Nisam siguran koliko sam fotografija jednomotornog helikoptera Bell 206L LongRanger napravio tokom prethodnih decenija, ali sam prilično siguran da sam kroz objektiv ovekovečio dva istorijski jako važna primerka: Bell 206L-1 LongRanger II (YU-HCN, bivši N1082A; c/n 45399) Vazduhoplovne jedinice policije Ministarstva unutrašnjih poslova Federacije Bosne i Hercegovine i američki muzejski Bell 206L-1 LongRanger II (N3911Z; c/n 45658).
Prvi od dva pomenuta helikoptera trenutno je prizemljen i nalazi se u hangaru na međunarodnom aerodromu Sarajevo, u Bosni i Hercegovini. Kamufliran, nalazio se u Srbiji između 1992-2010, gde je dobar deo tog vremena zapravo korišćen u ‘’crnim’’ operacijama – letelica je bila jedan od prva dva helikoptera koji su završili u rukama Resora državne bezbednosti – RDB-a MUP-a Srbije nakon izbijanja rata u BiH (1992-1995), i nastavio da se koristi u tajnoj vazduhoplovnoj jedinici RDB-a, potčinjenoj zloglasnoj Jedinici za specijalne operacije (JSO), koja je konačno raspuštena 25. marta 2003.
Istorija drugog Bell 206L-1 koji sam fotografisao daleko je lepša i prijatnija je za ispričati.
U julu 2011. moje poslovne obaveze su me ponovo dovele na put ka Sjedinjenim Državama. Kada sam birao opcije avio-kompanija da stignem do Biver Krika u Koloradu, izabrao sam najgoru moguću – izuzetno iscrpljujuću i daleko skuplju opciju sa samo jednom jedinom stvari na umu: da letim Boingom 777, avionom koji jednostavno obožavam. I tako sam se početkom jula 2011. zatekao u Vašingtonu, između dva leta.
Šta bi inače uradio svaki vazduhoplovni entuzijasta koji je u Vašingtonu i koji ima oko 6 sati pre leta za Denver? Pa, poseta Smitsonijanovom Nacionalnom muzeju avijacije i astronautike, najvećem muzeju vazduhoplovstva na svetu, koji čuva najveću i najznačajniju kolekciju avijacijskih i svemirskih artefakta za mene je zvučala kao savršen beg sa dosadnog međunarodnog aerodroma Vašington Dales.
Neću opisivati šta sve možete videti u ovo instituciji, ovog puta ću se fokusirati samo na jedan vazduhoplov – čuveni „Spirit of Texas“. Nije u pitanju nuklearni bombarder B-2A američkog ratnog vazduhoplovstva (88-0328).
Parkiran u prizemlju, levo i udaljen od ulazne kapije, prilično nenametljivog izgleda, nalazio se helikopter Bell 206L-1 sa bočnim natpisima „Duh Teksasa“. U to vreme sam za Bel radio već više od decenije i znao sam da je model 206 sklopljen u Mirabelu u Kanadi i pomislio sam da je odrednica Teksas vrlo verovatno povezana sa činjenicom da je sedište Bel Helikoptera u Fort Vortu, Teksas.
– Bel 206 je istorijski važan helikopter i Teksas je njegovo rodno mesto. Moram da proverim sa ljudima iz Bela taj podatak, ali ipak, 100% je logično da natpis „Duh Teksasa“ na ovom muzejskom primerku treba da trajno demonstrira dobro poznati teksaški patriotizam zaposlenih u Belu. – razmišljao sam dok sam napravio neke od fotografija, koje sada možete videti u ovom članku.
Međutim, naknadna provera činjenica mi je pokazala da je priča o helikopteru „Duh Teksasa“ mnogo zanimljivija od zaključka, koji sam sebi dao kao objašnjenje tog letnjeg popodneva 2011. godine.
Bel model 206L LongRanger je produžena varijanta svetski poznatog helikoptera Bell Model 206B JetRanger. Prototip 206L je prvi put poleteo 11. septembra 1974, a varijanta 206L-1, koja je ušla u proizvodnju 1978. praćena je L-1+, L-3, L-3+ i L-4 modifikacijama kao i dvomotornom konverzijom 206LT, sve dok Bel „pametno’’ nije odlučio (kao mnogo puta u svojoj istoriji) da prerano ubije taj uspešni helikopter u ime svetle budućnosti helikoptera koji se tek trebao dokazati. Poslednji 206L-4 napustio je proizvodnu traku u junu 2017.
Henri Ros Pero Mlađi, američki biznismen, koji je ulagao i u razvoj tržišta nekretnina, najpoznatiji je po razvoju luke Alijans (Alliance) u blizini Dalas-Fort Vorta u Teksasu. Jedini sin i najstarije dete američkog milijardera biznismena i bivšeg predsedničkog kandidata Sjedinjenih Država Rosa Peroa, danas ima 63 godine i nalazi se na 951. mestu na Forbsovoj listi najbogatijih osoba na svetu, sa samo 3,2 milijarde dolara. Nego, šta je radio sa 24 godine? Naravno, zabavljao se!
„Put oko sveta za 80 dana“ je avanturistički roman, koji je francuski pisac Žil Vern prvi put objavio 1872. godine. Govori o avanturisti, gospodinu Fileasu Fogu, koji postavlja sebi ambicionzni cilj – da načini put oko sveta i vrati se kući za svega 80 dana. Henri Pero Mlađi odlučio je 1982. godine da će to učiniti brže. Međutim, njegova ideja se suočila sa ozbiljnom pretnjom – australijski preduzetnik, avijatičar i filantrop Ričard Harold Smit (poznatiji kao Dik Smit) je 6. avgusta 1982. iz Dalasa u Teksasu započeo solo pokušaj puta oko sveta u svom potpuno novom helikopteru Bell 206B-3 JetRanger III. Odlučan da ga pretekne u ostvarivanju cilja, Pero Mlađi je isplanirao agresivan raspored letenja uz bolje finansiranje. Uz „malu“ pomoć svog tate, uspeo je!
Imajući na umu cilj da ostane upisan u istoriji kao kopilot prvog leta helikopterom oko sveta, Pero Mlađi je na leto 1982. kupio helikopter LongRanger II za 750.000 USD (neki izvori tvrde 725.000 USD). Modifikacije standardnog poslovnog Bel 206L-1 za put oko sveta počele su odmah zatim i tokom perioda od tri nedelje je iz helikoptera uklonjeno sve što je nepotrebno, a Bel je ugradio i dodatni rezervoar za gorivo od 571,5 litara, što je helikopteru omogućilo trajanje leta od otprilike 8 časova. Postavljeni su plovci – pontoni na naduvavanje koji se mogu koristiti za vanredno sletanje na vodu. Helikopter je takođe nosio čamac za spasavanje, kao i drugu opremu i zalihe za hitne slučajeve. Instalirana je najbolja navigaciona, komunikaciona i bezbednosna oprema koja je bila dostupna u to vreme, a helikopter je ofarban u svetle boje kako bi se drugim avijatičarima poboljšala njegova vidljivost.
Kao pratioca i podršku u svojoj avanturi, Pero Mlađi izabrao je Džeja V. Koburna, pilota sa velikim iskustvom na helikopteru u vijetnamskom ratu, koji je učestvovao i u spasavanju zaposlenih u kompaniji „Electronic Data Systems (EDS)“, Pola Čiparonea i Bila Gejlorda, optuženih za mito, iz zatvora u Teheranu u predrevolucionarnom Iranu, koje je Ken Folet opisao u svom romanu „On Wings of Eagles“. Preporučujem čitanje ove triler knjige zasnovane na stvarnom događaju iz 1983. godine.
Nakon što su svoj helikopter nazvali „Duh Teksasa“, Pero i Koburn su krenuli iz Dalasa 1. septembra 1982., i vratili se na istu tačku 29 dana, 3 sata i 8 minuta kasnije – 30. septembra 1982., pa je ova, 2022. godina zapravo 40. godišnjica tog istorijskog leta.
Dužina puta od 41.843 kilometara (26.000 milja), pređena je za 246,5 sati pri prosečnoj brzini leta (ground speed) od 188,3 kilometara na sat. Ovi piloti i avanturisti preleteli su preko 26 različitih država i 22 mora i okeana, i potrošili 25.400 kilograma goriva. Načinili su 56 zaustavljanja radi dopunjavanje goriva, uključujući i ona na unapred pozicioniranom kontejnerskom brodu “SS President McKinley” u severnom delu Tihog okeana. Sletanje na brod bilo je neophodno pošto Sovjetski Savez nije dozvolio zaustavljanje i dopunu goriva na Kurilskim ostrvima. Otac Peroa Mlađeg organizovao je dolazak broda, dok je let bio u toku, slanjem obaveštenja samo dve nedelje unapred. Sletanje na kontejnerski brod bilo je dramatično, na moru sa talasima od 4 do 6 metara i pod udarima vetra koji je duvao brzinom od 74 kilometra na sat (40 čvorova)!
Jedanaestočlana posada u transportnom avionu C-130 Herkules letela je ispred „Duha Teksasa“ radi zemaljske podrške i dopunjavanja goriva. Među brojnim zanimljivostima treba pomenuti i da je tokom leta u Evropi Bell 206L sleteo i na Međunarodni avio-sajam u Farnborou. Odlazeći iz Ujedinjenog kraljevstva, Pero Mlađi i Koburn su preleteli Francusku „ispod radara“ pošto nisu mogli da se putem radio-stanice jave francuskim vazduhoplovnim vlastima, zbog nepoznavanja francuskog jezika. Uspeli su da se zaustave u Marseju, pre dodatnih sletanja za dopunu goriva u Napulju i Atini. Zatim su prešli Sredozemno more do severne Afrike (Egipat). Azijski deo putovanja počeo je u noći 12. septembra sletanjem u Karači, Pakistan. Zatim, avijatičari su se zaustavili u Delhiju pre nego što su krenuli na jednu od najdužih deonica putovanja – do Kalkute. Usledila su zaustavljanja u Burmi, a kasnije i u Japanu.
Ruta je uključivala i zaustavljanje na nekim od sledećih lokacija: Dalas (Teksas, SAD); Montreal, Sept-Iles i Kuaktak (Kanada); Vazduhoplovna baza Sonderstorm/Blui Vest-8 i Kulusuk (Grenland); Sumburg (Škotska); London (Engleska); Marsej (Francuska); Napulj (Italija); Atina (Grčka); Kairo i Luksor (Egipat); Džeda (Saudijska Arabija); Bahrein; Muskat (Oman); Karači (Pakistan); Delhi i Kalkuta (Indija); Rangun i Mergui (Burma, danas Mjanmar); vazduhoplovna baza Klark (Filipini); Tajpej (Tajvan); Kagošima, Fukuoka i Kaširo (Japan); kontejnerski brod McKinley; Dič Harbor i Ferbanks (Aljaska, SAD); Edmonton (Kanada), Bilings (Montana, SAD), Denver (Kolorado, SAD); i Dalas (Teksas, SAD).
Dok su bili na putu, Pero Mlađi i Coburn su postavili FAI (Fédération Aéronautique Internationale, Svetska federacija vazdušnih sportova) rekord za brzinu helikoptera koji leti oko sveta, ka istoku, sa prosečno 56,97 kilometara na sat, odnosno 35,399 milja na sat (klasa E-1d , FAI evidencija broj 1254). Takođe su postavili seriju rekorda u letovima između dve destinacije (point-to-point) najvećom brzinom, u proseku od 179,39 kilometara na sat (111,47 milja na sat), koju su postavili 7. septembra 1982. godine, na letu „Duha od Teksasa“ od Londona do Marseja (broj datoteke evidencije FAI 10018). FAI je svetsko upravno telo za vazdušne sportove, a takođe beleži i ključne podvige vezane za svemirske letove sa ljudskom posadom.
Dana 15. novembra 1982., „Duh Teksasa“ je prebačen u vazduhoplovnu bazu Endrjuz i doniran Nacionalnom muzeju vazduhoplovstva i astronautike. Nedugo zatim, Pero Mlađi i Koburn su dobili zlatnu medalju Federalne uprave za vazduhoplovstvo (FAA) od predsednika Ronalda Regana, u čast njihovog velikog dostignuća koje se i danas beleži u Ginisovim svetskim rekordima kao prvi obilazak sveta helikopterom (First Circumnavigation by Helicopter).
Dik Smit, Australijanac koji je motivisao Peroa Mlađeg, da načini let oko sveta, postao je prva osoba koja je helikopterom samostalno letela oko sveta. Let koji je Smit započeo 6. avgusta 1982. konačno je završen skoro godinu dana kasnije, 22. jula 1983. nakon što je prošao 56.742 kilometra i sleteo u fabriku Bel Helikoptera u Fort Vortu na 50. godišnjicu prvog solo obilaska sveta Vajlija Posta u avionu Lockheed 5C Vega „Winnie Mae“.
Konačno, 3. jula 2011. u popodnevnim satima „Duh od Teksasa“ je ostvario još jedno dostignuće – dobio je čast da izbliza i lično upozna Igora Božinovskog. Ostalo je istorija!
P.S. Ukucajte “Spirit of Texas” u Google-u i zatim izaberite opciju Images. Đavo je u detaljima.
FlyKu
Изванредан текст.
нЕгрутин
Јако занимљива прича, али вјерујем да као и мене већину више интересује прича о овом првом поменутом хеликоптеру YU-HCN (колоквијално „блацк опс“) од БД-а тј од ЈСО-а. Ако се уопште може пронаћи неке информације или код нас када је црно онда је баш баш црно :-)
Avijator
Podseća na helikopter iz GTA Vice City