[ANALIZA] Kako se zaista Irone Dome pokazao protiv Hamasovih raketa?

Poslednjih sedam dana svedoci smo žestokih okršaja između izraelske vojske (IDF) i snaga Hamasa iz pojasa Gaze. Hamas na Izrael lansira na stotine raketa i artiljerijskih granata dnevno, a Izrael uzvraća vazdušnim, a poslednja dva do tri dana i udarima sa zemlje i sa mora po njihovim pozicijama. Takođe, imali smo prilike da vidimo fotografije i video materijale okršaja između izraelskog protiv-artiljerijsko-raketnog sistema Iron Dome i raketnih i artiljerijskih projektila ispaljenih iz pojasa Gaze na Izrael.

Do sada je napisano mnoštvo analiza sistema Irone Dome koji ga većinom hvale. Neke od tih analiza su i moje. Ipak, cilj ovog teksta je detaljnija analiza stvarne efikasnosti ovog sistema i kako bi se on pokazao u sukobu sa nekom, bar prosečno opremljenom i obučenom vojskom. U narednim redovima videćemo da tu ima dosta materijala za razmišljanje na izraelskoj strani.

Radi se o mobilnom sistemu protiv-artiljerijsko-raketne odbrane, razvijenom u kompaniji Rafael Advanced Defense Systems. Sistem je pre svega projektovan za presretanje i uništavanje raketa zemlja-zemlja kratkog dometa, artiljerijskih projektila i minobacačkih granata ispaljenih sa daljina od 4 do 70 km, a čija bi ih trajektorija leta dovela u naseljeno područje. U određenoj meri, sistem se može suprotstaviti i bespilotnim letelicama i krstarećim projektilima, koje prate linearnu putanju leta. Izrael namerava da poveća domet sistema sa trenutnih 70, na 250 km, kao i da ga unapredi tako da sistem može simultano da presreće rakete koje dolaze iz dva različita pravca.

Funkcioniše unutar sistema integrisane protiv-raketne i protivavionske odbrane Izraela, pa se i podaci o ciljevima međusobno razmenjuju i upoređuju. Lansiraće svoje rakete samo i ukoliko se za cilj otkrije da je neprijateljski i ukoliko se uvrdi da je u dometu raketne baterije (od 4 – 70 km), odnosno ukoliko je predviđena tačka udara unutar branjene zone upravo te raketne baterije. Ovo se radi u cilju veće efikasnosti sistema, smanjenjem zone odgovornosti jedne raketne baterije, a i radi uštede raketa koje bi inače često bile lansirane na ciljeve koji su izvan njihove zone odgovornosti, ali u okviru dometa raketa-presretača i radara za otkrivanje EL/M-2084.

Namenjen je za zaštitu naseljenih oblasti i važnih objekata i postrojenja od napada artiljerijskih i raketnih projektila zemlja-zemlja sa balističkom linearnom trajektorijom i u tom smislu se ne koristi kao klasično sredstvo za protivavionsku odbranu, niti mu je to namena, a vrlo ograničeno i uslovno za odbranu od BPL. Izrael je suočen sa povremenim raketnim i artiljerijskim napadima iz pojasa Gaze ili iz južnog Libana na svoju teritoriju i njemu ovi sistemi mnogo znače. Iz dostupnih karakteristika se vidi da jedna baterija obezbeđuje oko 150 km2 teritorije, pri čemu se vodi računa o optimalnom pozicioniranju baterija u odnosu na branjeni prostor i potencijalne položaje napadača. Takođe, cilj je i da se ove rakete ne troše nenamenski inače bi brzo u nekom masovnom udaru mogle biti potrošene, već se vrši dejstvo samo na rakete i granate koje će po proračunu pasti na naseljenu teritoriju ili na branjeni objekat-postrojenje. Nekada se čak  propusti ispaljena raketa-granata, ako se oceni da će pasti u nenaseljeno područje ili da ne ugrožava objekat-postrojenje koje se brani.

Da bi projektil i njegova bojeva glava bili uništeni, raketa-presretač mora pogoditi projektil direktno od napred u vrh, glavu projektila. Na snimcima koji su se pojavili i koji su takođe bili deo naknadne analize, videlo sa da je deo raketa-presretača pogađao projektile sa strane ili iz poniranja, tako da nije dolazilo do uništenja bojeve glave, pa su i neki pogođeni projektili prilikom pada na tlo ipak eksplodirali, uzrokujući manju ili veću štetu.

Prema izvorima IDF (Izraelske vojske) snage Hamasa do sada su na Izrael ispalile oko 3100 projektila, od čega je 450 projektila (oko 15%) imalo tehničke problem i srušili su se sami još u pojasu Gaze, ne prešavši u Izrael. Oko 40%, 1200 projektila je presretnuto od strane sistema Iron Dome, manje od 10% je probilo Gvozdenu kupolu, a ostatak od oko 35% projektila je pao van naseljenog mesta ili branjene zone.

Ovde moram skrenuti pažnju i na ove podatke izdate od strane IDF-a. Naime, mi nemamo nezavisnu potvrdu stvarnog broja lansiranih projektila od strane Hamasa i njihov stvarni broj može biti tih 3100 projektila, ali može biti i za 500 pa i za 1000 projektila niži. Svakako da se i Izrael trudi da sa jedne strane prikaže Hamas kao bezobzirnu terorističku organizaciju koja ispaljuje veliki broj raketa na civilne ciljeve i industrijske objekte ali i da prikaže sistem Iron Dome kao efikasnijim u uništavanju tih projektila nego što zaista jeste.

Takođe, izvori IDF-a tvrde da je oko 450 projektila ispaljenih iz Gaze, palo u sam pojas Gaze uzrokujući civilne žrtve i razaranje civilnih objekata. Ovaj podatak ne možemo proveriti a razumljiva bi bila namera Izraela da se opet pokaže sa jedne strane loša ispravnost projektila kojima Hamas gađa Izrael, ali i da dobar deo civilnih žrtava u Gazi potiče od pada i eksplozije sopstvenih projektila a ne Izraelskih. Navodi se i veliki broj projektila koji je pao u nenastanjenu zonu, odnosno zonu koja se ne brani. Taj podatak takođe može biti upitan, jer se ne može potvrditi iz nezavisnih ili trećih izvora da li je neki projektil zaista pao u nebranjenu zonu ili je pao na obodima branjene zone na neku čistinu ili na neki napušteni objekat ili slično, ne uzrokujući nikakvu ili minimalnu materijalnu štetu. To bi opet govorilo u prilog efikasnosti sistema Iron Dome, koji na te projektile nije reagovao jer nisu bili opasni.

Osvrnuo bih se i na snimke i slike koje smo svi videli, a tiču se eksplozija bojevih glava raketa-presretača Tamir, sistema Iron Dome, kao dokaz o masovnom uništavanju projektila ispaljenih iz pojasa Gaze. Na snimcima vidimo eksploziju bojevih glava raketa-presretača, ali ne znamo da li su ti presretači aktivirani pravilno, u zoni uništenja projektila direktno od napred, u vrh, glavu,  projektila ili bočno ili otpozadi, što može dovesti do odbacivanja projektila van svoje balističke putanje ali ne i do uništavanja bojevih glava tih projektila i one će pasti negde i aktivirati se. Na kraju krajeva, ne znamo ni to da li su u pitanju promašaji raketa-presretača i aktiviranje njihovih samolikvidatora, jer ni na jednom snimku nisam video dodatnu eksploziju koja bi trebalo da se javi odmah nakon blizinske eksplozije bojeve glave rakete-presretača, a koja bi trebalo da predstavlja eksploziju odnosno uništenje bojeve glave balističkog projektila. Treba takođe naglasiti da je primetna određena vrsta cenzure i ćutanja u izraelskim izvorima kada se navodi učinkovitost projektila koji su pali na tlo Izraela. Povremeno se navode podaci o povređenima i materijalnoj šteti, ali veoma šturo, a snimaka sa lica mesta ima veoma malo i uglavnom su produkt amaterskog snimanja pojedinaca koji to nakon toga postavljaju na društvene mreže.

Ono što je takođe novost u ovim redovnim sukobima na relacija Izrael (IDF) – HAMAS je upotreba projektila dometa i preko 200 km od strane Hamasa, nazvanih Ayyash-250 i drugih koji su ispaljivani na Tel Aviv udaljen 180 km i aerodrom Ramon, udaljen 220 km od pojasa Gaze. Ti projektili nisu u domenu aktivnosti sistema Iron Dome, već bi na njih trebalo da deluju drugi protivvazduhoplovni i protivraketni sistemi poput David`s Sling (Davidova praćka) ili čak Arrow” (Strela), ali nemamo podataka o tome. Ipak, prema oskudnim snimcima i slikama koje su izašle u javnost, nekih barem 30-tak projektila tog dometa je palo na centar Izraela – Tel Aviv.

Snage Hamasa očigledno imaju problema sa ispravnošću projektila jer čak 15% je imalo tehnički kvar nakon lansiranja. Takođe, ni preciznost im nije jača strana, čim je oko 35% projektila palo van gradova i objekata na livade, šume ili u pustinju. Od preostalih oko 40% lansiranih projektila, na koje je sistem Iron Dome dejstvovao, presretnuto je po izraelski izvorima najmanje 90% projektila.

Dakle od ukupnog broja projektila, koji su išli na branjenu zonu, efikasnost Iron Dome je, po izvorima IDF, oko 90%, što je veoma visok procenat, van svake sumnje. Takođe, u skladu sa onim što sam već napisao u analizi, ovde se radi o procentu presretnutih projektila, na koje je raketa-presretač delovala aktiviranjem svoje bojeve glave na daljini do 10 metara kako sam gore opisao, direktno od napred ili u susretu.

Postavlja se pitanje: koliki bi procenat uništenja projektila imao sistem Iron Dome, da je Hamas neka ozbiljnija vojska, barem prosečne obučenosti i opremljenosti, koja je u stanju da tih oko 3000 projektila lansiranih u ovih 7 dana smesti u zonu štićenu od strane sistema Iron Dome?

Prema onome što vidimo iz podataka, a imajući u vidu da je oko 10% projektila od njih oko 1500 koji su leteli ka štićenoj zoni probilo štit, postavlja se pitanje kakav bi ishod bio da je preostalih 1500 projektila takođe istovremeno letelo ka branjenim zonama, odnosno da je na svaki pojedinačni branjeni objekat letelo dvostruko više projektila u jednom trenutku? To ne možemo precizno izvesti, ali može se izvući zaključak da bi značajan broj tih projektila takođe probio Gvozdenu kupolu i pogodio svoje ciljeve. Tada bi se efikasnost sistema svakako smanjila i verovatno se približila procentima presretnutih projektila koji bi zvučali realnije.

Ovakav zaključak je logičan, jer je zasićenost sistema ono što može sistem učiniti manje učinkovitim. Pojedini analitičari i novinari smatraju da se pod pojmom zasićenje sistema, smatra samo da li ima dovoljno raketa u sastavu baterije. Naravno, dovoljan broj raketa je važan preduslov, kao i brza popuna novim raketama. Ali ja ovde govorim i o zasićenju radarskog i računarskog sistema. Problem je kod radara za detekciju i praćenje i računara za računanje upadnih uglova i trajektorije leta projektila. Radar sistema Iron Dome prati i ciljeve i rakete-presretače gotovo istovremeno. Radar prati presretač po presretač i što više raketa-presretača prati, to mu ostaje manje vremena da skenira i otkriva nove ciljeve, nove pretnje. To dovodi do toga da radar nema dovoljno vremena da detektuje sve dolazeće ciljeve na vreme i da računa njihove putanje, kao i da prati sve rakete-presretače koji su lansirani i da šalje radio-korekcije na svaku od njih (ukoliko je potrebno). Dolazi do toga da opada tačnost (preciznost) izračunatih parametara i do toga da presretač promaši cilj ili da pogodi bočno ili otpozadi što ne dovodi do uništenja bojeve glave cilja-projektila. Takođe, može se desiti da se za neki cilj-projektil uopšte ne izračuna putanja i na njega ne lansira presretač i ona slobodno, balistički padne i eksplodira (probije štit). Takođe, iako je u načelu pravilo da se na svaki projektil lansira po 2 rakete-presretača, već sada vidimo da se sve češće vrši lansiranje samo 1 presretača na 1 dolazeći projektil. Time se unekoliko i smanjuje verovatnoća uništenja. Ukoliko bi broj ciljeva na koje se mora dejstvovati, po mojoj premisi, bio dvostruko veći (a radi se samo o većoj preciznosti već ispaljenih projektila), situacija bi bila još teža i po osnovu vremena za računanje putanja ciljeva, mogućnosti pravovremene detekcije novih ciljeva, praćenje putanje raketa-presretača, a usled povećanog broja ciljeva, posade bi verovatno bile prinuđene da u još značajnijoj meri vrše lansiranje samo po 1 rakete-presretača na po 1 dolazeći projektil.

Kod ovakve analize treba uzeti u obzir i u kakvim uslovima radi Iron Dome. Pojas Gaze, površine svega 365 km2,  je veoma uzani pojas uz Sredozemno more prema granici sa Egiptom dugačak oko 51 km i širok od 6-12 km. Izrael je bez problema oko njega postavio svoje sisteme Iron Dome prema očekujućim pravcima dejstva i tako zatvorio pravce prema svojim gradovima i industrijskim objektima i postrojenjim na severnom i severo-zapadnom pravcu onoliko koliko je bilo moguće. Hamas nema u svom naoružanju nikakve borbene avione kojima bi mogao pronaći pozicije baterija Iron Dome i na njih dejstvovati vođenim avio projektilima ili razornim i kasetnim bombama, kao ni artiljerijske niti radare sistema VOJ niti bilo šta drugo dovoljno efikasno, čime može pokušati da locira tačne pozicije baterija Iron Dome i radara tog sistema i da na njih dejstvuje dalekometnom artiljerijom ili raketama iz višecevnih bacača raketa.

Hamas nema ni dovoljno kvalitetne izviđačke ili udarne bespilotne letelice koje mogu snimiti i u realnom vremenu proslediti podatke o položaju baterije Iron Dome, na koji bi onda precizno dejstvovala artiljerija ili raketni sistemi zemlja-zemlja. Bespilotne letelice i kamikaze dronovi koje su prikazali ovih par dana (nazvani Shehab) su početak tog razvoja i nisu dovoljno velika opasnost po Izrael, koji te letelice obara klasičnim sistemima PVO ili lovačkom avijacijom. I na kraju, Hamas ne poseduje sisteme PVO koji mogu iole ozbiljno da ugroze vazduhoplovne snage Izraela, niti snage radio-elektronskog ratovanja, da bi mogao barem pokušati vršiti neka ometanja radarskih sistema ili blizinskih radio-upaljača dolazećih projektila (pogotovo onih iz višecevnih bacača raketa).

Trenutno izraelske posade u baterijama Iron Dome mirno rade na svojim pozicijama, gotovo bez straha od napadača iz pojasa Gaze i brinu faktički samo o tome da imaju dovoljno raketa. To nije realno ratno stanje, kao kada bi Izrael bio suočen sa nekom od susednih država, koja ima ozbiljnu vojsku, kao na primer Egipat, koji bi pored svega navedenog teoretski mogao da ispali daleko veći broj projektila nego Hamas, kada bi se sistemi Iron Dome zaista našli u nezavidnom položaju. Tada bi i podaci za sisteme Iron Dome bili svakako niži nego danas, a dolazilo bi i do otkrivanja i neutralizacije pojedinih baterija. Imajući u vidu da, za sada, Izrael ima samo 10 baterija Iron Dome, koje pokrivaju 2 glavna pravca, jedan južno prema pojasu Gaze i drugi severno prema južnom Libanu i Siriji i pokretu Hezbolah, nije teško zaključiti da bi gubitak svake baterije bio udarac za ovakav sistem odbrane. Naravno, to bi već bio rat koji bi se vodio u punom kapacitetu i tada bi do izražaja dolazili i ostali sistemi protivvazduhoplovne i protivraketne odbrane koje Izrael ima, ali niti jedan od njih nema ovako dobre osobine kod obaranja artiljerijsko-raketnih projektila malih radarskih površina i velike gustine vatre, jer nisu ni konstruisani za ove namene, kao i ofanzivne komponente, kako vazduhoplovne, tako i artiljerijsko-raketne.

U tom smislu i dalje ostaje moj stav iz ranijih tekstova o temi ovde na Tango Sixu o mogućnosti nabavke sistema Iron Dome za našu vojsku. Mišljenja sam da ga ne treba nabavljati (imajući u vidu visoku cenu) radi obaranja projektila u nekom budućem, daleko bilo, opštem ratu, jer bi se rakete-presretači veoma brzo istrošili, a i zasićenje radara bi svakako bio problem. Imajući u vidu potencijalne protivnike, problem bi verovatno bio i sa nabavkom novih raketa i rezervnih delova za radare i druge sisteme u slučaju oštećenja.

Ovaj sistem konstruisan je za jednu specifičnu situaciju koju Izrael ima sa Hamasom iz pojasa Gaze i Hezbolahom u južnom Libanu i teško se može dugotrajno efikasno koristiti u nekom opštem ratu širokih razmera.

Kada je Srbija u pitanju sistem bi se kod nas možda mogao preventivno koristiti u zatvaranju pravaca prema Kosovu, ukoliko bi se narednih godina primetilo naoružavanje njihovih nelegalnih bezbednosnih snaga (koje oni smatraju vojskom) i raketama zemlja-zemlja. Tu bi svakako moglo doći do potencijalnih sukoba kraćeg trajanja i uz sporadično ispaljene projektile prema određenim oblastima centralne Srbije, za koje bi njihovi ekstremni elementi mogli biti zainteresovani. Tada bi nekoliko baterija sistema Iron Dome u rukama naše vojske ispoljilo, verujem, efikasnost približnu sada Izraelskoj protiv Hamasa. Iako je ovakav scenario malo verovatan, pogotovo uz prisustvo NATO-a na KiM, možda bi jedna od brojnih parola još iz perioda SFRJ i ovde mogla biti primenjena: “Ništa nas ne sme iznenaditi!”

Zoran Vukosavljević, bivši pripadnik raketnih jedinica PVO Vojske Jugoslavije, učesnik borbenih dejstava tokom NATO agresije i vrsan poznavalac PVO tematike ekskluzivni je Tango Six kolumnista. Zoran je koautor knjige Nebeski štit sa zemlje – Samohodni raketni sistem 2K12 Kub/Kvadrat i administrator grupe o PVO tehnici na Fejsbuku.