BEG airport status
EBACE 2013: Bezbednost i samoregulacija biz-jet industrije

EBACE 2013: Bezbednost i samoregulacija biz-jet industrije

ŽENEVA – Primarne teme ovogodišnjeg EBACE-a bile su ekonomski rast i bezbednost avio-saobraćaja. Bezbednost predstavlja apsolutni prioritet čak i ispred fleksibilnosti i efikasnosti.

 
IMAG3811
 
Dan pred otvaranje konferencije održani su celodnevni seminari za obuku kabinskog osoblja kao seminari o trendovima u bezbednosti avio-saobraćaja. Iako je rasprostranjeno mišljenje da kabinsko osoblje čine uglavnom hostese u avionu tj. nasmejane lepotice koje služe za oplemenjivanje prostora, zapravo nije tako. Jer neko ko plati desetine milona dolara za privatni avion poslednje što u vanrednoj situaciji želi je da nasmejana lepotica počne da vrišti ili pada u nesvest. Zato uopšte ne iznenađuje što je kabinsko osoblje vrlo često sertifikovano za medicinsku negu i intervencije, obučeno da reaguje u vanrednim situacijama i iznad svega detaljno upoznato sa tehnologijom aviona u  kojem leti. Zato su glavne teme celodnevnih seminara bile, naravno, bezbednost putnika i upoznavanje sa trendovima bezbednosti zemaljskih operacija i letenja.
 

Samoregulacija industrije

 
Prvi dan konferencije bio je posvećen bezbednosti i regulativi. Kako u domenu bezbednosti avio-saobraćaja i kontrole letenja tako i u domenu ekologije i zaštite čovekove okoline.

Evropa je, uz Severnu Ameriku, svetski lider na polju bezbednosti avio-saobraćaja. Poslovna avijacija tome u mnogome doprinosi. Sa jedne strane korišćenjem najsavremenije tehnologije koja ulazi u operativnu primenu mnogo pre primene kod komercijalnih avio-kompanija. Sa druge strane to je retka grana privrede koja je dostigla nivo samo-regulacije. Naime, kako je ceo biznis model zasnovan na fleksibilnosti i udobnosti ali pre svega na bezbednosti, operateri samoinicijativno usvajaju naprednije standarde bezbednosti a onda ih sa regulatornim telima formalizuju u zvaničnu regulativu.

Evropa je i svetski lider u pogledu ekoloških standarda i očuvanja životne sredine. Po prirodi stvari to je regulativa koja dodatno komplikuje i poskupljuje poslovanje. No, zajedničkim radom regulatornih agencija i operatera sva nova pravila i standardi uvode se paralelno i u skladu sa regulativom za bezbednost avio-saobraćaja. Time je investicija koja objedinjuje ove dve oblasti ekonomski prihvatljiva i opravdana za operatere.
 
IMAG3851
 
Neformalno, ali očekivano, sva ta stroga i zahtevna regulativa je i način da se EU operateri poslovne avijacije zaštite od nelojalne konkurencije. Dosta operatera koristeći slabu regulativu nerazvijenoh zemalja, leti na sumnjivim avionima sa lošim održavanjem u nesertifikovanim servisnim centrima i sa neadekvatno obučenim posadama. Pa i tada, takvi operateri dolaze sa svojim putnicima (ili po svoje putnike) na evropske aerodrome čime direktno urušavaju uspostavljeni nivo bezbednosti.

Još jedna tema koja je zaokupljala pažnju učesnika konferencije su nelegalni letovi. Po regulativi, letove u domaćem avio-saobraćaju mogu obavljati samo domaći operateri. Često se dešava da inostrani operateri pokušavaju da kreativno zaobiđu ili prosto ignorišu pravila. Takođe, prečesto su letovi komercijalnih operatera proglašeni privatnim letovima vlasnika aviona čime ne podpadaju pod regulativu o poslovnoj avijaciji. Ovaj problem u mnogome ugrožava poslovanje evropskih operatera ali i negativno utiče na opštu bezbednost neba nad Evropom. Zato operateri i regulatorne agencije zajedno rade na pronalaženju rešenja kojima bi sprečili ili sankcionisali takve operatere.
 

Kontrola letenja

 
Integrisano upravljanje nebom Evrope i zajednička kontrola letenja presudno doprinose bezbednosti letenja, kako u komercijalnom tako i u sektoru poslovne avijacije. Sledeća faza razvoja Evropske kontrole letenja i integrisanog upravljanja vazdušnim saobraćajem fokusiraće se na unapređenje performansi i redukciju troškova. Očekuje se daleko veći stepen integracije kroz smanjenje broja malih kontrola koje se preklapaju na relativno malom prostoru. Program za razvoj evropskog sistema za upravljanje vazdušnim saobraćajem (SESAR – Single European Sky Air Traffic Management Research Program) uveliko priprema novine koje će direktno podići efikasnost i smanjiti troškove.

Za Srbiju je ova tema posebno zanimljiva budući da je naš vazdušni prostor relativno mali, kao i nekadašnjih republika bivše SFRJ.
 
 
Blog Slobodana Vučkovića
 
 

[easy-social-share buttons="facebook,twitter,google,pocket,linkedin,mail" counters="1" counter_pos="inside" total_counter_pos="none" fullwidth="yes"]

Komentari

С

Лепе вести, нема шта! Браво за чланак који скреће пажњу читалаца и освешћује их у вези са поменутим темама.
Још би лепша ситуација била да се ова наша намучена Србија малчице више заинтересује нпр. за SESAR програм и развојне могућности који исти нуди. Капацитете, базу знања, истраживаче и развојне инжењере сигурно имамо, а све то, такође, и на институционалном нивоу (надлежно министарство, ДЦВ, СМАТСА, Јат техника, ВТИ, факултети, институти …)

Како год било, и даље ћу упорно (и непоправљиво) да верујем да смо способни да постигнемо много, много више од бављења јефтином чаршијском (ваздухопловном) трачаријом, и ко је шта (и коме?) мислио, рекао, опсовао …

(користан линк: http://www.sesarju.eu )
.

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Nenad N. na: Kraj karijere poslednjih MiG-ova 21 u Evropi: Hrvatski vazdušni prostor privremeno će čuvati Italijani i Mađari

Meni nije jasno zasto ne moze i obuka i dezurna para. Da li je obuka pravi razlog? Pa to je avion, nije leteci tanjir, niti su ti ljudi tek juce seli u kokpit. Malo se preteruje sa tom mistifikacijom obuke na modernim borbenim avionima. Pa i u Srbiji klinci netom sa akademije lete MiG-29.

02. Dec 2024.Pogledaj

Djuka na: Kraj karijere poslednjih MiG-ova 21 u Evropi: Hrvatski vazdušni prostor privremeno će čuvati Italijani i Mađari

Slovenija se odlucila da nema lovacku avijaciju, a oni su svojim rezultatima do sada pokazali da znaju sta rade! Protiv koga Madjari, Slovaci, Hrvati i ini planiraju dizati te avione? Jedna je stvar imati par stotina tenkova i transportera, a sasvim druga letelice koje po komadu kostaju par stotina miliona. Neefikasno je imati 5 mikro…

02. Dec 2024.Pogledaj

Srbofil na: Kraj karijere poslednjih MiG-ova 21 u Evropi: Hrvatski vazdušni prostor privremeno će čuvati Italijani i Mađari

@Pajo Nikakvih prava se niko ne odriče. Prosto kad imaš ograničene resurse, onda se optimizuju troškovi. Holandija ima 17 miliona stanovnika i BDP 1.2 triliona dolara. Vojni budžet Holandije je kao republički budžet HR. HR bi morala podići budžet za trećinu da bi dostigla nivo Srbije, a Srbija je baš mala ekonomski i vojno i…

02. Dec 2024.Pogledaj

Goran na: Kraj karijere poslednjih MiG-ova 21 u Evropi: Hrvatski vazdušni prostor privremeno će čuvati Italijani i Mađari

Pajo, jako dobro ste to objasnili. Hrvatska ima jako negativna iskustva iz recentne prošlosti i nikako se, zbog smještaja u i danas problematičnoj regiji, ne može uspoređivati s dosta drugih članica NATO saveza koje se ne nalaze u hrvatskoj situaciji. A kao zemlji ipak relativno pristojne ekonomije koja raste iz godine u godinu nije joj…

02. Dec 2024.Pogledaj