Šabla 2021: Lovačka avijacija RV i PVO Vojske Srbije i ove godine u Bugarskoj na gađanju ciljeva u vazduhu

4. jun 2021

[FOTO REPORTAŽA] Vežba Decisive Strike 21: Grčki F-16 blistali nad Krivolakom, vozila JLTV prvi put u prašini Makedonije

4. jun 2021

[SEAS 2021 premijera] Prezentacija Nenada Miloradovića o aktuelnim i budućim projektima u segmentu vazduhoplovne i PVO tehnike

3. jun 2021

[SEAS 2021 premijera] Erbas projekti u Srbiji: Saradnja je tek na početku

3. jun 2021

[SEAS 2021 premijera] Kanada ozbiljna u regionu: Posle Crne Gore sledeća je Severna Makedonija

2. jun 2021

Hrvatski premijer o detaljima isporuke i plaćanja Rafala

2. jun 2021

Rusija razvija AESA radar koji je sposoban za praćenje dronova veličine lista papira, prvo ispitivanje sa sistemom PVO Pancir

1. jun 2021

SAAB: Naša ponuda je delotvornija za Hrvatsku

28. maj 2021

[POSLEDNJA VEST] Hrvatska zvanično izabrala Rafal, 12 polovnih aviona biće plaćeno „999 miliona evra“

28. maj 2021

Suhoj radi na razvoju prvog ruskog savremenog jednomotornog borbenog aviona

28. maj 2021

Jedinice RV i PVO Vojske Srbije izvele zajedničko taktičko uvežbavanje

27. maj 2021

[ANALIZA] Hrvatska sa Rafalom, Srbija sa MiG-29SM: Ko je bolji?

27. maj 2021

LOM Praha preuzima posao remonta helikoptera Mi-8/17/171 Severne Makedonije

26. maj 2021

BIS za Dvadesetjedinicu: Kad jedan mladić penzioniše svog starijeg kolegu

22. maj 2021

Srpsko ministarstvo odbrane ponovo transparentno: Objavljeni prvi snimci modernizovanog MiG-a 29 SM

22. maj 2021

Ivan Selak: Da li Hrvatska sebi može priuštiti Rafal u ovom trenutku?

21. maj 2021

[VIDEO] Iza scene: Kako smo organizovali SEAS 2021

21. maj 2021

[POSLEDNJA VEST] Jutarnji list: Hrvatska kupuje Rafale

20. maj 2021

Gledajte prenos 2. dana Vazduhoplovnog samita jugoistočne Evrope: Obuka vojnih pilota, helikopteri, svemir i restauracija starih aviona

19. maj 2021

[SEAS 2021] Nenad Miloradović ekskluzivno za Tango Six o opremanju i modernizaciji RV i PVO Vojske Srbije: Nastavljamo da nabavljamo Erbas helikoptere, razviće se turboprop Lasta

18. maj 2021
[ANALIZA] Kako se zaista Irone Dome pokazao protiv Hamasovih raketa?
Medijska zvezda: Irone Dome / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

[ANALIZA] Kako se zaista Irone Dome pokazao protiv Hamasovih raketa?

Poslednjih sedam dana svedoci smo žestokih okršaja između izraelske vojske (IDF) i snaga Hamasa iz pojasa Gaze. Hamas na Izrael lansira na stotine raketa i artiljerijskih granata dnevno, a Izrael uzvraća vazdušnim, a poslednja dva do tri dana i udarima sa zemlje i sa mora po njihovim pozicijama. Takođe, imali smo prilike da vidimo fotografije i video materijale okršaja između izraelskog protiv-artiljerijsko-raketnog sistema Iron Dome i raketnih i artiljerijskih projektila ispaljenih iz pojasa Gaze na Izrael.

Do sada je napisano mnoštvo analiza sistema Irone Dome koji ga većinom hvale. Neke od tih analiza su i moje. Ipak, cilj ovog teksta je detaljnija analiza stvarne efikasnosti ovog sistema i kako bi se on pokazao u sukobu sa nekom, bar prosečno opremljenom i obučenom vojskom. U narednim redovima videćemo da tu ima dosta materijala za razmišljanje na izraelskoj strani.

Radi se o mobilnom sistemu protiv-artiljerijsko-raketne odbrane, razvijenom u kompaniji Rafael Advanced Defense Systems. Sistem je pre svega projektovan za presretanje i uništavanje raketa zemlja-zemlja kratkog dometa, artiljerijskih projektila i minobacačkih granata ispaljenih sa daljina od 4 do 70 km, a čija bi ih trajektorija leta dovela u naseljeno područje. U određenoj meri, sistem se može suprotstaviti i bespilotnim letelicama i krstarećim projektilima, koje prate linearnu putanju leta. Izrael namerava da poveća domet sistema sa trenutnih 70, na 250 km, kao i da ga unapredi tako da sistem može simultano da presreće rakete koje dolaze iz dva različita pravca.

Funkcioniše unutar sistema integrisane protiv-raketne i protivavionske odbrane Izraela, pa se i podaci o ciljevima međusobno razmenjuju i upoređuju. Lansiraće svoje rakete samo i ukoliko se za cilj otkrije da je neprijateljski i ukoliko se uvrdi da je u dometu raketne baterije (od 4 – 70 km), odnosno ukoliko je predviđena tačka udara unutar branjene zone upravo te raketne baterije. Ovo se radi u cilju veće efikasnosti sistema, smanjenjem zone odgovornosti jedne raketne baterije, a i radi uštede raketa koje bi inače često bile lansirane na ciljeve koji su izvan njihove zone odgovornosti, ali u okviru dometa raketa-presretača i radara za otkrivanje EL/M-2084.

Namenjen je za zaštitu naseljenih oblasti i važnih objekata i postrojenja od napada artiljerijskih i raketnih projektila zemlja-zemlja sa balističkom linearnom trajektorijom i u tom smislu se ne koristi kao klasično sredstvo za protivavionsku odbranu, niti mu je to namena, a vrlo ograničeno i uslovno za odbranu od BPL. Izrael je suočen sa povremenim raketnim i artiljerijskim napadima iz pojasa Gaze ili iz južnog Libana na svoju teritoriju i njemu ovi sistemi mnogo znače. Iz dostupnih karakteristika se vidi da jedna baterija obezbeđuje oko 150 km2 teritorije, pri čemu se vodi računa o optimalnom pozicioniranju baterija u odnosu na branjeni prostor i potencijalne položaje napadača. Takođe, cilj je i da se ove rakete ne troše nenamenski inače bi brzo u nekom masovnom udaru mogle biti potrošene, već se vrši dejstvo samo na rakete i granate koje će po proračunu pasti na naseljenu teritoriju ili na branjeni objekat-postrojenje. Nekada se čak  propusti ispaljena raketa-granata, ako se oceni da će pasti u nenaseljeno područje ili da ne ugrožava objekat-postrojenje koje se brani.

Da bi projektil i njegova bojeva glava bili uništeni, raketa-presretač mora pogoditi projektil direktno od napred u vrh, glavu projektila. Na snimcima koji su se pojavili i koji su takođe bili deo naknadne analize, videlo sa da je deo raketa-presretača pogađao projektile sa strane ili iz poniranja, tako da nije dolazilo do uništenja bojeve glave, pa su i neki pogođeni projektili prilikom pada na tlo ipak eksplodirali, uzrokujući manju ili veću štetu.

Prema izvorima IDF (Izraelske vojske) snage Hamasa do sada su na Izrael ispalile oko 3100 projektila, od čega je 450 projektila (oko 15%) imalo tehničke problem i srušili su se sami još u pojasu Gaze, ne prešavši u Izrael. Oko 40%, 1200 projektila je presretnuto od strane sistema Iron Dome, manje od 10% je probilo Gvozdenu kupolu, a ostatak od oko 35% projektila je pao van naseljenog mesta ili branjene zone.

Lepeza Hamasovih raketa

Ovde moram skrenuti pažnju i na ove podatke izdate od strane IDF-a. Naime, mi nemamo nezavisnu potvrdu stvarnog broja lansiranih projektila od strane Hamasa i njihov stvarni broj može biti tih 3100 projektila, ali može biti i za 500 pa i za 1000 projektila niži. Svakako da se i Izrael trudi da sa jedne strane prikaže Hamas kao bezobzirnu terorističku organizaciju koja ispaljuje veliki broj raketa na civilne ciljeve i industrijske objekte ali i da prikaže sistem Iron Dome kao efikasnijim u uništavanju tih projektila nego što zaista jeste.

Takođe, izvori IDF-a tvrde da je oko 450 projektila ispaljenih iz Gaze, palo u sam pojas Gaze uzrokujući civilne žrtve i razaranje civilnih objekata. Ovaj podatak ne možemo proveriti a razumljiva bi bila namera Izraela da se opet pokaže sa jedne strane loša ispravnost projektila kojima Hamas gađa Izrael, ali i da dobar deo civilnih žrtava u Gazi potiče od pada i eksplozije sopstvenih projektila a ne Izraelskih. Navodi se i veliki broj projektila koji je pao u nenastanjenu zonu, odnosno zonu koja se ne brani. Taj podatak takođe može biti upitan, jer se ne može potvrditi iz nezavisnih ili trećih izvora da li je neki projektil zaista pao u nebranjenu zonu ili je pao na obodima branjene zone na neku čistinu ili na neki napušteni objekat ili slično, ne uzrokujući nikakvu ili minimalnu materijalnu štetu. To bi opet govorilo u prilog efikasnosti sistema Iron Dome, koji na te projektile nije reagovao jer nisu bili opasni.

Osvrnuo bih se i na snimke i slike koje smo svi videli, a tiču se eksplozija bojevih glava raketa-presretača Tamir, sistema Iron Dome, kao dokaz o masovnom uništavanju projektila ispaljenih iz pojasa Gaze. Na snimcima vidimo eksploziju bojevih glava raketa-presretača, ali ne znamo da li su ti presretači aktivirani pravilno, u zoni uništenja projektila direktno od napred, u vrh, glavu,  projektila ili bočno ili otpozadi, što može dovesti do odbacivanja projektila van svoje balističke putanje ali ne i do uništavanja bojevih glava tih projektila i one će pasti negde i aktivirati se. Na kraju krajeva, ne znamo ni to da li su u pitanju promašaji raketa-presretača i aktiviranje njihovih samolikvidatora, jer ni na jednom snimku nisam video dodatnu eksploziju koja bi trebalo da se javi odmah nakon blizinske eksplozije bojeve glave rakete-presretača, a koja bi trebalo da predstavlja eksploziju odnosno uništenje bojeve glave balističkog projektila. Treba takođe naglasiti da je primetna određena vrsta cenzure i ćutanja u izraelskim izvorima kada se navodi učinkovitost projektila koji su pali na tlo Izraela. Povremeno se navode podaci o povređenima i materijalnoj šteti, ali veoma šturo, a snimaka sa lica mesta ima veoma malo i uglavnom su produkt amaterskog snimanja pojedinaca koji to nakon toga postavljaju na društvene mreže.

Ono što je takođe novost u ovim redovnim sukobima na relacija Izrael (IDF) – HAMAS je upotreba projektila dometa i preko 200 km od strane Hamasa, nazvanih Ayyash-250 i drugih koji su ispaljivani na Tel Aviv udaljen 180 km i aerodrom Ramon, udaljen 220 km od pojasa Gaze. Ti projektili nisu u domenu aktivnosti sistema Iron Dome, već bi na njih trebalo da deluju drugi protivvazduhoplovni i protivraketni sistemi poput David`s Sling (Davidova praćka) ili čak Arrow” (Strela), ali nemamo podataka o tome. Ipak, prema oskudnim snimcima i slikama koje su izašle u javnost, nekih barem 30-tak projektila tog dometa je palo na centar Izraela – Tel Aviv.

Snage Hamasa očigledno imaju problema sa ispravnošću projektila jer čak 15% je imalo tehnički kvar nakon lansiranja. Takođe, ni preciznost im nije jača strana, čim je oko 35% projektila palo van gradova i objekata na livade, šume ili u pustinju. Od preostalih oko 40% lansiranih projektila, na koje je sistem Iron Dome dejstvovao, presretnuto je po izraelski izvorima najmanje 90% projektila.

Dakle od ukupnog broja projektila, koji su išli na branjenu zonu, efikasnost Iron Dome je, po izvorima IDF, oko 90%, što je veoma visok procenat, van svake sumnje. Takođe, u skladu sa onim što sam već napisao u analizi, ovde se radi o procentu presretnutih projektila, na koje je raketa-presretač delovala aktiviranjem svoje bojeve glave na daljini do 10 metara kako sam gore opisao, direktno od napred ili u susretu.

Postavlja se pitanje: koliki bi procenat uništenja projektila imao sistem Iron Dome, da je Hamas neka ozbiljnija vojska, barem prosečne obučenosti i opremljenosti, koja je u stanju da tih oko 3000 projektila lansiranih u ovih 7 dana smesti u zonu štićenu od strane sistema Iron Dome?

Prema onome što vidimo iz podataka, a imajući u vidu da je oko 10% projektila od njih oko 1500 koji su leteli ka štićenoj zoni probilo štit, postavlja se pitanje kakav bi ishod bio da je preostalih 1500 projektila takođe istovremeno letelo ka branjenim zonama, odnosno da je na svaki pojedinačni branjeni objekat letelo dvostruko više projektila u jednom trenutku? To ne možemo precizno izvesti, ali može se izvući zaključak da bi značajan broj tih projektila takođe probio Gvozdenu kupolu i pogodio svoje ciljeve. Tada bi se efikasnost sistema svakako smanjila i verovatno se približila procentima presretnutih projektila koji bi zvučali realnije.

Ovakav zaključak je logičan, jer je zasićenost sistema ono što može sistem učiniti manje učinkovitim. Pojedini analitičari i novinari smatraju da se pod pojmom zasićenje sistema, smatra samo da li ima dovoljno raketa u sastavu baterije. Naravno, dovoljan broj raketa je važan preduslov, kao i brza popuna novim raketama. Ali ja ovde govorim i o zasićenju radarskog i računarskog sistema. Problem je kod radara za detekciju i praćenje i računara za računanje upadnih uglova i trajektorije leta projektila. Radar sistema Iron Dome prati i ciljeve i rakete-presretače gotovo istovremeno. Radar prati presretač po presretač i što više raketa-presretača prati, to mu ostaje manje vremena da skenira i otkriva nove ciljeve, nove pretnje. To dovodi do toga da radar nema dovoljno vremena da detektuje sve dolazeće ciljeve na vreme i da računa njihove putanje, kao i da prati sve rakete-presretače koji su lansirani i da šalje radio-korekcije na svaku od njih (ukoliko je potrebno). Dolazi do toga da opada tačnost (preciznost) izračunatih parametara i do toga da presretač promaši cilj ili da pogodi bočno ili otpozadi što ne dovodi do uništenja bojeve glave cilja-projektila. Takođe, može se desiti da se za neki cilj-projektil uopšte ne izračuna putanja i na njega ne lansira presretač i ona slobodno, balistički padne i eksplodira (probije štit). Takođe, iako je u načelu pravilo da se na svaki projektil lansira po 2 rakete-presretača, već sada vidimo da se sve češće vrši lansiranje samo 1 presretača na 1 dolazeći projektil. Time se unekoliko i smanjuje verovatnoća uništenja. Ukoliko bi broj ciljeva na koje se mora dejstvovati, po mojoj premisi, bio dvostruko veći (a radi se samo o većoj preciznosti već ispaljenih projektila), situacija bi bila još teža i po osnovu vremena za računanje putanja ciljeva, mogućnosti pravovremene detekcije novih ciljeva, praćenje putanje raketa-presretača, a usled povećanog broja ciljeva, posade bi verovatno bile prinuđene da u još značajnijoj meri vrše lansiranje samo po 1 rakete-presretača na po 1 dolazeći projektil.

Kod ovakve analize treba uzeti u obzir i u kakvim uslovima radi Iron Dome. Pojas Gaze, površine svega 365 km2,  je veoma uzani pojas uz Sredozemno more prema granici sa Egiptom dugačak oko 51 km i širok od 6-12 km. Izrael je bez problema oko njega postavio svoje sisteme Iron Dome prema očekujućim pravcima dejstva i tako zatvorio pravce prema svojim gradovima i industrijskim objektima i postrojenjim na severnom i severo-zapadnom pravcu onoliko koliko je bilo moguće. Hamas nema u svom naoružanju nikakve borbene avione kojima bi mogao pronaći pozicije baterija Iron Dome i na njih dejstvovati vođenim avio projektilima ili razornim i kasetnim bombama, kao ni artiljerijske niti radare sistema VOJ niti bilo šta drugo dovoljno efikasno, čime može pokušati da locira tačne pozicije baterija Iron Dome i radara tog sistema i da na njih dejstvuje dalekometnom artiljerijom ili raketama iz višecevnih bacača raketa.

Hamasove bespilotne letelice

Hamas nema ni dovoljno kvalitetne izviđačke ili udarne bespilotne letelice koje mogu snimiti i u realnom vremenu proslediti podatke o položaju baterije Iron Dome, na koji bi onda precizno dejstvovala artiljerija ili raketni sistemi zemlja-zemlja. Bespilotne letelice i kamikaze dronovi koje su prikazali ovih par dana (nazvani Shehab) su početak tog razvoja i nisu dovoljno velika opasnost po Izrael, koji te letelice obara klasičnim sistemima PVO ili lovačkom avijacijom. I na kraju, Hamas ne poseduje sisteme PVO koji mogu iole ozbiljno da ugroze vazduhoplovne snage Izraela, niti snage radio-elektronskog ratovanja, da bi mogao barem pokušati vršiti neka ometanja radarskih sistema ili blizinskih radio-upaljača dolazećih projektila (pogotovo onih iz višecevnih bacača raketa).

Trenutno izraelske posade u baterijama Iron Dome mirno rade na svojim pozicijama, gotovo bez straha od napadača iz pojasa Gaze i brinu faktički samo o tome da imaju dovoljno raketa. To nije realno ratno stanje, kao kada bi Izrael bio suočen sa nekom od susednih država, koja ima ozbiljnu vojsku, kao na primer Egipat, koji bi pored svega navedenog teoretski mogao da ispali daleko veći broj projektila nego Hamas, kada bi se sistemi Iron Dome zaista našli u nezavidnom položaju. Tada bi i podaci za sisteme Iron Dome bili svakako niži nego danas, a dolazilo bi i do otkrivanja i neutralizacije pojedinih baterija. Imajući u vidu da, za sada, Izrael ima samo 10 baterija Iron Dome, koje pokrivaju 2 glavna pravca, jedan južno prema pojasu Gaze i drugi severno prema južnom Libanu i Siriji i pokretu Hezbolah, nije teško zaključiti da bi gubitak svake baterije bio udarac za ovakav sistem odbrane. Naravno, to bi već bio rat koji bi se vodio u punom kapacitetu i tada bi do izražaja dolazili i ostali sistemi protivvazduhoplovne i protivraketne odbrane koje Izrael ima, ali niti jedan od njih nema ovako dobre osobine kod obaranja artiljerijsko-raketnih projektila malih radarskih površina i velike gustine vatre, jer nisu ni konstruisani za ove namene, kao i ofanzivne komponente, kako vazduhoplovne, tako i artiljerijsko-raketne.

U tom smislu i dalje ostaje moj stav iz ranijih tekstova o temi ovde na Tango Sixu o mogućnosti nabavke sistema Iron Dome za našu vojsku. Mišljenja sam da ga ne treba nabavljati (imajući u vidu visoku cenu) radi obaranja projektila u nekom budućem, daleko bilo, opštem ratu, jer bi se rakete-presretači veoma brzo istrošili, a i zasićenje radara bi svakako bio problem. Imajući u vidu potencijalne protivnike, problem bi verovatno bio i sa nabavkom novih raketa i rezervnih delova za radare i druge sisteme u slučaju oštećenja.

Ovaj sistem konstruisan je za jednu specifičnu situaciju koju Izrael ima sa Hamasom iz pojasa Gaze i Hezbolahom u južnom Libanu i teško se može dugotrajno efikasno koristiti u nekom opštem ratu širokih razmera.

Kada je Srbija u pitanju sistem bi se kod nas možda mogao preventivno koristiti u zatvaranju pravaca prema Kosovu, ukoliko bi se narednih godina primetilo naoružavanje njihovih nelegalnih bezbednosnih snaga (koje oni smatraju vojskom) i raketama zemlja-zemlja. Tu bi svakako moglo doći do potencijalnih sukoba kraćeg trajanja i uz sporadično ispaljene projektile prema određenim oblastima centralne Srbije, za koje bi njihovi ekstremni elementi mogli biti zainteresovani. Tada bi nekoliko baterija sistema Iron Dome u rukama naše vojske ispoljilo, verujem, efikasnost približnu sada Izraelskoj protiv Hamasa. Iako je ovakav scenario malo verovatan, pogotovo uz prisustvo NATO-a na KiM, možda bi jedna od brojnih parola još iz perioda SFRJ i ovde mogla biti primenjena: “Ništa nas ne sme iznenaditi!”

Zoran Vukosavljević, bivši pripadnik raketnih jedinica PVO Vojske Jugoslavije, učesnik borbenih dejstava tokom NATO agresije i vrsan poznavalac PVO tematike ekskluzivni je Tango Six kolumnista. Zoran je koautor knjige Nebeski štit sa zemlje – Samohodni raketni sistem 2K12 Kub/Kvadrat i administrator grupe o PVO tehnici na Fejsbuku.

Komentari

W

Iron Dome = čudo od PVO-a !

Odgovori
D

Sve im verujem da su presreli 90% projektila. Dobar deo jesu presreli, ali 90% je preterivanje.
Sudeci po dostupnim slikama/snimcima dobro su gruvali po Izraelu iako se radi o raketama sklepanim u podrumima koje nisu bog zna koliko precizne.
Pitam se sta bi tek bilo da imaju preciznije rakete, pa da pored vojnih baza i aerodroma poklope i tackaste ciljeve kao sto su Iron Dome.

Hamas je ovo dugo planirao i verovatno iza svega stoji Iran koji sada trlja ruke. Videli smo lansere u pesku, sto je novost.
Zanimljivo da nema snimaka dejstva IAF i BPL po polozajima odakle se lansiraju rakete.
Ili su dronovi, sateliti, obavestajne sluzbe itd. zakazali ili snimaka ima ali ih ne objavljuju, sto mi zvuci cudno s obzirom da Izraelci uglavnom objavljuju sve.

Kako god, imace Izraelci sve vecih problema sa Palestincima u buducnosti. Do juce su ih gadjali kamenjem i napadali nozevima, posle krenule rakete da rade, a sad evo vec imaju raketice solidnog dometa, dronove itd. Sta li je sledece.

Posle svega vidjenog, iako imam pozitivno misljenje o IDF, vidi se da Izrael nije svemocan kao sto mnogi misle.
Ako imaju problema sa ovima iz Gaze koji su pod blokadom, sta bi tek bilo u sukobu sa Iranom. Vec mogu da zamislim masovno zasipanje Izraela iz Gaze i Libana ‘glupim’ raketama, a nakon toga gruvanje preciznijim i razornijim projektilima iz Irana.
Bilo kako bilo posle svega vidjenog tesko da ce Izrael, pa i po cenu rata, dopustiti da se Iran domogne nuklearnog oruzja.

S

@Drina

Nema nista od „zasipanja“, pogotovo ne iz Irana. Izrael je nuklearna sila, ako ne moze da iskoristi nesto „potentnije“ na Gazi jer je njihovo dvoriste, na Iranu i Libanu itekako moze. Jos ajatolah ne bi sklonio prst sa dugmeta…

Ovde uopste nije stvar o preciznosti tih Palestinskim raketama. Nisu ni tacne ni precizne, lete gotovo nasumicno i puno ih je, hiljade. Da padne 10% napravice nekoliko pozara i verovatno nekolicinu povredjenih/poginulih.

P

IDF je miran dok nisu ispod dvije vatre – Hamas na jugu i Hezbolah na sjeveru.
Hezbolah je mnogo opasniji, organizovaniji; ima Siriju i Iran iza sebe (u većoj mjeri nego Hamas). Ako bi se oni uključili, ne bi bilo dobro. Ne znam da li imaju raketni program kao Hamas, ali BPL-ove sigurno imaju.

D

@Sasha

Pa sad, ako udare na Iran itekako ce biti zasipanja Izraela. Nije ovo tek tako dosl
Ako udare na iranska nuklearna postrojena bice zasipanja Izraela itekako.
I kakvo nuklearno oruzje pominjete? Pa nisu to petarde da se bacaju tek tako.
Oni bi nuk. oruzje upotrebi jedino ako bi drzavi Izrael pretio nestanak tj. ako bi bili pred vojnim porazom.

Sto se raketa tice, znam da nije stvar u preciznosti, oni te rakete skarabudze kako znaju i umeju pa ih ispale i ako prodje- prosla je i svakako ce potrefiti nesto, bar svaka peta.
Ali kazem sta bi bilo da imaju preciznije rakete, da potrefe neki aerodrom, vojnu bazu, polozaje PVO u Izraelu, pa tek onda zaspu svim i svacim.
Kako god, iza ovog definitivno stoji Iran. Izgleda im vracaju za kljucanje Iranaca/Hezbolaha u Siriji, a ujedno odlicna prilika da provere efikasnost izraelske PVO.

M

Računajte da je Amerika bezuslovno uz Izrael, tako da bi bilo bolje da se hezbolah uzdrži od nekog napada. Prvo, Izrael je naoružan do zuba i može da pregazi pojas Gaze za par dana. Ako bi ih bilo ko ozbiljnije ugrozio, sa američkih brodova bi poletelo stotine aviona i raketa. Bolje da se sve smiri jer malo jača varnica može izazvati požar koji se ne može ugasiti

B

Warewolf
Pa ceo ovaj clanak i govori o tome da nije nikakvo cudo, vec sistem namenski napravljen samo za Izrael, i samo za ovakvu pretnju. U svakom iole ozbiljnijem sukobu, gde bi se koristila, avijacija, BL, ovakav sistem ne bi imao efekta, i bilo bi mnogo unistanja samog sistema.

M

Jako dobar tekst,objektivan pre svega!
Stvarno treba se zapitati sta i kako bi funkcjonisali u sukobu sa nekom ozbiljnijom drzavom….
Iran dolazi do novih informacija sa raketama napravljenih u garazama Gaze.

Odgovori
i

Teško je sa dostupnim podacima napraviti realnu analizu sistema Iron Dome posebno jer se namerno poturaju pogrešni podaci.

Iron dome je nešto poput ruskog TOR-a na steroidima, dimenzije rakete su nešto manje od raketa sistema TOR te je nemoguće da sistem ima domet od 70km kako se često navodi već je zapravo reč o dometima raketa koje može da presreće a tiče se pre svega „prozora“ u koji radar gleda te uglova pod kojima rakete mlrs/vbr sistema padaju. Iskustva sa testiranja TOR sistema po sporim metama te bombama od 250kg su da je do aktiviranja bg rakete TOR uglavnom bilo na manje od metar od cilja, retko kada na nekoliko metara te se može očekivati da je Iron Dome podjednako ili više efikasan sa te strane ali pošto nema pouzadnih podataka o veličini bg i principu dejstva dalja analiza efikasnosti samog dejstva je nemoguća. Može se samo pretpostaviti da je navedena efikasnost od 90% zaračunata kod svakog pogotka ali ne, kako se i u tekstu navodi, bukvalnog uništenja rakete mlrs/vbr. Rusima je sa TOR-om uspevalo da bombe od 250kg skrenu sa trajektorije za 400m, pretpostavka je da slična bg uglavnom lakšu raketu mlrs/vbr može otloniti i više a da li je to dovoljno pokazaće vreme kada podaci budu dostupniji.

Složio bih se sa autorom da je Iron Dome zbog svoje specifičnosti nepotreban Srbiji ali kada bi npr. Rusi napravili nešto slično a bazirano na raketama sistema TOR tj. sistem koji može gađati i letelice i rakete/bombe to bi onda bilo „must have“ za Srbiju.

Odgovori
M

Ni meni i dalje nisu jasne te rakete.
Kako moze Tor raketa da bude deblja i teza a iste duzine kao Iron Dome Tamir raketa (oko 3m) a da manja raketa tojest Tamir ima veci domet iako mira da pravi zaokrete itd?

Isto tako Pancirova 57E6 raketa ima daleko manji maksimalni domet a skoro su iste velicine. Daleko manji domet od Tamira. Motor 57E6 rakete radi samo oko 2-2.5 sekunde a Tamir leti kolko vidim po 5-10 sekundi i to manevriše ko da je video igrica.

Torova raketa je veca od ove dve a ima daleko najmanji domet.

Z

@Miloš77

Ne treba mešati krajni domet rakete po daljini (koji nije iznesen javnosti) sa ovim:

Citat:
„Sistem je pre svega projektovan za presretanje i uništavanje raketa zemlja-zemlja kratkog dometa, artiljerijskih projektila i minobacačkih granata ispaljenih sa daljina od 4 do 70 km, a čija bi ih trajektorija leta dovela u naseljeno područje.“ Kraj citata

Dakle: „…ispaljenih sa daljina od 4 -70 km…“

Prema onome što vidimo kada su u pitanju visine presretanja, one su kada je u pitanju presretanje u uzlaznoj putanji projektila (lansirano sa manjih daljina) nešto više, a kada su u pitanju silazne putanje, i veće daljine lansiranja projektila verovatno prosečno između 2-5 km.
Ovo sve govorim na osnovu onoga što imamo prilike da vidimo.
Algoritmi presretanja nisu javno obznanjeni i možemo samo iskustveno zaključivati.

Miloš77 Biće nama još puno nejasnih stvari kako vreme prolazi. Ide svet i bez nas

M

@Zoran Vukosavljević
U tekstovima se cesto spominje domet rakete Tamir. To dajkle NIJE tacno!
Znaci kako ste naveli, oni predstavljaju sposobnost rakete da
dejstvuje na mete koje se lansiraju sa 4-70 kilometara prema
Iron Dome.
Ok!
Evo isto tako je navedeno i na Rayton stranici koja pise da pravi
vecinu komponenti za Tamir. Znaci veze te cifre nemaju sa
dometom rakete Tamir.
https://www.raytheonmissilesanddefense.com/capabilities/products/irondome

@aleksa
Jejte, al ne mogu da se ne ceskam po glavi. Ipak je u ovom slucaju reco pogresnoj predstavi (reklami) specifikacija raketa Iron Dome!

@ svi
Ipak ostaje raketa Tor 9M331 koja ima daleko manji domet od Pancir rakete 57E6 a veca je. Obe oko 3 metra. Tor raketa je 235mm precnik, a Pancirova oko 170mm. Za razliku od Iron Dome sistema Pancir I Tor rakete imaju zadatak presretanja istih ciljeva.

Kod VV raketa se zna da veca raketa ide dalje i brze.

i

@ Miloš77

Što se tiče raketa TOR i PANCIR razlika i nije tako velika jer nove verzije rakete za TOR po dometu idu na 16km a PANCIR 20km. Raketa za PANCIR je koncipirana oko terminalnog dela aerodinamički optimiziranog za minimalan gubitak brzine koji se odvaja od bustera nakon postizanja 1300m/s dok TOR-ova raketa ima startni motor koji nagura na nekih 850m/s da bi se potom aktivirao marševski koji tu brzinu održava narednih 12sec. PANCIR je kao sistem optimiziran za borbu protiv prr raketa i sličnog gde velika prosečna brzina teoretski daje solidne daljine presretanja uz verovatnu mogućnost popravnog gađanja ako prva raketa nije pogodila cilj dok je TOR više univerzalan sistem. PANCIR bi se mučio sa obaranjem pokretljivog cilja/aviona na preko 7-8km daljine naročito na većim visinama, za TOR je svejedno sve dok marševski motor radi jer raketa sve vreme ima max mogućnost manevra. Po meni TOR je bolji, ako rusima uspe da produže vreme marševskog motora na 18-20 sec eto sistema koji po dometima parira NEVI. Dva sasređena/kooperišuća radara kao na sistemu VITJAZ, 4 lansera sa po 24 rakete sa kadencom 1.5 sec po lanseru, komandni sistem 24-oro kanalan po cilju i eto ruskog Iron Dome.

M

Hvala na obrazloženju Igore. I ja se nadam da ćemo u budućnosti kupiti novu varijantu Tora kad hude spremna za izvoz, kao dopunu i zamenu za Kub. Odlična stvar za odbranu ne trupa vec i od novih bespilotnih opasnosti iz vazduha.

Hvala i vama Zorane za pojašnjenje i naravno još jedan odličan članak. Nadam se da će ih biti još mnogo 🍻

G

Dobra analiza, hteo bih da dodam nekoliko činjenica.

Oružani sukob sa nekom ozbiljnijom vojskom, odnosno pravi rat, ipak bi bio malo drugačiji. Činjenica je da HAMAS masovno koristi civile i civilne objekte kao živi štit. U realnom sukobu, na otvorenom terenu, bilo koji lanser je lakše pronaći i gađati bez bojazni da će biti civilnih žrtava. Sistem Iron Dome jeste napravljen za specifičnu situaciju, ali i HAMAS deluje specifično. Ratni uslovi nameću da lanseri i artiljerijska oruđa kao i minobacači uvek budu udaljeni od linije fronta 50 odsto ili čak 2/3 sopstvenog maksimalnog dometa – što u Gazi nije moguće.

Takođe, Iron Dome ne deluje sam, već je deo jedne celine gde se nalazi masa drugih borbenih sistema koji su kod Izraela veoma respektabilni od pešadije i specijalnih jedinica do avijacije i sistema za elektronsko ratovanje.

Izrael ne ulazi kopnenu u Gazu zbog činjenice da je gustina naseljenosti prosečno 5.000 ljudi po kvadratnom kilometru, na nekim mestima i 10.000.

Kada govorimo o broju raketa Hamasa, ovo što su do sada ispalili je u pravom ratu prilično slaba vatrena podrška. Oko 3.100 raketa sistema Grad na primer, pokriva teritoriju dimenzija oko 12 puta 1 kilometar ( 256 raketa pokriva cilj dimenzija 1000 puta 1000 metara). A od 3.100 projektila nisu sve rakete, ima i granata…

Pozdrav

Odgovori
P

Ni Rusi, ni Kinezi, ni Amerikanci, ne bi mogli zaustaviti odjednom 3000 raketa. Tako da svaka čast Iron Domu.

Odgovori
M

@ Perica
Pa nisu ih odjednom zaustavili, to prepucavanje traje već 6-7 dana pa podijeli broj raketa s danima.

V

Nema sumnje da će se iz ove situacije izvući pouke i u skladu sa time da će se ispeglati neki nedostaci koje Irone Dome ima.

Odgovori
k

Koju posluku porati onima koji cuju ,a ne vide…..u tekstu fino piše 3000 lansiranih , od kojih ima pogodaka,otkaza, pogođenih …

Odgovori
0

Zorane puno vam hvala jos jednom na jako dobrom,realnom tekstu sto ste napisali. Zeljno iscekujem uvek vase tekstove. Interesuje me da li ce biti tekstova o sledecim sistemima: NASAMS (jako interesantan jer ga je susedna Madjarska nabavila a nesto se suska i za HR), Indijski BARAK-8, Francusko-Italijanski ASTER ?

Odgovori
0

Gosp. Vukosavljevicu hvala puno na ovoj analizi. Kao i uvek sa velikom paznjom i zadovoljstvom citam vase tekstove. Da li ce biti analiza za sledece sisteme: NASAMS, indijski BARAK-8, Francusko-Italijanski ASTER?

Odgovori
N

Msm da bi efikasnija, sa aspekta cene pristupacnosti o gustine u ratnim uslovima, bila velika, ali velika, gustina precizne cevne artiljerije navodjena radarski, sa SUV i vece kadence i vecih kalibara sa tempiranom municijom i zaprecnom vatrom po ubacnim putanjama projektila, ako se to tako moze nazvati.

Odgovori
S

Mislis da je jeftinije i efikasnije ispaliti 30000 granata vecih kalibara nego jednu raketu iz Iron dome? Kojom artiljerijom ces presresti raketu na 10 i vise kilometara daljine? Kao sto si video iz vecine ratova na nasim prostorima, Nagorno karabaha, Sirije, Libije, jemena, Iraka a i bogami reklamnih Pasuljanskih vezbi, protivavionska artiljerija je uglavnom efikasna protiv zemaljskih ciljeva i za to se i koristi.

N

Da mislim da je jeftinije, jer ako ima SUV i radarsko ili na neki nacin TV navodjenje, ne bi trebalo 30000 projektila 57 ili 40 mm vec da bude efikasno i sa 30, 50 projektila.
Ne gadjaju ti sistemi hipersonicne ruske protiv-brodske rakete vec VBRove rakete i slicno koje imaju linijsku putanju u padu valjda.
Drugo rakete teba navoditi konstantno a to zagusuje sistem, projektili se ispale i tempiraju i sistem nema vise nista sa tim projektilom, sto znaci da konstantno brine o cilju i samo o cilju, odredjuje parametre za nove projektile, a ne o cilju i navodjenju rakete na cilj u isto vreme.
Na 10 km nikako, ali na 5 ili 3 msm da je izvodljivo, narucito za linijske putanje u zavrsnoj fazi. Nismo mi Izrael i nikada necemo ni biti Izrael, zaboravite na rakete koje presrecu VBRove i slicno, a ni oni sigirno nisu efikasni koliko tvrde.
Ali to je moje misljenje.

i

@NN

Koncept koji Vi zagovarate već duže vreme postoji i materijalizovan je u Boforsovoj 3P municiji te Rheinmetalovoj AHEAD monuciji, oba projektila su tempirna sa gomilom tungsten kuglica koje prave zavesu koja cepa nadolazeći cilj. Problem kod tih sistema je mali efikasan domet od 3-5 km max što je sasvim ok za odbranu tačkastih ciljeva poput aerodroma ili baza ali braniti naselje dovoljnim brojem ovakvih sistema je jako jako skupo jer bi bilo neophodno postaviti par desetina baterija koje na kraju koštaju možda i više od 2 baterije Iron Dome. Na primer Rheinmetalov sistem MANTIS koji radi upravo to košta oko 50$mil za bateriju a sa 6 topova pokriva pojas od 5km max. Na kraju, cevni sistemi su zbog okretanja ka cilju daleko podložniji saturaciji. Daleko su jeftiniji prilikom dejstva na par ciljeva ali kada krene kiša od 20+ raketa gotovo je, ne mogu da postignu.

N

Znam za taj sistem, msm da ta cena moze biti i manja, jer ipak je to Rheinmetall, hocu reci msm da bi realna cena sistema mogla biti manja, narucito ukoliko bi sama Srbija razvijala neki sistem uz strane kompnente pod uslovom da ima znanje ili da ima novca i da moze da kupi znanje.
Resenje je negde izmedju, hibridni sistemi ili kombinacija cevne i raketne i radara i softvera sa mogucnoscu velike obrade podataka. Tehnologija napreduje rakete postaju lakse, minijaturnije, jefinije, ali i municija, veci dometi pa i veci kalibri, mozda jednom i municija koja se ispaljuje na drugaciji nacin, poput magnetnog topa, naravno, tako nesto je daleko ali tehnologija napreduje velikom brzinom, sve je moguce

S

Lepo objasnjenjo. Vrhunski sistem, ali za specificne uslove i zadatke kakve mi trenutno (hvala bogu) nemamo.

Na artiljerijsku vatru ovog tipa, Srbija moze istom odgovoriti sa jos vise inteziteta i preciznosti i to svi znaju.

Izrael mora da brine o civilima. Tehnicki mogu i oni da ispale neogranicen broj artiljerijskim projektila, tako da „sta bi bilo da je pravi rat“ ne stoji. Opet bi ih Izrael pregazio jer bi mogli da vrate istom merom plus mnogo preko toga.

Odgovori
L

Zasicenje radara i racunara ovog sistema je tesko izvodljivo jer je on izvesno tako koncipiran da (kako se to obicno definise u IT) horizontalno skalira (drugim recima efektivno mu se povecava kapacitet prostim dodavanjem novih komponenti), pa moze da obradi teoretski proizvoljan broj ciljeva uvodjenjem dodatnih radara i baterija. U prilog ovome govori navod da baterija lansira samo kada je izvesno da ce presretanje zaista uslediti, dakle sveka jedinica sistema je automatski svesna spostvene „zone dejstva“.

Odgovori
Y

Odokativno – teško da iko na Bliskom Istoku sme i da pomisli da vojno ozbiljnije čačne Izrael jer bi prošli još grđe nego u tzv. 7-odnevnom ratu.
Izrael je ozbiljna država sa najspremnijom vojskom na svetu koja je i vrhunski opremljena, a Arapi su iz šićardžijskih interesa poodavno prodali palestinske Arape – naročito u Gazi – narod tamo gladuje, ali zato ima desetine bombi i kalaša po glavi stanovnika…
Iron Dome radi više nego dobar posao – po najvećim skepticima ne ide ispod 80% efikasnosti – a ako se i prezasiti na način da hiljade raketa i padne na izraelske civile (terorizam po definiciji), Gaze više biti neće i to Hamas i zna.
Fora je u doziranim destabilizacijama i grebanju para od šverca i sl. – i to je cela priča…

Odgovori
B

Sve ovo je bazirano na zvanicnim podacima koji stizu preko medija skoro iskljucivo iz Izraela, tako da je veliko pitanje koliko je sve to tacno. Izrael moze da radi sta god pozeli, jos pre 70 godina okupirali ljudima zemlju i krenuli sa od tada neprekidnim terorom nad lokalnim stanovnistvom i neprekidnim sirenjem svoje teritorije. Napravili zid na „granici“ dug preko 500 km, visok 8m i sirok 3m, i nikom nista, jos drze predavanja drugima o demokratiji…

Odgovori
B

Greska, zid je sirok od 3 do cak 100m, najvecom duzinom je sirok 60m. O americkom zidicu, koji je vise obicna zicana ograda diskutovalo se godinama, a ovom skoro niko nista ne zna.

F

Iron Dome sve i da nije toliko efikasan kao što se reklamira odlično završava posao za koji je napravljen jer bez njega bilo koja druga država da se nađe u ovakvoj situaciji da je sipaju hiljadama raketa bi kapitulirala za par dana. Nekome odgovara da Izrael ima svoj kamenčić u cipeli koga se nikada neće rešiti jer ako nema kamenčića koji povremeno zažulja i prokrvari neće biti potrebe ni za Adirima, Sufama, Raamovima…

Odgovori
W

Objektivno i neutralno.Čestitke za tekst.

Odgovori
P

Pitanje za Zorana Vukosavljevića:
Fina teza za nabavku Iron Domea za VS. Nije to za nas, jednostavno.
Nešto drugo mene zanima – u nekakvoj mapi uspješnosti Pancira iz Hmjemima koja se pojavila prije nekih dvije godine (dakle prije nego se „upoznao sa Barjaktarima“, spominjalo se da je taj sistem iz te baze oborio preko 100 ciljeva do tada. Bilo je tu makeshift BPL-ova pobunjenika, izraelskih i turskih BPL-ova, ali i raketa Grad.

Jasno da Pancir S1 nije namijenjen da bude Iron Dome, ali koje su mogućnosti tog sistema protiv raketa Grad ili npr. prozvoda kućne radinosti kao što vidimo da ima Hamas? I da li još neko (Rusija, Kina, R. Koreja, …) razvija sistem kao što je Iron Dome?

Hvala

Odgovori
Z

@PeleBC

Rusija razvija sistem Pancir SM sa malogabaritnim raketama (pored postojećih raketa) koje bi imale „zadatak“ upravo borbu protiv projektila iz VBR-ova, artiljerijskih projektila, minobacačkih granata i slično.
Detalji nisu još poznati (domet tih raketa, način navođenja, algoritam presretanja i sl.)
Postoje neka razmišljanja da se slično radi i sa sistemima Tor.

P

@Zoran Vukosavljević
Hvala na odgovoru, ali zapravo me više zanima trenustni S1 i naš S1E – da li npr. njihov radar može da detektuje artiljerijske projektile?

Z

@Pele BC

Naš Pancir S1 ima noviji dvostrani radar osmatračko-akvizicijskog radara i u stanju je da otkrije i prati i protivradarske rakete, pa tako i projektile iz VBR-ova i artiljerijske projektile većeg kalibra i da ih da na zahvat nišanskom radaru i na gađanje….

B

Pitanje vezano za Iron Dome. Da li se u novijim analizama pominje promena naplate osiguranja od materijalne štete kao parametar efektivnosti ovog sistema?

Razlog zašto pitam je taj što je u ranijim analizama ovog sistema pomenuto da je 2006. godine bilo čak 30000 isplate od osiguravajućih kuća, a 2014. godine ih je bilo daleko manje – 2400. (Izvor: Israel’s Next War: We Ain’t Seen Nothing Yet, David Rosenberg 9 November 2017, Haaretz)

Odgovori
A

Naoružanje koje Izrael pravi ili dorađuje je dokazano u borbi i čiju pouzdanost neću ni da komentarišem je nebi bilo korektno. Da kažem da Srbija ne bi trebala da nabavi ništa od Izraela opasno bih pogrešio. Ali prednost dajem isključivo proverenim S 400, Panciru S, Buk, Tor. To je oružije za nas i bez obzira na sve moguće situacije isto moramo i da nabavimo. Na tom ruskom naoružanju smo svi obučavani samo na starom pa se javlaju averzije prema istom. Sa novim je druga i nova priča. Bitno da je vreme obuke skraćeno pošto mi tu materiju poznajemo. Prelazak na NATO standard je skup i dugotrajan proces koji tokom naše transformacije može lako da nam se obije o glavu. Ne pocenjujem zapadno naoružanje čak šta više u nekim segmentima mu se i jako divim ali zarad našeg mira i opstanka ma koliko to glupo zvučalo mi moramo da se držimo provernog Ruskog. Pozdrav mojoj braći Srbima.

Odgovori

Gde je proveren S 400? Pancir je proveren, a bolje bi bilo da nije.

M

Da, samo sto se ne moze reci da su novi ruski PVO sistemi provereni. Ja licno ne sumnjam da su odlicni ako se pametno upotrebe.

Kladimo se da ce prvi S400 protiv druge zemlje ispaliti niko drugi nego Turcin i (ironicno) oboriti bas avion ruske proizvodnje :-)

B

aleksa
Reci tako Pancir proveren, a bolje da nije, je glupo. Prvo: Panciri koji su pogodjeni, polovina je bila po hangarima, deo u transportu, bez ukljucenog radara, za jedan znamo da nije ni posada bila u njemu, a uz sve to, upitna je i obucenost posade, kao i ispravnosti samog sistema, kao i da su uglavnom bili sa starijim jednostranim radarom. Kao drugo: Napad je izvrsen direktno na sistem, a ne na zonu koji on brani, i to predhodnim osmatranjem BL i unistenjem od njih. Da je napad izvrsen, sa predhodnim osmatranjem, i gadjan iz BL, direktno na sistem,mislis da bi Iron dom bolje prosao…ne bi .
Uporedjivati napade primitivnim raketama,i projektilima na zonu bezbednosti,a ne na sam sistem, sa napadom najmodernijim sistemima BL uz prethodno osmatranje, na sam sistem, koji pri tome nije ni maskiran, ni umrezen, je nerealno.

M

Na to dodaj i činjenice da su svi Panciri unisteni u Siriji i Libiji stara, tojest prva verzija sistema i to pravljena za izvoz. Nas je vec druga ili treca generacija od te sto se sposobnosti radara tice.
Naravno bez organizovanog PVO i VOJIN takvi Panciri su bili daleko laksa meta za veoma organizovanog i moderno opremljenog neprijatelja.
Pa nije Pancir magicni stapić.

Z

@Bob

Bez obzira na određene i neuspehe Pancira u pojedinim sukobima u Siriji i Libiji, značaj Pancira posebno je došao do izražaja tokom rata za Nagorno-Karabah.
Činjenica da Jermenija/Arcah nije imala Pancir S1 ( a svega na prste jedne ruke Tor-M2KM, koji nisu svi ni poslati u borbu i praktično smatram kao da nisu ni učestvovali) i rezultat-ishod tog rata, pokazuje kako je to kada te napada neprijatelj sa savremenim naoružanjem, BPL, kamikaza-dronovima, avijacijom i dr., a ti nemaš Pancir S1 barem u onom broju koliko je imala Libija (LNA), ako ne već kao Sirija.

Dakle, ja sam lično počeo da cenim Pancir upravo zato što se u praksi pokazao kao „fajter“ koji ne beži iz borbe, prima, ali i daje udarce.

Možda ti ne može doneti pobedu sam, ali ako ga nemaš (ili neki drugi ekvivalent njemu) gotovo sigurno si osuđen na poraz….

M

Upravo tako!
Uvek se spominje prvo kako su neki Panciri unisteni, a ne spominje se često koliko je oborenih Barjaktara, drugih dronova, i VZ projektila sa tim starim Pancirima. Ako nemaš čime onda je čistka za dva tri dana. Noviji Panciri su usavrseni sa fokusom na moderne pretnje iz vazduha, tojest naoruzane dronove i dronove kamikaze. To ne znači da su neuništivi i da su magični štapić koji samo upališ i on automatski poobara sve bez gubitaka. Znači da ćes naneti štetu neprijatelju možda daleko veću nego on tebi, i odbiti ili umanjiti dalje napade.

B

Zoran Vukosavljević
Upravo tako. Ali pojedini kao ovaj aleksa, omalovazavaju ovaj sistem i uporedjuju ga sa drugim, u sasvim drugim situacijama. A nije rekao kolik je taj pancir oborio BL i dronova dok nije pogodjen. Ne volim kada neko bez pravih argumenata omalovazava nesto ili nekoga, a uz to je i cinican. Veliki pozdrav isjajan clanak. Sto cesce da pisete na potralu.

M

,, Gvozdena kupola“ je doživela fijasko.
Više projektila je probilo odbranu Iron Dome i mnogo više je načinjena materijalna šteta nego što Izrael želi da ubedi javnost u suprotno.

Odgovori
m

Tom logikom se može reći da je i svako ručno vatreno oružje doživelo fijasko, jer svaki metak ispaljen iz njega nije završio u telu neprijatelja.

I

Sjajan tekt, svaka čast.
Ja bih dodao da bih voleo da naša vojska se oprema izraelskom tehnikom.
Što se tiče pomenutog Egipta,koji ima ozbiljnu vojsku mogu da Vam garantujem da neće se uključivati. Nadobijali su se po nosu više puta i dobro su to zapamtili. Kao i svi ostali. Niko se sa njime ne sme kačiti. Erdogan samo kevće, ali ne sme ni da mrdne. Izrael nije Rusija, čik da njima obori avion. Jedino oni mogu Erdogana naučiti pamet da shvati da nije sultan(tako ga u Turskoj zovu). Ni Rusija ne sme da se kači sa Izraelom. Setite se 2015. godine Rusija je prvo dogovorila kanale komunikacije sa Izraelom. U konvencionalnom ratu su jako, jako tvrd orah. Ne verujem da ima uvežbanije vojske od njihove, a avijacija posebno.
Naravno, da lažu o ratnim uspesima to ne sumnjam, u svakom ratu je istina prva žrtva.

Odgovori
J

Odličan tekst! Nezavisno od procene koliko je Iron Dome efikasna, činjenica je da je u pitanju veoma skup sistem, prilagođen potrebama Izraela. Izrael na maloj površini, u dometu neprijateljskih raketa, ima 80% populacije, koja živi na 40% teritorije. Ljudi nemaju vremena da se sklone. Hamas napada sa male teritorije, gde koristi 2 miliona ljudi kao živi štit.

Srbija nema takvo okruženje, čak ni prema Kosovu i Metohiji. Jedina primena bi bila zaštita jedinica kopnene vojske u određenoj zoni, u situaciji kada te jedinice moraju da se uzdrže od paljbe većeg intenziteta. Amerikanci su nabavili 2 baterije baš u te svrhe, a to zadovoljstvo ih je koštalo preko 350 miliona dolara. Međutim, ovo je jako skup sport.

Izraelci razvijaju novi sistem, Iron Beam, koji koristi lasere umesto raketa. To je nešto što bi za Srbiju bilo interesantnije, samim tim što ne bi koristila rakete od 40 hiljada dolara za obaranje raketa od 2000 dolara.

Odgovori
Y

Iron Beam, Peresvet, Krasuhe i sl. su budućnost pvo-a, a raketna pvo odlazi u istoriju možda i pre kraja ove decenije – osim ako se drugačije ne dogovore zbog velike love u igri.
Takve laserske odbrane od raketa i granata Ameri već testiraju na vozilima marinaca, a kada ih integrišu na avione – kraj priče o pvo raketama…
Treba imati – kupiti/napraviti nešto u međuvremenu – ali ako se to izvrće na ravnom putu…

D

Licno ne vjerujem da je Hamas ispalio 3000 raketa. Gaza je mali teritoroj a Izrael vlada nad njihovim nebom. A IDF ima medu najbpljim izvidackim sistemima na planeti.

To je valjda negdje i Izraelske counter battery sposobnosti (nista novo – artiljerika tice drugu artiljeroju vec preko sto godina).

Tesko vjerovati da Hamas je uspijo sakriti stotine lansera.

Ili Israel dopusta Hamas da lansira rakete zato sto to sluzo Netanyahu koji ima velike politicke probleme.

Odgovori
S

Nije teško verovati, pojas Gaze je otprilike veličine Beograda, gde živi preko dva miliona stanovnika, a zemljište se sastoji uglavnom od peščara, koji je idealan za kopanje tunela. Drugim rečima, vrlo gusto naseljeno područje, izrazito urbanizovano, sa impresivnom mrežom tunela ispod. Savršeno za sakrivanje.

B

Odlican tekst. Sve pohvale autoru. Po meni realan. Poenta je da se sistemi kupuju i prave prema opasnostima koji ti konkretno prete. Sistem koji je dobar za jednu zemlju, moze biti totalno los za drugu. Po meni mana ovog sistema je sto moze dejstvovati samo na jednu stranu, sto je nepokretan, sto ne moze dejstvovati na projektile koji imaju promenljivu putanju, tako i na avione i helikoptere, pa i BL.

Odgovori
M

Da nabavimo onda Pancir koji je predmet sprdnje i kojeg unistavaju dronovi i avioni po Siriji, Libiji i Jermeniji bez ikakvih teskoca i gubitaka?
Nije efikasan, ali je ruski, a to je nama najvaznije.
Koja je to vojska ugrozila bilo koji izraelski PVO sistem, izraelsko RV i generalno izraelske oruzane snage?
Izraelsko RV se sprda sa S-300 u Siriji, onako kako se tursko RV sprda sa S-300 u Siriji i Libiji.
Bilo koja vojska koja bi krenula da zaspe Izrael raketama bila bi unistena ispred kasarni a onda bi docekala izraelske tenkove u svojim razrusenim gradovima.
Tako se vode ratovi izmedju vojski.
I taj Hamas bi bio unisten u roku od dva dana, u slucaju masovnog bombardovanja od strane Izraela i masovnog raketiranja od strane izraelske artiljerije.

Sirija ima avijaciju, ima S-300, S-200 itd, ima artiljeriju, pa koliko je unistila izraelskih aviona za sve ove godine i decenije izraelskog bombardovanja Sirije?
Kako je prosla ogromna sirijska avijacija krajem sedamdesetih i pocetkom osamdesetih godina protiv Izraela?
Kako su prosli sovjetski piloti protiv Izraela iznad Egipta?
Kako je Egipat prosao u sukobu s Izraelom?
Kako su prosle udruzene arapske drzave u ratu protiv Izraela?
Jel znas nesto o tome?
Zasto Sirija ne raketira izraelske gradove kao odmazdu za bombardovanje?
O Egiptu pricas bajke.
Egipat je naucio svoju lekciju posle vise katastrofalnih poraza u sukobu s Izraelcima.

Odgovori
Ž

Miloš

Србија је већ набавила Панцир.

Кажете Панцир уништавају без икаквих губитака БПЛ и авиона? Да сте пратили сукобе видели бисте да је Панцир оборио на десетине БПЛ.

Јерменија нема Панцир.

Имамо ли доказа да је систем С-300 употребљен у Сирији?

Израел масовно бомбардује Хамас али га не може и неће уништити, могу да га деградирају до одређене мере и да на одређено време сузбију опасност.

Исто је и са иранским снагама, инфраструктуром, ефективима у Сирији. Израел константно дејствује по тим циљевима, стално пријављује како је нанела велику шетету али се онда деси Хамас који има на хиљаде ракета које је добио управо од Ирана.

C

Dakle, sada se poredi izraelski Iron Dome koji skida napamet lansirane leteće bojlere i možeš da ga staviš gde god hoćeš jer mu ne preti bilo kakva opasnost, sa sirijskim i libijskim Pancirima koji su se borili protiv pametno navođenih projektila i dronova, i koje su ti isti projektili i dronovi uz pomoć satelita konstantno jurili kako bi ih locirali i napali? Pri čemu ogromna većina tih Pancira nije uz bok imala čak ni drugi Pancir da ih brani, a kamoli nešto jače od toga? I naravno za Iron Dome se prvo i obavezno gleda sopstveni učinak a sirijskom/libijskom Panciru se učinak uopšte ne gleda i bitno je samo to da je na kraju pogođen i uništen. Ako je pogođen, onda je obična kanta pa šta god da je pre toga postigao u borbi.

Mislio sam da nema veće detinjarije od one Rafale vs. MiG-29 patkometrije, ali očigledno sam se prevario.

S

Hamas jeste ozbiljna vojna organizacija, možda ne konvencionalna, ali je treba svakako uzeti za respektabilnog protivnika, jer raspolaže sa arsenalom od oko 12.000 raketa, koje su nabavljene u vrlo kratkom roku. Drugo, Hamas nije sam u celoj „operaciji“, tu učestvuje i Islamski Džihad, sa nešto manjim brojem projektila, od oko oko 6.000 raketa. Za nišanjenje koriste uglavnom GoogleEarth i meteorološke izveštaje, a pošto je Izrael visoko urbanizovana i gusto naseljena zemlja, svaki pad projektila je svojevrstan pogodak. Zbog relativno male površine i velike koncentracije visokorizičnih ciljeva, kao što su LNG terminal, nuklearni istraživački centar u Dimoni i Institut za biološka istraživanja u Nes Zioni, Izrael je morao da razvije tako nešto. Jedina zemlja kojoj bi se trenutno isplatila nabavka takvog sistema je Južna Koreja.

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Send this to a friend