Sve o Airbusu C295 – mogućem novom transporteru srpskog RV i PVO

U prošlonedeljnom intervjuu agenciji Tanjug ministar odbrane Bratislav Gašić govorio je o potencijalnom offset poslu sa evropskim vazduhoplovnim konzorcijumom Airbus.

Sa predstavnicima ove kompanije je sem veoma aktuelne nabavke helikoptera, bilo reči i o mogućim poslovima oko modernizacije školsko-borbenog aviona G-4 ’’Super Galeb’’, ulaganjima Erbasa u Vazduhoplovni zavod ’’Moma Stanojlović’’ a prvi put je zvanično spomenuto i da se razmatra kupovina vojnog transportnog aviona. Kako kompanija Airbus u svojoj ponudi transportnih aviona ima samo avione C295 i A-400 (teški transporter), nije teško zaključiti da bi Srbija u bliskoj budućnosti mogla nabaviti laki transporter C295 koji bi zamenio sovjetske avione An-26.

Stanje transportne avijacije RV i PVO

O stanju srpske transportne avijacije Tango Six je detaljno pisao i tako skrenuo pažnju na to da se uskoro može desiti da Srbija ostane bez transportnih aviona. Da li će se to ipak izbeći, da li će postojeći avioni An-26 biti remontovani a paralelno sa tim biti nabavljeni i novi avioni videćemo uskoro.

Srbija trenutno ima aktivan samo jedan transporni avion An-26 kome resursi ističu krajem oktobra a drugi avion koji je prizemljen početkom decembra prošle godine trebalo bi da bude prvi koji će biti upućen na remont.

Avione An-26 bi, prema sadašnjim najavama zvaničnika, mogli zameniti transporteri C295 ali bi trebalo naći rešenje i za eventualnu zamenu lakih aviona An-2 koji prvenstveno služe za obuku padobranaca. Tu su i putnički avioni Jak-40 ali teško je zamisliti da će Srbija u budućnosti, pre svega zbog slabe finansijske situacije, biti u stanju da sebi priušti više tipova vojnih transportnih i putničkih aviona.

Potencijalna zamena za srpske An-26

Na tržištu lakih transportnih aviona u klasi sovjetskih An-26 danas se mogu nabaviti evropski (španski) avion Airbus C295, italijanski (u saradnji sa SAD) Alenia C-27J ’’Spartan’’ kao i ukrajinski Antonov An-32 koji predstavlja jedan od derivata aviona An-26.

Rusi sa svojim razvojem aviona Il-112 prilično kasne i tako prepuštaju tržište konkurentima. Prvi let novog ruskog aviona očekuje se tek za oko dve godine a istovremeno Ukrajina planira razvoj aviona An-132 u saradnji sa Saudijskom Arabijom.

Po performansama koje prikazuju proizvođači, svakako najbolji avion u svojoj klasi je italijanski C-27J.

Međutim, avione uglavnom ne prodaju samo taktičko-tehničke karakteristike već politički i ekonomski odnosi i interesi država pa je tako avion C295 najprodavaniji laki transporter kako što se tiče broja proizvedenih aviona tako i što se tiče broja korisnika. Na aeromitingu ’’Batajnica-2009’’ je bio prisutan C295 RV Španije čija je posada prikazala odlične performanse aviona u letu i na zemlji a nakon sletanja avion je prikazan na statičkoj izložbi.

C295

Airbus C295 predstavlja dvomotorni turboelisni visokokrilni taktički transportni avion sa dva člana posade koji po nekoj savremenoj klasifikaciji a pre svega po nosivosti spada u lake transportne avione (nosivosti do 10 tona tereta).

Proizvodi se u Španiji, u fabrici na aerodromu San Pablo, koja predstavlja nekadašnju fabriku CASA, zatim EADS CASA a danas je je to deo grupe Airbus Military. Nastao je na bazi špansko-indonežanskog transportnog aviona CASA/IPTN CN235 i predstavlja njegovu produženu verziju sa 50 procenata većom nosivošću i sa novim jačim motorima. Samim tim avion ima veći dolet kao i poboljšane mnoge druge karakeristike u odnosu na svog prethodnika.

Predstavlja idealnu zamenu za familiju sovjetskih aviona An-24/26/32, holandski Fokker F.27, kanadske DHC-4 i DHC-5, kao i britanski Hs.748.

Juna 1997. Na pariskom Le Buržeu CASA je najavila razvoj novog aviona, prvi let C295 imao je 1998. a prve narudžbine su stigle od španskih vazduhoplovnih snaga koje su naručile 9 aviona, prvi je stigao novembra 2001. A poslednji 2006.

Proizvođač ga reklamira kao avion jednostavne konstrukcije, pouzdanog robusnog i visoko prilagodljivog taktičkog transportera koji je sposoban da nosi do 9 tona tereta sa maksimalnom krstarećom brzinom od 480 km/h.

Letelica zahvaljujući konstrukciji stajnog trapa ima odlične tzv. STOL karakteristike, tj. potrebna mu je veoma kratka pista za poletanje i sletanje – 670 metara za poletanje i 320 metara za sletanje. Istovremeno, avion je u mogućnosti da poleće sa polupripremljenih zemljanih površina.

Proizvođač navodi da zahvaljujući motorima Pratt&Whitney Canada PW127G avion ima dobre manevarske karakteristike kao i da se odlično pokazao u predelima visoke nadmorske visine i tamo gde je veoma toplo.

Zvanične specifikacije kažu i da ima malu potrošnju goriva, da može ostati u vazduhu čak 11 sati. U odnosu na konkurenciju ističe se njegova niska cena održavanja i korišćenja, uz maksimalnu efikasnost. C295 je takođe dizajniran da izvršava taktičke misije u letu na malim visinama sa minimalnom brzinom. Avion poseduje sve potrebne vojne i civilne sertifikate o polidbenosti koji zadovoljavaju sve svetske regulative iz oblasti bezbednosnih standarda.

Nosivost

Sa kabinom dužine 12,69 metara (sa teretnom rampom 15,73 m) C295 ima najdužu teretnu kabinu u svojoj klasi čije dimenzije iznose 12,69×2,7×1,87 m i zapreminom od 46,9 do 57,3 m³. Može se opremiti sa 71 sedištem, mnogo više nego što je slučaj sa konkurencijom. Umesto toga u kabinu se smešta do 48 padobranaca sa punom opremom a u zadnjem delu kabine sa obe strane se nalaze vrata za iskakanje.

Moguće su i konfiguracije sa 44 vojnika pod punom opremom uz 21 vojnika sa manjim opterećenjem, zatim varijanta za prevoz sa većim komforom za 50 osoba. Kada je u pitanju teret, avion nosi do pet paleta dimenzija 2,24 x 2,74 m koje se utovaruju/istovaruju preko posebnog sistema a postoji i sistem za izbacivanje tereta u letu CDS A22. Letelica takođe može poneti tri laka terenska vozila.

Osim klasičnog izbacivanja tereta preko zadnje rampe sa većih visina moguće je tovar izbaciti i tzv. metodom LAPES gde se teret izbacuje u niskom letu pomoću padobrana. Postoje dve medicinske konfiguracije, jedna sa 27 pacijenata i 4 člana medicinskog osoblja i druga sa intenzivnom negom za 12 pacijenata. Za te potrebe u avion se ugrađuju mobilni moduli za intenzivnu negu (intensive care units) sa opremom za održavanje života.

U spasilačkim misijama u avion se smešta do 106 prsluka za spasavanje a moguće je postaviti i dva čamca koji se u slučaju prinudnog sletanja na vodu automatski naduvavaju i mogu da prime po 46 osoba svaki. Sve nabrojane konfiguracije su lako i brzo izmenljive a u letelicu se može ugraditi i WC. Maksimalna nosivost je 9250 kg a uz svaki avion se može dobiti do pet paleta tipa 463L.

Elektronska oprema

U zavisnosti od želja kupaca elektronska oprema može imati različitu konfiguraciju, u avion se može ugraditi avionika raznih proizvođača a spisak opreme se može proširivati.

Paket avionike Thales TopDeck predstavlja potpuno digitalni sistem koji obuhvata i četiri kolor prikazivača dimenzija 152 x 203 mm koji su kompatibilni sa naočarima za noćno letenje (NVG). Avion ima udvojene komande, za pilota i kopilota. Opciono se mogu ugraditi dva elektrooptička gornja pokazivača (HUD). Sistem za komunikaciju obuhvata dva ili tri UHF/VHF radija, jedan ili dva HF radija kao i sistem audio kontrole. Tu su zatim i snimač razgovora u kabini (CVR), sistem za identifikaciju svoj-tuđ (IFF), snimač podataka o letu (FDR), i transponder ELT (emergency locator transponder).

U avion su integrisana dva sistema za upravljanje (FMS-flight management system) firme Thales koji se kontrolišu preko dva višenamenska pokazivača (MCDU), a Thales je obezbedio i dvostruku jedinicu vazdušnih podataka ADU-3000, zatim dvostruki sistem AHRS (altitude heading and reference system), kao i dva radarska visinomera. Navigacijska oprema obuhvata dva višemodna risivera (MMR), dva automatska ADF-a, jedan DF (direction finder), dve DME jedinice (distance measuring equipment).

Postoje tri moguće konfiguracije autonomne i navigacije za duže letove: dva integrisana inercijalna navigacijska sistema uz dodatak globalog pozicionog sistema (INS/GPS), i sistem u kome postoje posebno po dva GPS-a i jedan INS/GPS.

Američka firma Honeywell obezbedila je višemodni meteo radar RDR-I400C sa prikazivačem u boji koji ima mogućnost mapiranja terena. Opciono u avion se po zahtevu i posebnim specifikacijama naručioca mogu ugraditi i sistem za izbegavanje sudara (TCAS), sistem taktičke navigacije (TACAN), sistem za instrumentalno sletanje (ILS) kategorije II, microwave sistem za sletanje i satelitska komunikacija.

Kada je reč o sistemu za samozaštitu aviona tu su pre svega signalizator radarskog ozračenja Indra ALR-300V2B kao i dispenzer mamaca i dipola BAE Systems AN/ALE-47. Uz ova dva sistema se po potrebi kokpit može zaštititi balističkim oklopom, a mogu se ugraditi i sistem za upozorenje o nadolazećoj protivavionskoj raketi (MAWS) kao i sistem za upozorenje o laserskom ozračenju (LWS).

Namena i istorija korišćenja

U svojoj osnovnoj nameni C-295 se može koristiti za:

– taktički transport trupa
– transport potrebne logistike (vode, hrane, municije, medikamenata, rezervnih delova)
– vazdušni desant trupa i tereta
– aktivnosti vezane za antiterorističke akcije, kontrolu granice i državne bezbednosti
– prevoz i evakuacija unesrećenih (CASEVAC) i medicinski transport (MEDEVAC)

C295 je do sada upotrebljavan u vojnim misijama kao što su npr. one u Iraku i Avganistanu. Stoga ga proizvođač reklamira kao ’’combat proven’’ i napominje da se avion dobro pokazao u svim tipovima okruženja, počevši od vrele i vlažne klime brazilske džungle i kolumbijskih planina, preko prašnjavih i vrlo toplih pustinja Alžira i Egipta pa sve do ekstremno hladnih i ledenih uslova u Poljskoj i Finskoj.

Avion je uspešno korišćen tokom dugih angažovanja u udaljenim područjima kao što su Čad, Irak i Avganistan. Tom prilikom letelice su na lokacijama ostajale i do dve godine i letele do 90 časova mesečno.  Pokazao se kao najpouzdaniji transporter u svojoj kategoriji, bilo da je korišćen posebno ili kao nadopuna teškim transportnim avionima i transportnim helikopterima.

Kada je reč o civilnim misijama do sada su u praksi vojni avioni upotrebljavani u logističkoj podršci prilikom elementarnih nepogoda. Postoji i veliki broj državnih agencija koje se bave zaštitom državnih resursa i koji avione upotrebljavaju za praćenje ilegalne migracije, krijumčarenja droge, piratstva, ilegalnog ribarenje, itd.

Ipak, nije sve bilo idealno pa je tako bilo država koje su imale probleme kako na samom početku korišćenja tako i kasnije kada su u toku eksploatacije otkrivali da avion nema performanse koji stoje u reklamnom materijalu proizvođača.

C295 je zato vremenom usavršavan, mnogi problemi su rešeni a avioni starijih serija su modifikovani rešenjima do kojih se došlo raznim ispitivanjima novijih primeraka aviona. Takođe, neki problemi su proizašli i iz speijalne opreme koje je zahtevao kupac a najbolji primer za to su češki avioni. Češka je za svoje C295 zatražila ugradnju sistema za samozaštitu aviona kompanije EADS koji je bio samo jedan od problema zbog kojih su 2011. avioni prizemljivani tri puta. Jednom se čak desilo da je prilikom sletanja prestao sa radom jedan od motora a posada je uspela da sleti. Do danas su se u svetu srušila samo dva aviona ovog tipa, jedan poljski usled loših meteo uslova i jedan alžirski avion.

Ukoliko se neka država odluči za nabavku C295 može ga dobiti relativno brzo. To naravno zavisi od mnogo faktora ali Indonezija je npr. nakon što je naručila avione svoj prvi C-295 dobila posle samo sedam meseci. Do marta ove godine je naručeno 155 aviona a stoti proizvedeni avion predstavljen je juna 2013. na Le Buržeu i bio je to C295 za RV Omana.

Što se tiče cene ona zavisi pre svega od političkih i ekonomskih veza država kao i od kompletnog aranžmana u koji obično ulaze obuka i logistika a tu je i specifikacija opreme kao i dodatne želje kupca kada je reč o avionici i nameni aviona.

Samo avion košta oko 28 miliona dolara a cene su varirale od države do države pa je tako Vijetnam plaćao 33 miliona dolara dok su Poljaci za dodatnu narudžbinu imali cenu od čak 45 miliona dolara po avionu.

C295 (bez CN235) za sada koristi 20 država a najveći korisnik ovog aviona će u bliskoj budućnosti postati Indija koja je maja ove godine izabrala C295 za svoj novi laki transportni avion koji će zameniti flotu starih britanskih aviona Hs.748. Planirana je nabavka 56 aviona od kojih će se 16 proizvesti u Španiji a ostalih 40 u pogonima indijske kompanije Tata Advanced Systems.

Verzije

C295M – vojni transportni avion

C295W – vojni transportni avion sa vingletima i jačim motorima, Tango Six je preneo vest o početku razvoja ove varijante

NC295 – verzija C-295M koja se po licenci sklapa u Indoneziji

C295MPA – mornarički patroni avion koji po želji može biti i avion za protivbrodsku i protivpodmorničku borbu.

Aprila 2013. Airbus je zajedno sa firmom MBDA demonstrirao odbacivanje protivbrodske rakete Marte MK2/S. Naoružanje će se nositi na 6 potkrilnih nosača a arsenal će činiti i torpeda, dubinske mine i bombe. Ova verzija ujedno može biti i osmatrački avion za prikupljanje podataka tzv. ISR (Inteligence and Surveillance).

Osnovni sistem aviona predstavlja jedinstveni Erbasov tzv. FITS – Fully Integrated Tactical System koji omogućuje više načina osmatranja i praćenja. C295MPA je pre svega nastao na osnovu iskustava iz korišćenja starijeg CN235MPA koji je u upotrebi od 1994. Može se koristiti i za misije traganja i spasavanja. Španske vazduhoplovne vlasti su sertifiovale ovu varijantu jula 2010. Namenjen je za zamenu američkog aviona P-3 ’’Orion’’ i francuskog ’’Atlantique’’.

C295AEW&CO – leteći radarski sistem čiji je razvoj u toku. Osnovni senzor ove verzije je izraelski AESA radar 4. generacije kompanije IAI/Elta koji je integrisan sa sistemom svoj-tuđ (IFF). Demonstrator je opremljen sa rotirajućom antenom prečnika 6 metara koja omogućuje osmatranje ugla od 360° a predviđeno je da slika situacije u vazduhu bude razmenjivana preko specijalnih data linkova. Sporazum o razvoju ove varijante potpisan je juna 2011. a gotovo istovremeno je poleteo i demonstrator. Početni testovi pokazali su da je C295 aerodinamički odlična platforma za ovu namenu. U toku je integracija dodatne opreme koja uključuje i sistem FITS.

AC295 Gunship – leteća topovnjača. Ova varijanta je takođe u razvoju a nastala je na osnovu iskustava u razvoju modifikacije aviona CN235 u AC235 Light Gunship RV Jordana. Na programu AC235 radile su američka kompanija ATK, Airbus i jordanski konstrukcioni i razvojni biro Kralj Abdulah II.

C295M SAR – varijanta za traganje i spasavanje

U planu je razvoj letećeg tankera – Tactical Aerial Refueling koji će pre svega imati zadatak punjenja gorivom helikoptera. Radi se i na programu obaveštajnog aviona u konfiguraciji SIGINT (Signals Inteligence).

Oktobra 2013. Airbus je započeo sa ispitivanjem modifikovanog C295 u ulozi vatrogasnog aviona.

Tango Six je 2012. godine na vazduhoplovnom sajmu Farnboro snimio video reportažu obilaska unutrašnjosti C295 MPA verzije: