Kako su Pančevci i PVO lobi osakatili srpsku lovačku avijaciju

Pripreme, razrade i zaključci posete visoke srpske državne delegacije Rusiji u domenu mogućnosti nabavke novog ili polovnog  naoružanja kao i obično bile su histerično propraćene u domaćim medijima. Od priglupog „Putin: šta mogu da uradim za tebe“ do sofisticiranijeg lansiranja teze o hrvatskom naoružavanju.

Tango Six je takođe bio svojevrsna žrtva ovog primitivnog surfovanja na talasu needukovanog rusofilstva.  Naša analiza o mogućim opcijama za neku vrstu razmene kada su u pitanju avioni MiG-29 koje Rusija povlači iz upotrebe iskorišćena je kao pogodna stavka u kreiranju priče da će nam nešto od aviona biti poklonjeno. Samo naši najkoncentrisaniji čitaoci primetiće da u pomenutom tekstu nismo tvrdili da postoji bilo kakav dogovor ili ugovor o bilo kakvoj razmeni naoružanja već smo istakli interesantnu koincedenciju da će određene, našem ratnom vazduhoplovstvu kompatibilne letelice, iz ruskog inventara biti povučene iz upotrebe. Naše je bilo da na stručan način analiziramo opcije. Neki su u tome videli priliku da se nastavi sa nepotrebnim spinovanjem koje na kraju Ruse predstavlja kao stranu koja ne drži do svoje reči i koja ne želi da sarađuje sa Srbijom. Ništa ne može biti dalje od istine nego ova tvrdnja.

Jednom će i Ruse izdati strpljenje

Upućeni i oni koji pažljivije prate dešavanja u vezi nabavke borbenih aviona za Vojsku Srbije odavno već znaju da je Srbija ta koja je neodlučna, nesposobna i prevrtljiva. Rusi već godinama imaju nepromenljive principe: politički podržavaju Srbiju u međunarodnim institucijama, kao svaka velika (i Zapadna) sila od Srbije uzimaju ono najbolje i najprofitabilnije (uz nekoliko vrlo značajnih strateških ekonomskih olakšica sa njihove strane), kada naručimo helikoptere za pare daju nam ih preko reda i spremni su da nam isporuče bilo koji borbeni avion ili PVO sistem – ali za pare. Njihovi stavovi su dakle konzistentni, principijelni i politički zreli.

Srbija sa druge strane, ta decenijama zlostavljana zemlja od strane brzomenjajućih političkih „elita“ koje se ređaju bez da rade za suštinske državne i odbrambene interese – nikako nije zreo partner u ovom odnosu.

Najbolju ilustraciju i demistifikaciju ove terije ponudio je vojni analitičar Aleksandar Radić u autorskom tekstu za ovonedeljni „NIN“. U njemu on iz svog ugla otkriva razloge zbog kojeg se točak našeg vojno-materijalnog preporoda i dalje okreće u blatu.

Radić podseća da je premijer Vučić 2012. godine kao ministar odbrane obećao da će novi MiG-ovi biti nabavljeni. Prvi pokušaj završio se neslavno zbog, kako tvrdi, „PVO lobija“. Radić smatra da je finansijski prihvatljiva ponuda Rusije tada na neki način sabotirana kada su „raketaši“ zakomplikovali odgovor obimnim projektom istovremene nabavke aviona MiG-35 (koji ni tada ni sada nije u proizvodnji), zatim reketnim sistemom PVO S300 (koji godinama nije u proizvodnji) pa radarima pogodim za otkrivanje balističkih raketa i sistemima automatizacije za koje neki proizvođači nisu ni čuli. Rusi su 2012, nastavlja Radić, i imali suficit kojim su iz svojih sredstava mogli da nešto poklone ili kreativnije finansiraju ali je godinu dana kasnije usledio pad cene nafte, kriza u Ukrajini, američke i evropske sankcije. Ukratko, Rusija sada ponovo radi ono što radi i svaka država – svoje naoružanje prodaje za pare.

Radić ipak vidi svetlo na kraju tunela ukoliko bi Srbija platila remont i rezervne delove za MiG-ove 29 koje Rusija uskoro povlači iz upotrebe. Mogli bi pomenute letelice da poklone a nešto pride i zarade. On takođe ističe i malo poznatu činjenicu da dokument o uvođenju embarga EU prema Rusiji ima odrednicu po kojoj članice EU mogu nabaviti rezervne delove iz ruskih fabrika i stokova ukoliko je potrebno za održavanje operativnih sposobnosti.

Kada se sve pažljivije analizira i promisli ostaje nam jedino da slegnemo ramenima i upitamo: pa u čemu je problem? Kao i u većini stvari u koju je Srbija uključena – u Srbiji.

Glorifikovani magacioneri opet zakazali

Kako „Novosti“ prenose u današnjem štampanom izdanju, Disciplinski sud Vojske Srbije utvrdio je odgovornost devetorice oficira (isti su imenovani u tekstu) koji su proše godine u vojnim magacinima „zagubili“ akumulatore za avione MiG-21 i 29. Dvojica su kažnjenja smanjenjem plata za 5% dok su ostalima izrečene samo opomene.

Kažnjene starešine Centralne logističke baze Generalštaba Vojske Srbije načinile su niz propusta, pišu „Novosti“, koji su doveli do višemesečnog prizemljenja lovačke avijacije iako su se preko potrebni akumulatori sve vreme nalazili u vojnim magacinima. Bruka koja tek sada dobija svoje prave obrise rezultirala je posetom ministra odbrane Bratislava Gašića Moskvi tokom koje je on od svojih ruskih kolega morao da traži dva akumulatora na zajam. Sergej Šojgu je bio operativan i dva akumulatora vredna preko 80.000 evra su, uz Putinovo lično odobrenje, stigli na Batajnicu u avgustu.

Da tu ne bude kraj blamaži pobrinuli su se ministar odbrane i načelnik Generalštaba general Ljubiša Diković. NGŠ je, kako „Novosti“ saznaju, sve brilijantne umove koji nisu znali šta imaju na stanju umesto adekvatnih kazni preblago i administrativno prekorio a glavnog i odgovornog, komandanta Centralne logističke baze brigadnog generala Petra Lakovića poštedeo svake odgovornosti. General Laković je, povezuju „Novosti“, nekoliko godina bio na dužnosti šefa Dikovićevog kabineta.

Gašić, prenose „Novosti“ ne želi da previdi ovoliki propust zbog kojeg je morao da crveni u Moskvi i tražiće novu drugostepenu istragu kompletnog slučaja. Ponovo dakle iz vojnog vrha dolaze informacije o  nekoordinaciji, netrpeljivosti i soliranju.

Stoga je rule of thumb za poznate netrpeljivosti koje možemo rekonstruisati po dosadašnjim medijskim izveštavanjima sledeći: Gašić ne voli Dikovića, Diković ne voli Gašića i Diković ne voli Bandića (i Živaka).

Nadam se da više niko ne misli da je jedini razlog propasti srpskog RV i PVO to što država nema para. Kratkoročna rešenja mogu biti sposobnije starešine i jedan ozbiljniji kurs iz inventory managamenta za naučnike iz Pančeva u Maksiju ili nekom drugom većem prodajnom lancu.