Aerodrom u Nišu o kargo letovima Il-76: Očekujemo sve više Iljušina

Zabrana letova Il-76 u Beogradu zbog buke i potencijalno premeštanje ovih kargo letova na niški aerodrom, podigli su buru i u medijima i podstakli pitanja: da li postoje potrebni sertifikati za ovakve letove na „Konstantinu Velikom“ i da li se radi o transportu robe o kojoj je BIRN u saradnji sa OCCRP pisao navodeći da je reč o prebacivanju oružja iz centralne i istočne Evrope ka Bliskom Istoku i Turskoj.

– U tim avionima je najverovatnije roba specijalne namene. – navodi Bojan Avramović, direktor Regionalne razvojne agencije „Jug“ koja je sastavila trogodišnji plan razvoja niškog aerodroma.

On, u intervjuu za Tango Six, dodaje:

– Po BIRN-ovim statistikama duplo više Iljušina leti iz Hrvatske nego iz Srbije, pa ja ne vidim da bilo ko u Hrvatskoj ima problema sa tim nego su ponosni na razvoj svoje privrede. Njih interesuje šta je u njima. Isto što i u američkim avionima koji lete iz Amerike, Ruskim avionima koji lete iz Rusije ka tim destinacijama, isto što u nemačkim avionima koji lete iz Ramštajn baze, ali nije nadležnost aerodroma da priča šta je u njima. Radi se o robi koja je proizvedena u Srbiji, koja ima sve potrebne dozvole za izvoz, radi se o robi koja i te kako utiče na privredni rast. Ako nekoga baš interesuje, to je apsolutno legalna roba. –

U razgovoru za naš portal on dodaje i da su sva pitanja u vezi sa ovom temom za Ministarstvo odbrane i SDPR.

– To nema nikakve veze sa aerodromom. Aerodrom kargo prevoze dogovara sa špediterima. Dakle, aerodrom pruža uslugu kada carina to odobri. Ako ne, aerodrom ga neće pustiti – navodi Avramović i dodaje da je niška carina jedna od četiri integrisane carine u Srbiji, što podrazumeva zajedničko upravljanje više nadležnih institucija među kojima su granična policija, aerodrom (Konstantin Veliki), carina, veterina i BIA.

Vladica Đurđanović, direktor aerodroma „Konstantin Veliki“ navodi da se sistem transporta robe avionom ni po čemu ne razlikuje od istog takvog transporta kamionom.

– Ako vi želite kamionom da izvezete bilo koju robu, na granici vi morate da poslujete po zakonima Republike Srbije. Kada ulazi u drugu državu, morate da posedujete sertifikate za tu zemlju. Aerodrom je granica i sav teret, sva roba koja se prevozi avionima je po svim zakonima Republike Srbije i Evropske unije, međunarodnim propisima, tako da tu nema nikakve nepoznanice i nejasnoće. Sve je onako kako propisi nalažu.

Vidimo da se ljudi žale na buku. To su avioni napravljeni negde devedesetih godina. Takva je bila tad tehnologija. Veća je buka, ali imate i mercedese iz tih godina, pa mi nismo zabranili da mercedesi iz th godina idu drumovima u Srbiji. Tako da ne vidim razloga ni da se žale novinari, a ni građani na Iljušine. Ti Iljušini lete i u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Mađarskoj, Rumuniji, Bugrskoj, Makedoniji – u svim zemljama u okruženju – navodi Đurđanović i dodaje:

– Hrvatska ima osam aerodroma, a Srbija duplo veća od Hrvatske ima samo dva aerodroma. Proterali smo Iljušine iz Beograda, ako ih proteramo iz Niša, oni će otići u Hrvatsku. Je l` hoćemo da se srpska roba izvozi preko Hrvatske? Ako je to cilj, onda je to već politika i negativna kampanja za razvoj vazduhoplovstva i izvoz naše robe iz naše zemlje. –

Avramović ističe da se celokupno pitanje zapravo tiče domena zaštite životne sredine koja je u nadležnosti lokalnih samouprava.

– Lokalne samouprave godinama ulažu ogromna sredstva u merenje buke i gasova. I u Nišu i u Beogradu to se naplaćuje kroz ekološku taksu. Zbog toga se sva pitanja u vezi sa smogom, na primer, postavljaju lokalnim samoupravama. Tako treba da bude i za buku. U Nišu se to radi na 37 mesta. Ukoliko se desi da postoji probijanje svih dozvoljenih parametara, nama treba da dođe ekološka inspekcija koju treba da pošalje Direktorat civilnog vazduhoplovstva – objašnjava Avramović.

U Nišu Il-76 sleće jednom u pet dana, navodi direktor aerodroma „Konstatnin Veliki“, Vladica Đurđanović, i dodaje da ne veruje da će Direktorat civilnog vazduhoplovstva zabraniti ove letove iz Niša. Prema njegovim rečima, u Beogradu su oni zabranjeni jer je frekventnost letova veća.

Oba sagovornika saglasna su da kargo transport, uključujući i letove avionom Il-76, obezbeđuje dodatne prihode aerodromu čime se podstiče njegov razvoj, kao i da aerodrom očekuje i raduje se svakom narednom ovakvom letu. Prema njihovim rečima, dokle god je reč o legalnom transportu za koje postoje dozvole, ne postoji problem u kontekstu ove teme.

– Mi očekujemo sve više i više Iljušina. Vi znate da kargo saobraćaj posluje po komercijalnoj osnovi. Mi sa low-cost kompanijama poslujemo po najnižoj mogućoj ceni koja može da bude rentabilna. To je na granici rentabilnosti aerodroma, a kargo saobraćaj je po komercijalnoj osnovi – navodi Đurđanović.

Bojan Avramović, direktor Regionalne razvojne agencije „Jug“ konstantovao je da celokupna održivost aerodroma u Nišu leži u transportu robe:

– Cela priča sa lowcosterima je napravljena na osnovu kargo saobraćaja i robno carinskog terminala – zaključio je Avramović.