze sa samim simbolom već otkriva koliko su obe strane, ove siguran sam buduće debate, u krivu. Vojni sindikat u svojoj zloupotrebi verskih simbola radi medijskog Srbovanja i još jednog argumenta protiv svojih poslodavaca (što im je posao) i NGŠ koji očigledno, kao njegov prethodnik, nije na onoj suštinskoj ljudskoj vezi sa RV i PVO jer, po svemu sudeći, nije bio ni pitan, ni obavešten. Takođe, ovde je po sredi diskonekt između želja i potreba vazduhoplovaca da održavaju svoju kreativu jedinica (grbovi, kalendari, bojenje ili ukrašavanje aviona) i činjenice da im lanac komande istorijski to ili ne dozvoljava ili indirektno obeshrabruje. Što se ispostavi kao potpuno nepotrebno, posebno kada ovakve gluposti eskaliraju u mejnstrim medije koji će instant nadražiti konzumente da se svrstaju na jednu stranu.

Nepotrebno je dakle kada se izabere ovako loše kreativno rešenje, njime se upropasti izgled celog aviona a onda se na to nakači Vojni sindikat koji tu dodatno odvrne fenomen koji ne postoji a sve metodom emotivne ucene preovlađujućom verom.

Em ružno, em bezveze

Kako stoji u saopštenju Vojnog sindikata, cela stvar je eskalirala do čina „negativnog naređenja“:

– Dan roda avijacije, koji se proslavlja u spomen na 2. avgust 1893. godine, kada je naređenjem kralja Aleksandra Obrenovića, naloženo da se u svakoj diviziji obrazuju vazduhoplovna odeljenja i kada se u istom danu praznuje Sveti Ilija kao slava avijatičara, ove godine dočekuje se u senci negativnog naređenja načelnika Generalštaba Vojske Srbije, generala Milana Mojsilovića, kojim je naređeno da se sa jednog od aviona iz sastava 98. vazduhoplovne brigade, ukloni ikona Svetog Ilije.

Ovu demorališuću odluku generala Mojsilovića, pripadnici 98. vbr, primili su sa nevericom i velikim razočarenjem, jer se njome skrnavi svetinja za koju veruju da je zaštitnik avijatičara, a taj čin predstavlja i akt nepoštovanja tradicija roda avijacije, ali i samih pripadnika ratnog vazduhoplovstva koji Sv. Iliju proslavljaju kao svoju slavu i kojima izražavanje i upražnjavanje verskih uverenja jemči Ustav, ali i vojni propisi.

Doskorašnji Кomandant 98. vbr, od nedavno penzionisani brigadni-general pilot Zoran Prodanović, izdao je naređenje na osnovu koga je vojni sveštenik i ikonopisac iz 98. vbr, krajem juna i početkom jula ove godine, iznad krila i trupa aviona Orao J-22 naslikao ikonu Sv. Ilije. Na primopredaji dužnosti, između brigadnog generala Zorana Prodanovića, i novog komandanta 98. vbr, pukovnika Dragana Mrdaka, dana 08. jula 2022. godine, svečani stroj na aerodromu u Lađevcima, nadletala su dva ‘’Orla’’, jedan u bojama srpske zastave i drugi oslikan ikonom Sv. Ilije. U jednom zaokretu, na krilima ‘’Orla’’ jasno se videla ikona Sv. Ilije, koju je neko od reportera fotografisao i objavio u medijima, a svi prisutni sa oduševljenjem pozdravili. Nakon što su se fotografije pojavile u medijima, načelnik Generalštaba, iz samo njemu znanih razloga, naredio je da se ikona Sv. Ilije ukloni sa aviona, što je uz nadzor Vojne policije učinjeno krajem prošle nedelje. – stoji u saopštenju sindikata koji onda zahteva i da se kao rešenje ikonopis ponovo naslika:

– U cilju zaštite pravoslavnih svetinja i prava srpskih vojnika koje kao reprezentativni sindikat zastupa, Vojni sinidikat Srbije obratio se blagovremeno Patrijarhu SPC i Predsedniku Republike Srbije kao nadređenom načelniku Generalštaba, sa ciljem da se preispita i povuče naređenje načelnika Generalštaba VS, ali su obe reakcije izostale i ikona Sv. Ilije je krajem prošle nedelje, pred samu slavu avijatičara, ukonjena sa aviona.

Izražavamo žaljenje zbog činjenice da načelnik Generalštaba, po ko zna koji put pokazuje potpuno odsustvo empatije za potrebe i prava pripadnika Vojske Srbije, i ovom prilikom ga pozivamo da preispita svoje odluke koje neminovno u značajnoj meri štete najpre stanju morala i motivisanosti pripadnika Vojske Srbije za rad u sistemu odbrane, a tako i operativnoj sposobnosti vojske koja je poslednjih godina u velikoj krizi kadra. – konstatuje se u saopštenju.

Vera u temi farbanja aviona

Pre svega treba konstatovati koliko je prvobitna ideja za oslikavanje aviona na ovaj način loša, kreativno katastrofalno izvedena a onda prikazana na način da je to u isto vreme tajna (odnosno da se ne promoviše preterano) i da je prikazana uz prisustvo medija. Što nije najsrećnije rešenje posebno ako kao komandant (najverovatnije) niste za to tražili dozvolu svojih nadređenih a to će upravo postati prilično javna stvar.

Kada sam lično prvi put video fotografiju Orla u zaokretu sa tim čudom na leđima pomislio sam da je u pitanju loše izveden Fotošop od strane nekog sredovečnog ženskog fan girl člana Fejsbuk grupe Fanovi RV-a. Identične estetske vrednosti i simbolike kao one transparentne lavlje glave u kontri neke plaže sa zalaskom sunca. Zapravo, kao što se tada moglo videti u komentarima, većina korisnika društvenih mreža pitala je: „Ovo je neki Fotošop?“. Ubrzo se pojavila fotografija fotografisana sa repne sekcije trupa letelice i dokazano je da je zapravo neko ovo zaista i uradio.

Ono što se našlo na avionu je ružno, estetski se ne uklapa u formu aviona, koloritno je haotično, nije vojnički i neprimereno je po više osnova. U isto vreme posledica činjenice da Generalštab i Komandu RV i PVO ne zanimaju toliko kreative oslikavanja letelica pa ne postoje standardi, procedure i odobrenja ali i praktičan dokaz da kada bi to sve postojalo nekim oficirima ne treba dozvoliti da se bave kreativom.

Na primer, kada pokušate nešto da uradite a da je komemorativno, prikladno, u čast i izaziva pijetet onda to uradite na drugačiji način i u tom procesu naravno obavestite one iznad vas (kao što ste to već jednom valjda? ranije uradili). Nije bitno ni toliko da li ste na normalnom nivou komunikacije ili pretpočinjenog ustrojstva već jednostavno poželjno je obavestiti ako je već neodobrena samovolja u pitanju jer će biti fotografisano taj dan i rašireno po mrežama to veče.

Drugi akter u ovoj priči je svakako Vojni sindikat koji je jutrošnjim saopštenjem zapravo i obnarodovao ovu sramotu. Zabosti nož u leđa svom poslodavcu u najnezgodnijem mogućem trenutku radi dobijanja prava ili privilegija jeste posao svakog sindikata. Međutim, oni ovde igraju na najprizemniji mogući argument – pravoslavno Srbovanje. Jednostavnije rečeno, i na šta će NGŠ svakako da se pozove, Vojska Srbije je oružana sila više naroda i konfesija u sekularnoj državi. Institucija koja je prilično ravnomerno obezbedila svaku moguću versku službu i infrastrukturu svakoj veri. Sindikatu je u interesu da članstvo bude multikonfesionalno ali i da RV i PVO Vojske Srbije obeleži i Pravoslavni (naravno većinski) praznik koji predstavlja jednu od najdugovečnijih tradicija vazduhoplovaca. Umesto da se fokusiraju na činjenicu loših odnosa po komandnoj liniji oni to dižu na medijski nivo navodne ugroženosti Pravoslavlja što, naravno, nije palo na pamet ni jednoj strani u priči i što naravno nije istina – niko nikome ne brani da se oseća ili moli kako želi.

Vojni sindikat je organizacija koja je u poslednjih par godina obavljala izuzetan posao u predstavljanju interesa svojih članova (koliko god nelogično zvuči da vojska ima pravo na sindikalno organizovanje). Predstavljaju jedan od kredibilnijih i strukovnijih izvor za medije o stanju u vojsci i ne sme im se nikada zaboraviti osećaj za pravdu i kolegijalnost koji su demonstrirali bacanjem svetla na pogibiju pripadnika Vojske Srbije koja bi bila više nego nemoralno zataškana da nije njih. Upravo je zbog toga šteta kada na ovaj način pokušavaju da akutelizuju potpuno drugi problem ili kada njihovo rukovodstvo javnom upotrebom određene estetike simbolički staje na stranu agresora bilo gde, pa i u nedavnom ratu u Ukrajini.

Pravi problem ovde je neshvatljivo odsustvo komunikacije RV i PVO jedinica sa vojnim vrhom koji često nije istog roda kao oni. Nepotrebno zaziranje jednih od drugih u bitnoj temi negovanja specifičnih letačkih simbola i tradicija kao što se to radi u inostranstvu. Činjenica da se značajan broj plavaca koji je više nego kreativan skriva u sistemu, da su pravila o javnom (ne)izražavanju em glupa i neadekvatna od strane Ministarstva odbrane, em da se kao takva u potpunosti ne poštuju od strane pripadnika RV i PVO jer ovi em to neće namerno, em su ta pravila vaseljenski neadekvatna za doba u kojima obe strane žive.

Kako to biva u svakom sistemu kada nema normalne i otvorene komunikacije i strategije ispada ono što se u Srbiji često dešava: podjednaka nenormalnost i vlasti i opozicije a sve prožeto Pravoslavnim Srbovanjem koje je samo sebi svrha jer ko nešto protiv Hrista on Peder.