[ANALIZA] Da li je PVO Kuvajta oborila tri američka borbena aviona F-15E?

Ažurirano nakon objavljivanja članka: „Wall Street Journal“ izveštava„Wall Street Journal“ izveštava da je kuvajtski F-18 oborio tri američka borbena aviona. 

Da li će se ponovo ispostaviti da je, u 21. veku, u ratovima koje su vodili, najveći protivnik američke avijacije njihov sistem PVO Patriot?

Najdramatičniji događaj novog rata Sjedinjanih Američkih Država, bar do sada, svakako je obaranje čak tri američka borbena aviona F-15E iznad Kuvajta.

Brzo su se pojavili snimci i izjave, kako nadležnih u Kuvajtu, tako i u SAD-u. Odmah se počelo sa tvrdnjama da su u pitanju obaranja nastala usled „prijateljske vatre“.

Prema raspoloživim snimcima teško je sa sigurnošću tvrditi, ali imajući u vidu da su prethodnih dana kuvajtski „Patriotski“ raketaši bili prilično aktivni, sasvim je moguće da su za bar dva od tri obaranja pomenutih F-15E odgovorne baterije kuvajtskih Patriota.

Druga mogućnost je i dejstvo prijateljskog aviona, moguće i kuvajtskog ratnog vazduhoplovsrva.

Kako bilo, obaranje trećeg aviona je, po mom mišljenju, za nijansu sporno.

Moguće je da se srušio usled kvara ili usled dejstva nekog drugog kuvajtskog ili čak iranskog sistema PVO. Pretpostavljam da ćemo to saznati u narednim nedeljama i mesecima.

Što se tiče snimka jednog od dva aviona F-15E koji je pogođen, praktično ne vidi raketa. Vidi se vidi kinetički udar u zadnji deo aviona (motore), a letelica je gotovo istog trenutka izgubila upravljivost i ubrzo zatim počela da pada. Ovakav scenario mogao bi, verovatno, odgovarati kinetičkom udaru raketa PAC-3 CRI/MSE koje nemaju bojevu glavu, već svoje mete obaraju silom i brzinom direktnog udara u njih.

Komentatori su bili brzi da okrive automatski režim rada kod sistema Patriot, što kao razlog može biti samo delimično tačno.

Osnovni režimi rada sistema Patriot su poluautomatski i automatski.

Poluautomatski režim rada

– radarska stanica traži, otkriva i prati ciljeve automatski, operator može da uključi ili isključi radar.
– sa upravljačkom palicom selektuje odraz cilja i time ga označi, kako bi se za taj cilj pojavili parametri leta na ekranu pokazivača.
– pritiskanjem odgovarajućeg tastera, operator postavlja cilj u TBEQ (red za angažovanje).
– sistem će odlučiti koji tip projektila će biti lansiran, sa kog lansera i kada će biti lansiran, operator nema nikakvu mogućnost da utiče na selekciju bilo čega navedenog.

Automatski režim rada

– radarska stanica traži, otkriva i prati ciljeve automatski, operator može da uključi ili isključi radar.
– kada se neprijateljski cilj otkrije, sistem postavlja cilj u TBEQ (red za angažovanje).
– sistem će odlučiti koji tip projektila će biti lansiran, sa kog lansera i kada će biti lansiran.

Dakle, kod Patriota su oba režima, automatski i poluautomatski u stvari automatizovani, ali jedan na višem, a drugi na nešto nižem nivou. Ne postoji klasičan ručni režim rada.

Razlika je u tome što u poluautomatskom režimu jedan od operatora ima mogućnost da ručno selektuje ciljeve, očita podatke koji se pojave na ekranu i postavlja ciljeve u red za angažovanje u skladu sa prioritetima i uputstvima odnosno komandama komandira. Treba znati da se u kabini upravljanja baterijom Patriot nalaze dva pokazivača za kojim sedi po jedan operator, jedan pokazivač pokazuje sirovu sliku, a drugi obrađenu.

U sredini sedi komandir koji daje nalog: „selektuj ovaj cilj, pa sad ovaj, pa sad ovaj, itd….“, a zatim i „ubaci u red za angažovanje prvo ovaj cilj, pa ovaj cilj, pa ovaj cilj“. Ali sve posle toga je automatizovano. Dakle sa koliko raketa (to se može odrediti kod podešavanja sistema i može se menjati tokom poluautomatizovanog rada, a može se i potpuno prepustiti algoritmu automatike) će ciljevi biti gađani, sa kojim tipom raketa (ako ih ima više), kada će rakete biti lansirane, sa kog lansera i po kom redosledu.

Kod automatskog režima, sve praktično ide automatski, uključujući i lansiranje. Može se postaviti ograničenje oko načina gađanja, radi uštede raketa, a postoji i „Engagement override“ mogućnost kada se može zaustaviti paljba ili stopirati pre početka, čak i u automatskom režimu rada. Naravno, uvek se može isključiti zračenje radara. Ručno.

Sistem Patriot ima više načina gađanja. Jedan način je jedinačna paljba, dakle lansiranje jedne rakete na jedan cilj. Zatim ima opciju plotunskog gađanja, kada se jedan ili više ciljeva gađa sa većim brojem projektila presretača, rapidno, sa malom vremenskom zadrškom između lansiranja, radi povećanja verovatnoće uništenja balističkih projektila koji su po definiciji veoma brzi u fazi dolaska na cilj.

U Ukrajini smo imali prilike da vidimo donekle nekontrolisanu potrošnju raketa od strane tamošnjih posada PVO, zbog rada u automatskom režimu, zasićenja dolazećim ciljevima, verovatno i nedovoljnog praktičnog iskustva sa sistemom.

Postoji i način gađanja – „u talasima“. Ovaj način gađanja je sličan plotunskom gađanju, a koristi se kod gađanja veoma brzih i manevrišućih ciljeva i u uslovima ometanja, kada se na više ciljeva lansira veći broj raketa gotovo jedna za drugom u veoma kratkim vremenskim intervalima.

Sistem Patriot ima i režim rada „TVM Spoof“, koji je u stvari režim „lažnog gađanja“ u kome sistem imitira specifičan, jedinstveni radio signal koji se kreira tokom završne, visokoprecizne faze praćenja cilja rakete Patriot, koji neprijateljski prijemnici mogu da detektuju kao neposredni udar. Tada oni kreću u manevrisanje ili pak napuštaju napad. Takođe, ova metoda je otkrivala i sporije jurišnike i bombardere koji nisu mogli tako manevrisati i onda se raketna vatra mogla koncentrisati na upravo te slabo manevrišuće ciljeve. Novije verzije Patriota danas koriste i savremenije sisteme obmane.

Mogući razlozi

U ovom konkretnom slučaju, mišljenja sam da je greška kod sistema IFF ili greška posluge baterije.

Ako je pogođeno više letelica raketama ispaljenim iz više baterija, onda bih grešku posade baterije isključio.

Slično se dogodilo 2003. godine, kada su prilikom invazije na Irak, američke baterije Patriot oborile dva saveznička aviona – F/A-18 i Tornado, uz pogibiju trojice članova posade.

Čak je i jedan američki F-16 raketom HARM neutralisao jednu bateriju Patriot, kada ga je zahvatila nišanskim radarom.

To je tada izazvalo veliku pometnju u američkoj vazduhoplovnoj komandi. Nakon toga je donešena odluka da se posadama Patriota zabrani postavljanje sistema na potpuno automatski način rada. Takođe, rekli su pilotima da koriste pouzdaniji nekodirani sistem IFF. Vojska je obećala da će popraviti Patriote, odnosno ažurirati softver za IFF.

Jednostavno, IFF sistem nije toliko pouzdan koliko se misli – greške su zaista moguće.

Proučavajući dejstva sistema Patriot protiv prijateljskih aviona nakon invazije Iraka, Naučni odbor za odbranu SAD (DSB) izrazio je duboku zabrinutost. Na kraju krajeva, Irak je savezničkoj vazdušnoj kampanji pružio samo simboličan otpor. Irački avioni nikada nisu izvršili kontranapad. Bagdad je lansirao samo nekoliko balističkih projektila.

Već tada je ispravno zaključeno od strane DSB-a, da će budući ratovi verovatno biti još kompleksniji i time stresniji. Ako baterije Patriot ne bi mogle da se izbore sa suštinski jednostranom vazdušnom bitkom bez slučajnog ubijanja tri saveznička pilota, kako bi se nosili sa sofisticiranim i odlučnim neprijateljem?

Incident u Kuvajtu se može pogledati iz još jednog ugla.

Ukoliko iz bilo kog razloga jedinstveni sistem IFF između kuvajtske PVO i američke vojne avijacije ne funksioniše ili su promenjeni kodovi, a komanda PVO u Kuvajtu nije obaveštena ili sami nisu izvršili izmene, onda automatski režim može biti okrivljen. Mada je praktično krivica opet na IFF režimu, odnosno na nepostojanju koordinacije dve komande.

U poluautomatskom režimu, ukoliko su IFF kodovi nekompatibilni ili promenjeni, morala bi postojati radio-koordinacija američkih vazduhoplovnih snaga i kuvajtske PVO. U tom smislu bi verovatno bilo moguće (i potrebno) da se sistemom veze javlja u komandne centre PVO kuvajtske vojske koje avione i na kojim azimutima ne treba gađati.

U tom slučaju je verovatno bolje koristiti poluautomatski režim rada jer komandir u stanici upravljanja vatrom baterije Patriot ima mogućnost da, na osnovu tih podataka preko sistema veze, komanduje operatoru koje ciljeve da postavi u „red za angažovanje“, a koje da izostavi jer su prijateljski.

Naravno, ovaj način rada bi se trebao koristiti samo kada su saveznički avioni u zoni dejstva lokalnih baterija Patriot. Inače, kada nema prijateljskih aviona u zoni odgovornosti kopnene PVO, situacija sa režimima rada i načinima gađanja baterija Patriot trebala bi se prilagođavati uzimajući u obzir brojnost dolazećih pretnji neprijateljskih projektila i dronova, imajući u vidu da je za napade zasićenja, uz kontrolu trošenja raketa, lakše i jednostavnije koristiti automatski režim rada, koji značajno ubrzava vreme reakcije sistema.

Zoran Vukosavljević, bivši pripadnik raketnih jedinica PVO Vojske Jugoslavije, učesnik borbenih dejstava tokom NATO agresije i vrsan poznavalac PVO tematike ekskluzivni je Tango Six kolumnista.

Zoran je i administrator grupe o PVO tehnici na Fejsbuku, kao i global moderator na balkanskom forumu Palubainfo.