ŽENEVA – Primarne teme ovogodišnjeg EBACE-a bile su ekonomski rast i bezbednost avio-saobraćaja. Bezbednost predstavlja apsolutni prioritet čak i ispred fleksibilnosti i efikasnosti.
Dan pred otvaranje konferencije održani su celodnevni seminari za obuku kabinskog osoblja kao seminari o trendovima u bezbednosti avio-saobraćaja. Iako je rasprostranjeno mišljenje da kabinsko osoblje čine uglavnom hostese u avionu tj. nasmejane lepotice koje služe za oplemenjivanje prostora, zapravo nije tako. Jer neko ko plati desetine milona dolara za privatni avion poslednje što u vanrednoj situaciji želi je da nasmejana lepotica počne da vrišti ili pada u nesvest. Zato uopšte ne iznenađuje što je kabinsko osoblje vrlo često sertifikovano za medicinsku negu i intervencije, obučeno da reaguje u vanrednim situacijama i iznad svega detaljno upoznato sa tehnologijom aviona u kojem leti. Zato su glavne teme celodnevnih seminara bile, naravno, bezbednost putnika i upoznavanje sa trendovima bezbednosti zemaljskih operacija i letenja.
Samoregulacija industrije
Prvi dan konferencije bio je posvećen bezbednosti i regulativi. Kako u domenu bezbednosti avio-saobraćaja i kontrole letenja tako i u domenu ekologije i zaštite čovekove okoline.
Evropa je, uz Severnu Ameriku, svetski lider na polju bezbednosti avio-saobraćaja. Poslovna avijacija tome u mnogome doprinosi. Sa jedne strane korišćenjem najsavremenije tehnologije koja ulazi u operativnu primenu mnogo pre primene kod komercijalnih avio-kompanija. Sa druge strane to je retka grana privrede koja je dostigla nivo samo-regulacije. Naime, kako je ceo biznis model zasnovan na fleksibilnosti i udobnosti ali pre svega na bezbednosti, operateri samoinicijativno usvajaju naprednije standarde bezbednosti a onda ih sa regulatornim telima formalizuju u zvaničnu regulativu.
Evropa je i svetski lider u pogledu ekoloških standarda i očuvanja životne sredine. Po prirodi stvari to je regulativa koja dodatno komplikuje i poskupljuje poslovanje. No, zajedničkim radom regulatornih agencija i operatera sva nova pravila i standardi uvode se paralelno i u skladu sa regulativom za bezbednost avio-saobraćaja. Time je investicija koja objedinjuje ove dve oblasti ekonomski prihvatljiva i opravdana za operatere.
Neformalno, ali očekivano, sva ta stroga i zahtevna regulativa je i način da se EU operateri poslovne avijacije zaštite od nelojalne konkurencije. Dosta operatera koristeći slabu regulativu nerazvijenoh zemalja, leti na sumnjivim avionima sa lošim održavanjem u nesertifikovanim servisnim centrima i sa neadekvatno obučenim posadama. Pa i tada, takvi operateri dolaze sa svojim putnicima (ili po svoje putnike) na evropske aerodrome čime direktno urušavaju uspostavljeni nivo bezbednosti.
Još jedna tema koja je zaokupljala pažnju učesnika konferencije su nelegalni letovi. Po regulativi, letove u domaćem avio-saobraćaju mogu obavljati samo domaći operateri. Često se dešava da inostrani operateri pokušavaju da kreativno zaobiđu ili prosto ignorišu pravila. Takođe, prečesto su letovi komercijalnih operatera proglašeni privatnim letovima vlasnika aviona čime ne podpadaju pod regulativu o poslovnoj avijaciji. Ovaj problem u mnogome ugrožava poslovanje evropskih operatera ali i negativno utiče na opštu bezbednost neba nad Evropom. Zato operateri i regulatorne agencije zajedno rade na pronalaženju rešenja kojima bi sprečili ili sankcionisali takve operatere.
Kontrola letenja
Integrisano upravljanje nebom Evrope i zajednička kontrola letenja presudno doprinose bezbednosti letenja, kako u komercijalnom tako i u sektoru poslovne avijacije. Sledeća faza razvoja Evropske kontrole letenja i integrisanog upravljanja vazdušnim saobraćajem fokusiraće se na unapređenje performansi i redukciju troškova. Očekuje se daleko veći stepen integracije kroz smanjenje broja malih kontrola koje se preklapaju na relativno malom prostoru. Program za razvoj evropskog sistema za upravljanje vazdušnim saobraćajem (SESAR – Single European Sky Air Traffic Management Research Program) uveliko priprema novine koje će direktno podići efikasnost i smanjiti troškove.
Za Srbiju je ova tema posebno zanimljiva budući da je naš vazdušni prostor relativno mali, kao i nekadašnjih republika bivše SFRJ.
Blog Slobodana Vučkovića
СаЛе
Лепе вести, нема шта! Браво за чланак који скреће пажњу читалаца и освешћује их у вези са поменутим темама.
Још би лепша ситуација била да се ова наша намучена Србија малчице више заинтересује нпр. за SESAR програм и развојне могућности који исти нуди. Капацитете, базу знања, истраживаче и развојне инжењере сигурно имамо, а све то, такође, и на институционалном нивоу (надлежно министарство, ДЦВ, СМАТСА, Јат техника, ВТИ, факултети, институти …)
Како год било, и даље ћу упорно (и непоправљиво) да верујем да смо способни да постигнемо много, много више од бављења јефтином чаршијском (ваздухопловном) трачаријом, и ко је шта (и коме?) мислио, рекао, опсовао …
(користан линк: http://www.sesarju.eu )
.