Vrhovni komadant Vojske Srbije obesmislio istragu udesa školskog aviona Lasta

Tanjug je prvi preneo vest koja u integralnom saopštenju sa sajta predsednika glasi:

Председник Николић постхумно одликовао пилота мајора Горана Савића

Београд, 03. октобар 2012. године – Председник Републике Србије, Томислав Николић, донео јe 28. септембра 2012. године, Указ о додели одликовања, Златне медаље за храброст „Милош Обилић“, мајору Горану Савићу, постхумно, за испољену храброст и дело личног херојства.

Горан Савић (39) је српски јунак који је жртвовао свој живот да би сачувао животе деце.

Горан је иза себе оставио двоје малолетне деце, а својом смрћу спасао је животе других.

Подсетимо, 26. септембра Савић је управљао школским авионом „Ласта V-54“, а услед квара, авион је пао у двориште фабрике боја и лакова „Витекс“ у Новој Пазови. Том приликом Савић је изгубио живот на месту. Захваљујући херојском чину пилота Савића, који је свесно прекасно искочио, јер је до последњег момента тражио најбезбедније место за слетање, нико од мештана Нове Пазове није повређен па ни деца из оближње школе и вртића.

Tango Six je par sati nakon prenošenja ove vesti od strane Tanjuga i Bete i skoro svih klasičnih medija preko njihovih portala kontaktirao Predsedništvo. Veoma ljubazni službenik zadužen za odnose s javnošću objasnio mi je da „predsednik sigurno nije doneo odluku na osnovu medijskih natpisa već isključivo u konsultacijama sa odgovornima i upućenima u temu iz Ministarstva odbrane“.

Amaterizam izvršne i vojne vlasti

Današnjim činom vrhovni komadant izvršio je do sada neviđen pritisak na vojnu istragu koja nije ni blizu završetka i odlikovanjem majora Savića obesmislio ju je u potpunosti. Ono što upada u oči, ukoliko je tumačenje press službe predsednika ispravno, je da su sugestija i mišljenje za ovu odluku došli upravo iz vojske.

Ni trenutka ne kritikujući opravdanu potrebu javnosti za emotivnim zadovoljenjem i proglašavanjem Savića herojem, potrebno je istaći način i trenutak u kojem je država to, sada i zvanično, uradila.

Način svako bira (ja sam izabrao svoj) ali zadovoljenje javnosti i njene potrebe da se jače emotivno ponese u odnosu na tragičnu Goranovu smrt ovim saopštenjem i odlukom vratilo je u upotrebu patetiku omeđenu negde između reči: srpski junak, svesno žrtvovanje i spasavanje života drugih. Ovakvim formulacijama, u kontekstu idealnog medijskog trenutka (dok je tema još aktuelna), vulgarizuje se sećanje na jednog izuzetnog čoveka i pilota koji bi prvi protiv ovoga digao glas, svoju trezvenu logiku i intelekt. Osobine koje su ga krasile  i zbog kojih smo ga, mi koji smo ga za razliku od nekih i poznavali, voleli.

Trenutak je tek sramota za vojsku. U saopštenju stoji da je odluka doneta 28. septembra, dakle dva dana posle pada aviona. Bez ikakvih zvaničnih zaključaka kompetentnih profesionalaca, bez istrage koja bi u potpunosti isključila ili potvrdila tehnički kvar ili ljudski faktor van svake sumnje, neko je iz Ministarstva odbrane odlučio da u javnost pusti sledeće:

Načelnik generalštaba general Ljubiša Diković: „Došlo je do otkaza komandi na avionu.“
Vrhovni komadant Vojske: „…који је свесно прекасно искочио, јер је до последњег момента тражио најбезбедније место за слетање„

Pored ove očigledne nelogičnosti, bitnije je istaći da niko iz vojne organizacije ne sme ništa izjaviti što može imati kontekst ili tumačenje prejudiciranog zaključka dok grupa profesionalaca koja je jedina ovlašćena i stručna ne donese svoje zaključke. Ukoliko je u pitanju otkaz tehnike ekspertiza će trajati mesecima. Ukoliko je po sredi ljudski faktor rekonstrukcija svih okolnosti će takođe toliko trajati.

Pitanje je ko će iz te komisije sada smeti da donese konačno tumačenje uzroka koji se razlikuje od tumačenja obrazloženja ovog odlikovanja? Ili ako će smeti, u šta ipak želim da verujem, onda postoji potencijalna opasnost da se dva zvanična dokumenta dijametralno razlikuju u svojim konačnim zaključcima. Zbog čega bilo kome u vojnoj organizaciji treba ovoliki rizik i zbog čega se na ovaj način požurilo?

Špekulacije

Ako se tvrdi da je Savić „svesno prekasno iskočio i tražio najbezbednije mesto za sletanje“ to znači da je imao mogućnost upravljnja avionom, jer samo mogućnost upravljanja avionom može omogućiti izbegavanje, na primer, škole i/ili vrtića.

Ako se obrazlaže da je Savić odlikovan jer je „svesno prekasno iskočio“ šta to govori o Bećagoviću koji je uspeo da iskoči? Da nije heroj? Da njemu nije bilo na pameti i mogućnosti da nekoga spase na zemlji?

Da li je nekome iz vojske, ko nije poštovao proceduru o neobjavljivanju podataka u javnost dok se istraga ne završi, logično da pilot aviona može prepoznati školu ili vrtić u okolnostima zbog kojih je jedan od pilota odlučio da iskoči? Da li je toj osobi jasno koliko je lokacija pada daleko od škole i vrtića, da li je uopšte pogledao mapu?

Po do sada raspoloživim podacima iz više izvora i na osnovu fotografija sa mesta nesreće Savić je takođe iskočio. To dokazuje i njegov padobran koji je bio aktiviran ali očigledno neefikasan usled nedovoljne visine iskakanja. Opet se nameće pitanje, ako je Savić upravljao avionom radi izbegavanja nekog objekta ili ljudi kako je avion mogao da održi pravac nakon njegovog očiglednog iskakanja?

Mnogo špekulacija? Previše neosnovanih tvrdnji koje mogu a ne moraju biti tačne? Slažem se. Ali sada kada je vrhovni komadant vojske počeo, dozvolite mi da nastavim sa još nekim špekulacijama u koje ni ja nisam siguran ali eto, nivo javne komunikacije o ovako ozbiljnoj stvari je značajno spušten pa da se priključim:

Zbog čega je avion koji nije bio zvanično primljen u naoružanje Vojske Srbije leteo iznad naseljenog mesta?
Zbog čega su nadležni iz vojske i proizvođača odbili sugestije opitnih pilota prilikom razvoja Laste da se u avion ugrade izbaciva sedišta?
Zbog čega su takođe odbili da u avion instaliraju jednostavni rukohvat koji bi pomogao pri izlasku iz aviona u slučaju nepostojanja izbacivog sedišta?
Zbog čega su jedan probni i jedan opitni pilot dokazali da je iz aviona koji je namenjen za obuku neiskusnih pilota-kadeta praktično nemoguće izaći?
Jer ukoliko je procedura evakuacije iz aviona sistemom uništavanja kabine detonacionim sečivom i izvlačenjem svojom dokazano efikasna, zbog čega major Savić danas nije živ? Zato što je hteo da spase nekoga na zemlji ili zato što nije mogao na vreme da izađe iz aviona koji se prema materijalnim dokazima sa mesta udesa očigledno nalazio u pljoštimičnom kovitu – dakle pao je gotovo vertikalno što takođe dokazuje i nepostojanje nikakvih oštećenja u neposrednoj okolini unutar dvorišta 20×30 metara u koje je, kad smo već i kod toga, nemoguće niti uletanje a kamoli sletanje?
Zbog čega u Vazduhoplovno Tehničkom Uputu aviona jasno stoji da je iskakanje obavezno ukoliko avion postane neupravljiv iz bilo kog razloga?

Ukoliko se na pogrešan način interpretira herojstvo Gorana Savića i ukoliko se prihvati princip da bilo ko sme javno i ovako zvanično pojedinačnom definicijom uticati na bilo koji segment istrage dobićemo jednu lepu priču o herojstvu ali će naša vojska i vojno vazduhoplovstvo izgubiti svoju ozbiljnost, profesionalizam i time će najviše odmoći generacijama letača koje dolaze kojima se ovako nešto može ponovo dogoditi.