Prvi put nakon gotovo četvrt veka Srbija je nabavila nove helikoptere za vojsku. Dva ruska višenamenska transportera Mi-17V-5 stigla su danas direktno iz fabrike u Kazanju gde su u protekla dva meseca na obuci boravili srpski piloti i tehničari.
Potpuno novi helikopteri za RV i PVO nisu nabavljeni još od 1991. kada je iz fabrike Soko, Mostar isporučen poslednji laki višenamenski helikopter Gazela. Od tada je RV tek 2006. godine od MUP-a Srbije dobilo dva transportna Mi-17 i dva desantno-jurišna Mi-24V koji su za potrebe nekadašnje Jedinice za specijalne operacije Resora državne bezbednosti nabavljeni kao polovni 1998. godine.
Dva Mi-17 su remontovana 2010. godine dok je za Mi-24V procenjeno da se remont ne isplati i oni su otpisani.
I dok su Srbija kao i nekadašnja Savezna Republika Jugoslavija, potom Republika Srpska, pod svoju kontrolu stavile skoro sve dostupne helikoptere nekadašnje JNA, ostale novonastale države na prostoru bivše SFRJ u tom trenutku u segmentu vertikalnog transporta nisu imale gotovo ništa.
Međutim, rukovodstva Slovenije, Hrvatske, Muslimansko-hrvatske Federacije i Makedonije nisu sedele skrštenih ruku. Za potrebe svojih oružanih snaga kupili su ili dobili čak gotovo 140 helikoptera!
I pored embarga na uvoz naoružanja koji je trajao početkom 90-tih godina ove države su nalazile način da ga nabave. Tu su se našli i helikopteri.
Letelice su nabavljane i na crnom tržištu a osim vojnih nabavljani su i helikopteri iz civilnih kompanija. Nakon ukidanja sankcija nabavke su nastavljene a kako su ove države ekonomski napredovale tako su za kupovinu vazduhoplova izdvajana sve veća finansijska sredstva.
Za to vreme SRJ, kasnije Srbija nemilice je trošila resurse nekadašnjeg RV i PVO pri tom ne nabavivši niti jedan nov helikopter 25 godina a nisu bile izvršene ni neophodne modernizacije postojećih.
Za period od 1991. do 2000. godine možda bi se za takvo stanje i moglo naći opravdanja zbog sankcija i posedovanja dovoljnog broja helikoptera različitih tipova i namena ali se to ne može reći za poslednjih 15 godina.
Ovoga puta analiziramo šta su sve od helikoptera nabavile bivše jugoslovenske republike, ne računajući Srbiju, Crnu Goru i Republiku Srpsku (kao deo Bosne i Hercegovine).
Slovenija
Slovenija je prva bivša jugoslovenska republika koja je krenula u osamostaljenje a u oružanom sukobu između slovenačke teritorijalne odbrane i JNA koji je trajao od 27. juna do 7. jula 1991. došla je i do svojih prvih helikoptera.
Bio je to jedan helikopter HO-42 ’’Gazela’’ iz RV i PVO kojim je posada slovenačke nacionalnosti 28. juna preletela na stranu Teritorijalne odbrane. Drugi je bio transporter Mi-8T koji je zarobljen 7. jula a zatim ipak vraćen prilikom povlačenja JNA iz Slovenije.
U drugoj polovini 1991. godine stigla su prva dva helikoptera koja su kupljena u inostranstvu. Reč je o jednom lakom višenamenskom helikopteru Agusta A-109 ’’Hirundo’’ i jednom srednjem višenamenskom helikopteru Agusta Bell AB-412SP.
Potom su u narednih par godina nabavljena još dva helikoptera Bell-412HP od kojih jedan iz kanadskog pogona Bell-a a drugi kao kompenzacija muslimanske vlade u Sarajevu za troškove obuke i opremanja Armije Bosne i Hercegovine. Usledila je zatim kupovina još 5 Bell-412EP 1993. godine kao i dva Bell-206B-3 ’’Jet Ranger III’’ a ubrzo je stigao još jedan Bell-206. Vremenom helikopteri Gazela i A-109 su povučeni iz upotrebe.
Transportne mogućnosti slovenačke vojske značajno je ojačana pristizanjem srednjih višenamenskih transportera AS-532AL ’’Cougar’’. Dva primerka su nabavljena 2003. a još dva 2004. godine a do danas su ovi helikopteri pretrpeli značajne modifikacije i modernizacije. U 2007. godini primljen je i poslednji četvrti helikopter Bell-206B-3.
Hrvatska
Najviše vazduhoplovne tehnike, samim tim i helikoptera, je u poslednjih 25 godina nabavila Hrvatska. Ipak, prvi helikopter do koga su došle hrvatske snage bio je Mi-8T RV i PVO JNA koji je 22. septembra 1991. zarobljen kod Petrinje. Najviše je kupljeno srednjih višenameskih transportnih helikoptera Mi-8, čak 27 komada.
Nabavke ovih vazduhoplova započinju krajem 1992. godine kada je sa raznih strana u Hrvatsku stiglo pet helikoptera i to jedan Mi-8P (od slovačkog Slov Air), jedan Mi-8PS-11 (od poljskog Aeropola) i tri Mi-8T (jedan od Slov Air-a i dva od Aeroflota). Decembra iste godine stižu i prva 4 Mi-8MTV-1.
Tokom 1993. i 1994. počela je isporuka takođe polovnih helikoptera, ovoga puta stiglo je oko 16 Mi-8MTV-1 i jedan Mi-17-1VA. Uglavnom su to bili bivši helikopteri Aeroflota mada ih je bilo i iz drugih ruskih kompanija poput Jakutavije, OLVI, SGA.
U udesima je izgubljeno 7 Mi-8, 1993. godine 4 helikoptera su predata Hrvatskom vijeću odbrane u BiH od kojih su kasnije dva vraćena u Hrvatsku a dva su predata Vojsci Federacije BiH.
Danas se u upotrebi nalazi 14 komada i to dva Mi-8T, jedan Mi-8PS-11, 10 Mi-8MTV-1 (od toga jedan u salonskoj verziji) i jedan Mi-17-1VA. Šesnaest helikoptera je remontovano u periodu 2003-2005. Zatim je 2013. i 2014. usledio remont dodatnih 6 helikoptera a još jedan ciklus remonta preostalih 8 bi trebao biti gotov u narednim godinama.
Najnoviji helikopteri familije Mi-8 u HRZ su transportno-borbeni Mi-171Š (izvozni Mi-8AMTŠ). Prvi od 10 helikoptera koji su dobijeni kao naplata dela klirinškog duga SSSR prema bivšoj SFRJ u vrednosti od 65 miliona dolara, stigao je 5. decembra 2007. a poslednji krajem 2008. godine.
Proces remonta ovih helikoptera trebao bi da započne uskoro a Rusija je izrazila spremnost da uradi ovaj posao pošto nijedan remontni zavod nema serifikat za ovu verziju.
Borbene mogućnosti HRZ-a početkom 90-tih godina značajno su proširene nabavkom desantno-jurišnih helikoptera Mi-24. Prva dva helikoptera u verziji Mi-24D stigla su na ostrvo Krk 15. i 16. juna 1993. godine.
Pošto je na snazi bio embargo na uvoz naoružanja, na njima su skinuti mitraljezi iz nosne gondole a dobili su i oznake crvenog krsta s objašnjenjem da će se koristiti za prevoz ranjenika. Do kraja 1993. je iz Ukrajine stigla dodatna količina Mi-24 a većina njih je bila u verziji Mi-24V.
Po nekim podacima nabavljeno je ukupno 15 Mi-24, 3 Mi-24D i 12 Mi-24V ali je upotrebljavano samo 10, dva Mi-24D i 8 Mi-24V. Ostali su služili kao donori rezervnih delova. Druge informacije govore o tome da ih je nabavljeno 11 ili 12 i da su dva korišćena za delove. Cena helikoptera kretala se od 1,5 do 2,5 miliona dolara.
Prva borbena dejstva hrvatski Mi-24 su imali polovinom 1994. godine. Jedan primerak dobio je iste godine i opremu za osmatranje i elektronsko izviđanje. Na jednom helikopteru je bezuspešno pokušana i integracija protivbrodskih torpeda.
Tokom ratova nekoliko helikoptera je oštećeno vatrom sa zemlje a jedan helikopter se u letu prema Šipovu (BiH) srušio 8. septembra 1995. . Postoje čak tri verzije događaja, prva je da je helikopter udario u dalekovod, druga da je došlo do greške pilota i treća da je oboren. Svi helikopteri Mi-24 povučeni su iz naoružanja u periodu od 2004-2006.
Krajem 1992. su za potrebe obuke pilota iz SAD komercijalnim putem nabavljena 4 laka višenamenska helikoptera MD-500 i to dva MD-500C i dva MD-500D.
Oni su se vrlo brzo, već 1993. našli u sastavu Mešovitog vazduhoplovnog eskadrona Hrvatskog vijeća odbrane u Bosni i Hercegovini koji je dobio i jedan helikopter Schweizer 269.. Jedan MD-500 je izgubljen januara 1994. dok je kao spoljni teret bio nošen ispod helikoptera Mi-8.
Pošto je u letu došlo do nestabilnosti zbog vibracija i klaćenja tereta, posada je odlučila da se MD-500 otpusti da se ne bi ugrozio i sam helikopter Mi-8 i svi koji su bili u njemu. Helikopteri MD-500 povučeni su iz upotrebe krajem 90-tih godina.
Za potrebe školovanja pilota 1997. godine je nabavljeno 10 novih lakih višenamenskih helikoptera Bell-206B-3 ’’Jet Ranger III’’. U udesima su izgubljena dva primerka od kojih jedan februara 1998. Na ovom tipu se pored hrvatskih obučavaju i strani piloti a Bell-206B-3 se koriste i za traganje i spasavanje, osmatranje i vezu.
Bosna i Hercegovina (Federacija Bosne i Hercegovine)
Početkom 1993. muslimanska vlast u Sarajevu ilegalnim putevima započinje opremanje helikopterima svoje oružane snage tj. Armiju Bosne i Hercegovine. Za te potrebe nabavljeno je 12 (po nekim podacima 15) transportera Mi-8 i to 7 Mi-8T, 4 Mi-8MTV-1 i jedan Mi-17.
Prva dva helikoptera (Mi-8T) stigla su na letelište kod Visokog 17.2.1993. kao poklon pojedinih islamskih država. Skoro svi Mi-8 su nabavljeni preko Ukrajine a nekada su uglavnom pripadali sovjetskom/ruskom prevozniku Aeroflot.
Tokom rata su usled udesa i dejstva PVO VRS pretrpljeni teški gubici. Udesi su se između ostalog dešavali i zbog nedovoljne obuke i trenaže posada. Jedan helikopter je novembra 1993. kod Međugorja zarobljen od strane Hrvatskog vijeća odbrane (HVO) ali je po završetku rata ušao u sastav Vazduhoplovstva Federacije BiH.
Prvi gubitak dogodio se 4.12.1994. kada se jedan Mi-8MTV-1 srušio prilikom poletanja sa helidroma Lučko kod Zagreba. U tom udesu teško je oštećen još jedan muslimanski kao i jedan hrvatski Mi-8 koji su se nalazili na stajanci. Oborena su dva Mi-8, jedan 8. maja 1995. blizu Žepe a drugi 28. maja kod Slunja. Iste godine 22. avgusta blizu Goražda dolazi do rušenja jednog Mi-8T.
Jedan Mi-8MTV-1 srušio se prilikom dostavljanja pomoći ugroženom stanovništvu kod Kalinovnika 10. februara 2012. Danas zajedničke vazduhoplovne snage BiH koriste svega jedan helikopter Mi-17, jedan Mi-8MTV-1 uz još tri Mi-8T iz sastava nekadašnjeg RV Republike Srpske. Svi helikopteri su u periodu 2007. do 2011. remontovani u Ukrajini.
Zanimljivo je da su se tokom 1995. godine pojavile informacije da su iz Ukrajine nabavljeni i desantno-jurišni helikopteri Mi-24. Navodno je pet helikoptera prebačeno u Tursku gde su uskladišteni i nikada nisu isporučeni. Posle završetka ratnih sukoba iz Rusije je nabavljen i jedan laki višenamenski helikopter Mi-34 koji se, zbog velikih tehničkih problema koristio za obuku samo nekoliko godina.
1996. i 1997. SAD su u programu vojne pomoći Federaciji BiH nazvanog ’’Opremi i obuči’’ donirali 15 višenamenskih helikoptera Bell UH-1H ’’Iroquois’’. Jedan helikopter je izgubljen već tokom obuke pilota, jedan se srušio 28. juna 2012., mnogi su vremenom kanibalizovani za rezervne delove, deo flote je prizemljen zbog isteka resursa pa je danas aktivno svega tri do četiri UH-1.
Makedonija
Prve helikoptere Makedonija je nabavila juna 1994. iz Ukrajine. Bila su to 4 polovna transportera Mi-17-1V a zbog embarga na uvoz naoružanja bili su ofarbani u belo i imali su civilne registracije. Nakon ukidanja zabrane nabavke oružija 1996. godine ovi helikopoteri su dobili maskirnu šemu.
U inventaru se danas nalaze dva Mi-17-1V koja trenutno nisu operativna i koja čekaju na remont. Dva su izgubljena u udesima, jedan se srušio 17. marta 2001. tokom sukoba sa albanskim teroristima a drugi je izgubljen 12. januara 2008. prilikom vraćanja iz misije EUFOR-a u Bosni i Hercegovini.
Najviše helikoptera nabavljeno je nakon izbijanja sukoba između makedonskih bezbednosnih snaga i albanskih terorističkih grupa. Od ukrajinskog kontigenta KFOR-a na aerodromu Skopski Petrovac prvo su 20. marta 2001. dobijena 4 transportera Mi-8MT a skoro istovremeno Grčka je donirala dva višenamenska UH-1H ’’Iroquois’’.
Danas se u RV Makedonije nalaze sva 4 Mi-8MT od kojih su aktivna samo dva, jedan UH-1H je već 6-7 godina prizemljen dok je drugi poslat na remont u Grčku ali je njegova sudbina neizvesna zbog neplaćanja izvršenih radova.
Neposredna vatrena podrška iz vazduha trupama na zemlji rešena je krajem marta 2001. kada su takođe iz Ukrajine stigla prva dva desantno-jurišna helikoptera Mi-24V. Do početka septembra iste godine isporučeno je ukupno 10 Mi-24V a u decembru su stigla i dva Mi-24K koja predstavlja varijantu za korekturu artiljerijske vatre. Flota Mi-24 se vremenom smanjivala, 2006. su povučena oba Mi-24K a potom i dva Mi-24V.
Nakon par godina ostala su aktivna samo 4 primerka dok su 4 ostavljena kao remontna rezerva. Od 4 Mi-24 koji su bili nastavili da lete dva helikoptera su modernizovana od strane izraelske avio industrije na standard ’’Jasmin’’ a ista firma uradila je i dva helikoptera koji su nazvani ’’Aleksandar’’.
Poslednji helikopteri koji su nabavljeni za RV Makedonije su 4 laka višenamenska helikoptera Bell-206B-3 ’’Jet Ranger’’. Oni su kao polovni kupljeni 2012. i 2013. godine i ušli su u sastav Centra za obuku pilota koji je formiran 2010. godine i koji ustvari predstavlja privatnu firmu sa 50 posto učešća makedonske kompanije Elmak a udeo od 50 procenata ima i izraelski Elbit.
![[CAPA konferencija u Beogradu] Podaci o vazduhoplovnoj industriji u 2024: Složena slika oporavka, izazova i transformacije](https://media.tangosix.rs/2024/11/6C5A2817-1759x-262x130.webp)
![[ANALIZA] Da li su Srbiji zaista potrebni izraelski raketni artiljerijski sistemi PULS i besposadne letelice Hermes?](https://media.tangosix.rs/2024/11/143473_215000086_-puls_fsvdk-2024-artikel-262x130.jpg)
Vladimir
Možda je offtopic ali interesuje me da li je tačan podatak sa Vikipedije da MUP RS u sastavu helikopterske jedinice ima SA330 Puma?
Goran
Ukucaj na google Helikopterski servis Republike Srpske i sve ces saznati.
slavko
MUP RS ima 1kom Sikorskog S76 (VIP), dok su pre vise od 10 godina prodali 2kom AS365 Dauphin, koji su inace, uz remont, mogli da lete jos dugo…
Sta vise, AS365 je bila i ostala dobra platforma za nedogradnju, ali MUPu nisu trebali (kao i Mi17 i Mi24), dok ih je vojska proglasina neperspektivnim.
Mislim da sada pokusavaju da modernizuju i remontuju S76 koji ne leti neko vreme, ali su i u postupku nabavke novih helikoptera (imali su vise prezentacija o kojima je T6 i pisao)
beduin
u Hrvatsku krajem mjeseca pristizu prve 4 Kiowe….a i milicija se obnovila sa AW139. jucer drugi isporucen.
vozilo
Korektno napisan članak što se tiče HR helikoptera. Par stavki bi valjalo ispraviti:
– 16 helikoptera Mi-8 je ramontirano u periodu od 2003.-2005.
– nabavljeno je 11 helikoptera Mi-24 (2 Mi-24D i 9 Mi-24V)
– ne bih se zalijetao s ovom tvrdnjom „jednom helikopteru je bezuspešno pokušana i integracija protivbrodskih torpeda“
– nabavljen je još jedan helikopter Schweizer 269C za potrebe Mješovitog zrakoplovnog eskadrona 1. Hr gardijskog zdruga
vozilo SSC
Dodajem..
Bilo bi lijepo navesti izvor podataka..
vozilo SSC
Nadopuna:
Također trebalo bi ispraviti da su sredinom prosinca 1992. na Krk došla 4 helikoptera Mi-8MTV-1, a nakon preleta na Lučko su im se pridružila dva helikoptera Mi-8T i Mi-8P SlovAir. Jedan od ta 4 prva helikoptera je i taj na fotki gore H-201. 20. prosinca 1992. je jedan iz te skupine od prva 4 helikoptera, H-204, je došao u MZE Split.
Bilo bi korektno navesti izvor podataka, jer nisu pali s neba!
lordsirgiga
Imas informacije ovde na T6 o helikopterskoj jedinici MUPa Srbije pa proveri.
Citajuci sve ove podatke ovde Shvatamo koliko su pogresne odluke o ne nabavljanju tehnike, i koriscenju svega sto je ostalo iz SFRJ, jeste ustedelo se, ali se sada placa ceh u vidu astronomske cene novih primeraka.
Uvek se kod nas ceka zadnja milisekunda da bi se nesto uradilo, iako se takve stvari rade dosta pre te zadnje milisekunde.
Mogli su nasi da nabave dosta mladje primerke iz ukraine ili drugioh zemalja koje su prodavale svoj visak naoruzanja, i to za bagatelu, od milionce zavisno od verzije i starosti, zato sada placamo 12 miliona po komadu, a mogli smoda kupimo od dva pa do 10 helikoptera i Bog da nas vidi, ali se opet sve svodi na to da Vojska nije bila u milosti ni jedne vlasti, zato se i desilo sto se desilo da su resursi pri kraju.
Fishbed
Pošto su bosanskohercegovačke letjelice nabavljane istim kanalima kao i hrvatske, po analogiji tvrdnji koje se ovdje navode, ispada da je Hrvatska nabavljala helikoptere „kao poklon pojedinih islamskih država“. Naoružanje iz islamskih zemalja u BiH je počelo dolaziti nešto kasnije i nije obuhvaćalo zračne snage. Također, taj UH-1H što je oštećen na obuci, odmah je zamijenjen drugim primjerkom iz SAD-a.
Goran
Taj Americki helikopter je dosao kao donacija i po tome bi se reklo super ali kad se pogleda realnost onda se vidi da je to velika prevara. Prvo taj helikopter je bio aktivan u Vietnamu sto govori da je dosta star , vec izraubovan i stalno se kvari a ti servisi oderase i na kraju dosta su veci potrosaci goriva. Sve ukupno skroz ne rentabilan . Za BiH nema boljeg helikoptera od MI-8 ili MI-17 , mada ni to nije kadra odrzavati. Zbog nedostatka novca jedne godine nije ni izvrsen tender za nabavku goriva, pa se letilo jako malo.
Fishbed
Gorane, helikopteri UH-1H imaju jasne tvorničke brojeve s čistim papirima i nije se radilo o nikakvoj „prevari“. Znalo se od kada helikopteri lete, a motori i oprema su remontirani i obnovljeni prije dolaska u BiH. Nitko nikog tu nije slagao. Ispravnost je bila na razini Gazela po Crnoj Gori i Srbiji. Problemi u održavanju su nastali u sustavu nabavke i (ne)plaćanju dijelova, za što treba tražiti razloge i u problematičnoj efikasnosti Ministarstva obrana BiH zbor upitne političke volje raznih igrača u BiH. Jednostavno, da netko tko prima plaću u državnoj instituciji sikreno radi za dobrobit te iste države nevi bilo problema. Ima slučajeva kad se ulaže žalba na tender za nabavku dijelova samo iz razloga da se nabavka uspori, a helikopteri što dulje drže na zemlji.
Griffin
Sve je politika a manje novac. Ovde text i ne morate citati,samo kao dete pogledajte slike,i pola ce vam vec biti jasno. To jest,zapitacete se da li Srbija mogla sve isto? Kao Hrvatska ne. Zasto? Iz politickih razloga. Mi i dan danas imamo neki sirok prsten sankcija na naoruzanje. A cinjenicu da su nasi politicari bili hronicno nezainteresovani,necu opovrgavati.