[REPORTAŽA] Obilazak Vojne akademije: Kako se postaje vojni pilot?

Jedna od (naglašavam: medijski) najinteresantnijih tema u narednih tri do pet godina biće – čiji će Rafali biti sposobniji? Srpski ili hrvatski? Što u domenu nabavljenog naoružanja, što u kapacitetima obe zemlje da ga koriste makar minimalno u opsegu kojem se toliko sposobna platfoma koristi u bogatijim ratnim vazduhoplovstvima. Dok ne dobijemo odgovore na ova pitanja već sada možemo računati na jedan segment u kojem Srbija može biti uslovno „bolja“ – njeni budući piloti borbenih aviona imaće ako ne kvalitetniju obuku, onda sigurno posvećene i predane profesore i instruktore koji će ih nakon srednje škole, Vojne gimnazije ili civilnog fakulteta oblikovati u profesionalce koji će upravljati najsposobnijim oružjem koje je Srbija ikada koristila u svojoj istoriji. Obuka i edukacija će svakako u nekom trenutku praviti odlučujuću razliku.

Tango Six je imao priliku da provede jedan radni dan u Vojnoj Akademiji na Banjici. Bili smo gosti Katedre za vazduhoplovstvo, Departmana tehničko-tehnoloških nauka, instituciji koja edukuje i obučava buduće oficire letače oficire srpskog Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane. Domaćini su nam bili pukovnik dr Slaviša Vlačić, načelnik Katedre za vazduhoplovstvo i jedan od najvećih srpskih autoriteta kada je obuka vojnih pilota u pitanju, i potpukovnik dr Aleksandar Knežević.

Tokom obilaska imali smo priliku da se neposrednije uverimo u strukturu i faze vojne pilotske obuke, upoznamo se sa inovacijama u domenu vazduhoplovnih učila i dobijemo više informacija o najnovijim inicijativama za zaokruživanje vojne pilotske obuke: povratku vazduhoplovnog odeljenja u Vojnu gimnaziju i novoj opciji započinjanja letačke obuke nakon završenog civilnog fakulteta u okviru programa Škole rezervnih oficira.

Rok za prijavu budućih vojnih (vazduhoplovnih) gimnazijalaca i kadeta za Vojnu akademiju je kraj marta. .

Bacanje široke mreže

Zbog činjenice da je od 2016. godine nastupio vanredno veliki upliv novog vazduhoplovnog hardvera u naoružanje RV i PVO, da je promenjena paradigma interesovanja mladih za letački poziv i da je postalo potrebnije nego ikada povećati opseg motivacije i regrutacije budućih oficira letača, svedoci smo i do sada nezabeleženih promotivnih aktivnosti Ministarstva odbrane.

Pored uobičajenog promotivnog ciklusa za upis u Vojnu akademiju, od ove godine svedoci smo i interesantnih inovacija u pravcu privlačenja mladih. Pojačano je je zakupljivanje bilborda, snimljen je interesantan video za promociju Vojne gimnazije i Ministarstvo odbrane je prvi put počelo da se bavi plaćenim internet oglašavanjem.

Kako za Tango Six priča pukovnik Vlačić, povratak vazduhoplovnog odeljenja u Vojnu gimnaziju proces je koji će uskoro dobiti i svoju kulminaciju – plan je da se u gimnaziju vrate padobranska i jedriličarska obuka.

–  Aktivno radimo na tome da u Vojnu gimnaziju uvedemo padobransku obuku i vazduhoplovno jedriličarstvo kao što je to bilo do pre par decenija. Smatramo da je to idealno za taj uzrast, da je reč o izuzetno dobrom motivacionom sadržaju. Potrebno je pronaći vazduhoplovne organizacije koje su registrovane za te delatnosti ali i da se definiše regulativa.

Poenta formiranja vazduhoplovnog odeljenja je da se što ranije vidi ko ima željeni nivo zdravstvenih kriterijuma, kakva je motivacija učenika i kako će se ona razvijati kroz školovanje. –

Kako se postaje vojni pilot?

Neposredni organizator i izvršilac obuke kadeta Vojne akademije, kao deo Dekanata, za oficire letače je Katedra vojnog vazduhoplovstva koja pripada Departmanu tehničko-tehnoloških nauka. Ova organizaciona jedinica akademije zadužena je za školovanje vojnih pilota i usavršavanja koja nastupaju nakon završetka akademije kao i usavršavanja komandno-štanbnih oficira i nastavnika letenja.

– Naša primarna uloga je selekcija kadra, pre svega kroz letačku selekciju i saradnju sa Vojnom gimnazijom. Sledeća bitna uloga je organizacija i održavanje nastave koja je tipična za sve vazduhoplovne škole.

Naš studijski program je prema svojoj strukturi veoma sličan modernim CPL ili ATPL teoretskim programima. Nakon teorijske nastave kadeti Vojne akademije odlaze na letačku obuku u jedinice RV i PVO. U tom procesu preko kontrolno-ispitnih letova učestvuju i nastavnici i instruktori sa katedre Vojne akademije. To je zbog toga što je, u skladu sa standardima akreditacije, potrebno da nosioci predmeta provere svoje studente, daju im odgovarajuću ocenu za ono što su ih nastavnici osposobili u jedinici. –

– Posle četvorogodišnjeg školovanja kadeti dobijaju zvanje vojnog pilota, imaju petu kategoriju osposobljenosti i diploma im je u potpunosti priznata i u civilnom sistemu Ministarstva prosvete.

Kadeti imaju odgovarajući nalet koji im pruža dobru osnovu kako bi nastavili preobuku na više tipova vazduhoplova. Četvrta godina je letačka, gde se kod pilota aviona završavaju svi razdeli obuke na školskom avionu Lasti, osim borbene obuke. –

Budući da su vojni piloti prvo oficiri, nezabilazan deo obrazovanja na Vojnoj akademiji su i vojni predmeti.  Tu su Taktika, Rukovođenje i komandovanje i drugi. Vlačić kaže da je odnos vojnih i ostalih predmeta dobro izbalansiran.

Prva godina Vojne akademije počinje nešto ranije, 15. avgusta. Tada se kadeti upućuju u Centre za obuku u koje se mesec i po dana osposobljavaju da budu „obični vojnici“, da bi potom, 1. oktobra počeo prvi semestar. Paralelno sa studiranjem vode klasičan vojnički život. Žive u internatu, nose uniformu.

– Prve dve godine obrazovanja budućih oficira letača uglavnom su vezane za mašinstvo. Treća godina je slična programu za ATPL teoriju, dok je četvrta godina letačka. Kadeti lete letove selekcije na avionu Utva-75 i osnovnu obuku na avionu Lasta. Ukoliko su određeni za helikoptere obuka se obavlja na helikopteru Gazela. –

Inovativna učila

Katedra vojnog vazduhoplovstva Vojne akademije je inicijativom pukovnika Vlačića i njegovih kolega u prethodnih nekoliko godina sama projektovala i proizvela nekoliko trenažera koji se koriste u obuci. Simuliraju većinu letelica za obuku koje se koriste u srpskom RV i PVO i postali su nezamenljiv deo obuke kada je reč o učenju i vežbanju procedura, korišćenju avionike i instrumenata.

– Kada pričamo o simulatorima, odnosno trenažerima letenja koje smo razvili, red bi bio da se vratimo nekoliko decenija unazad i spomenemo pokojnog pilota, majora Gorana Savića koji je bio jedan od pionira u razvoju dodataka za Flajt simulator, kada su avioni koji su u upotrebi u RV i PVO u pitanju. Njemu je, još 2002. godine, palo na pamet da uradi dodatak za Utvu-75. Taj dodatak je veoma kvalitetno radio za verziju 2004 Mikrosoftovog softvera. On i ja smo tada zajedno bili u jedinici koja se bavila selekcijom kadeta na avionu Utva-75. Nakon Utve uradio je i odličan dodatak za Supergaleb G-4.

Ti dodaci za Flajt simulator imali su svoju vrednost zbog adaptacije pitomaca na tu jednu specifičnu sliku kabinskog prostora koji ih očekuje. Namena simulatora koji danas koristimo nije obuka u veštini. Nema osećaja sile na palici kao na pravom avionu niti centrifugalnog opterećenja. Poenta našeg trenažera je sticanje šire slike korišćenja pojedinih uređaja kompleksnog aviona kao što je Lasta.

Miloš Milutinović, naš nekadašnji kadet, sada pilot helikoptera, pomogao nam je tako što je za Flajt simulator 2010 napravio dodatak za Lastu. To je uradio prilično detaljno, tu su poligoni, svaki prekidač je funkcionalan, bilo da se dodak nalazi na našim virtuelnim naočarama ili simulatoru. Sve to daje priliku da se kadeti, nakon teorijske obuke, pripreme za korišćenje, na primer, radio-navigacionih uređaja. Prednost ovakve obuke je i to da se ne troše resursi aviona, smanjuje se i broj radnih sati u tehničkoj učionici, kao i na aerodromu.

Današnji kadeti su daleko svesniji i orijentisaniji kako se koriste avionski uređaji i prilično dobro poznaju njihove principe rada. Potrebno je određeno vreme da se savladaju ali jednom kada ovde na Vojnoj akademiji savladate princip rada, recimo bazičnog Flajt menadžmet sistema, onda je daleko lakše kasnije usvojiti slične uređaje na Boingovim i Erbasovim avionima. Naša vojska već poseduje Erbasove helikoptere H145M sa trenutno najsavremenijom avionikom za tu vrstu letelice, uskoro će RV i PVO leteti i avione C295 koji imaju uređaje koji rade po istom prinicpu, imaju iste ili slične skraćenice, podešavanja, selektore, interfejs. – pojašnjava nam pukovnik Vlačić.

Sferni simulator je rezultat rada Katedre vojnog vazduhoplosvtva, projektovao ga je potpukovnik dr Aleksandar Knežević. Pored podrške matične institucije, samostalni rad Katedre (kako na projektovanju simulatora tako i na njegovoj izradi) prepoznat je i od strane državnog Inovacionog fonda.

 
– Inovacioni fond Republike Srbije je prepoznao naš trud i spreman je da kroz naučno-istraživački projekat finansira naš dalji rad koji podrazumeva nadogradnju simulatora u pogledu konstrukcije kabine aviona sa svim pravim i funkcionalnim prekidačima. Takođe, nabavili smo, i uskoro očekujemo stavljanje u funkciju, „Mixed Reality“ naočara, što je još jedan korak napred u vazduhoplovnoj simulaciji. Osim pogleda u kabinu, ovo sredstvo omogućuje i pogled van kabine. Zapravo, nalazite se u virtuelnom okruženju.

Trenažer za Lastu je napravljen pre nekih sedam godina. Planiramo da ga stalno nadograđujemo, kako softverom tako i hardverom. Takođe, imamo i nešto što niko drugi do sada nije primenio, to je ‘‘Eye tracking‘‘ odnosno skener za oči koji prati zenice očiju i referencira se u odnosu na instrument tablu. Jedna od njegovih interesantnih primena je registrovanje rasporeda pažnje kadeta po kokpitu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Tango Six Portal (@tangosix)

Primene skenera za oči na trenažeru smo opisali kroz jedan naučni rad koji je objavljen u jednom respektabilnom međunarodnom časopisu i u tom radu smo objasnili i kako se prilikom selekcije kandidata, korišćenjem ovog uređaja, mogu uštedeti određena novčana sredstva. Skener koji prati kretanje zenica je prilikom ispitivanja korišćen na kadetima i pilotima sa različitim nivoima iskustva, a u proceduri je da se koristi prilikom selekcije kandidata za pilote. Psiholozi prilikom procene sposobnosti kadeta mogu reći da neko ima prirodan nivo perceptivnih osobina i da može biti pilot, da može da ide na selekciju. Mi ovde na trenažeru proveravamo koliko on brzo može da pomera pogled. –

Današnje generacije su kvalitetnije

Ako bi se za trenutak vratili na povod zvani „Rafal“ i postavili dodatna, logična pitanja, o promeni paradigme zainteresovanosti današnjih generacija za profesiju vojnog pilota, njihovu razmaženost tehnologijom i pravili neumesna poređenja o kvalitetu današnjih generacija u odnosu na starije, od starešina Vojne akademije dobijamo interesantne odgovore.

Kako za Tango Six kaže pukovnik Vlačić, ne postoje podaci koji govore da je interesovanje za poziv vojnog pilota opalo. Prema njegovim rečima program Vojno vazduhoplovstvo je najpopularniji program na Vojnoj akademiji. Takođe, iz Vojne gimnazije postoji značajan interes za poziv pilota.

– Standardi zdravstvenih pregleda i letačke selekcije se ne spuštaju i to je razlog zašto imamo relativno malo ljudi nakon svih selekcija. Međutim, veoma je visok procenat završavanja akademije od strane onih koji prođu selekciju, zdravstvenu i letačku, testove iz matematike, proveru fizičke sposobnosti. Naročito se vodi računa o kvalitetu kadra koji izlazti sa katedre. Naš akreditacioni kapacitet se kreće od 16 do 30 ljudi po klasi, ima godina kada se ide i preko ili manje od toga. –

Vlačić nam je dao veoma interesantan odgovor na pitanje o kvalitetu današnjih generacija i na koji način se planira evolucija obuke kada jednom dođu novi višenamenski borbeni avioni:

– Vazduhoplovni entuzijasti vole priče o Rafalima, Suhojima, ali ono što se slabo naglašava je da kvalitet u stvari treba da budu ljudi. Ako imate mladog, zdravog čoveka, koji ima pravilan rezon, koji je patriota, ima znanje, želi da radi svoj posao kako treba, onda granice ne postoje. To je ono što imamo kod pilota koje smo iškolovali u proteklih nekoliko godina, a prema povratnim informacijama iz jedinice su veoma uspešno savladali preobuku, na primer, na MiG-u 29. To jezgro mladih ljudi je kapital ove države i ratnog vazduhoplovstva, ne toliko tehnika sa kojom raspolažemo ili koja će biti nabavljena.

Generacije se naravno razlikuju, danas je mladim ljudima dostupan veliki broj informacija koje oni jako brzo upijaju, oni imaju veću komfornost i sigurno im je teže da se toga odreknu. To nije uticalo da njihov nivo tehničkih predznanja bude na visokom nivou, čak naprotiv, veći je nego kod starijih generacija. Motivisanost i posvećenost se ne dovode u pitanje, onaj ko je spreman da svako jutro ustane rano i obuče uniformu, ide na postrojavanje, da redovno pohađa nastavu, da je spreman na mnoga odricanja, jeste motivisan čovek.

Mi se ovde u Vojnoj akademiji bavimo temeljnim znanjima, posle toga dolazi nadogradnja, tehničke učionice, preobuke, kursevi. Ako kadet na akademiji sa iskusnim predavačima-inženjerima kvalitetno nauči, na primer, princip rada tutbomlaznih i turboventilatorskih pogonskih grupa, termodinamiku, tvrdim da će on sa tim temeljnim znanjem, bez većih problema, proći preobuke i tehničke učionice nekih novih sredstava.

Što se tiče prelaska na novu tehniku koju ste spomenuli, podrazumeva se da se to radi uz poštovanje standarda obuke i određenu postupnost, uz pomoć nastavnih sredstava i pomagala koja se nabavljaju uz, na primer, novi vazduhoplov. Sve to, zajedno sa osnovama koje se stiču na Vojnoj akademiji, uveren sam, garantuju uspeh u obuci. – završava pukovnik Vlačić.