Kako se Galeb iz Srbije proveo u Hrvatskoj: Iritacija Branitelja, blam HRZ-a i izuzetna solidarnost kolega vazduhoplovaca

Drugi po redu aeromiting na sportskom aerodromu „Piket“ pored Sinja (nedaleko od Splita) održan je ove godine 20. avgusta uz bogat program hrvatske generalne avijacije, nekoliko gostiju iz inostranstva bez nastupa dva najavljena, a možda i nazanimljivija, oldtimer gosta iz Srbije.

Na poziv kolega iz Sinja, iz Novog Sada i Beograda planiran je bio dolazak nekada najpopularnijeg školskog aviona JNA Soko „Galeba“ G-2A i danas još egzotičnijeg lakog jurišnika i izviđača Soko „Kraguja“ J-20. Oba u privatnom vlasništvu vazduhoplovnih entuzijasta i pilota, novosađanina Dragana Amidžića i beograđanina Maria Hrelje. Obojeni u originalne šeme Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Jugoslovenske Narodne Armije (Kraguj) i šemu akro-grupe „Stars“ iz perioda posle 2000-tih.

Oba su imala petokraku.

Provokacija

Kraguj je ove godine pred put iz Beograda ponovo razočarao i kao pred odlazak za Varaždin mesec dana ranije ponovo ostao bez funkcionalne radio-stanice i nije poleteo sa „Nikole Tesle“. Amidžićev Galeb zaputio se na svoj šesti nastup u Hrvatsku u poslednjih osam godina.

Kako je za Tango Six portal ispričao Amidžić, po sletanju na Piket sve je delovalo kao još jedno rutinsko gostovanje u ovoj zemlji:

– Ne mogu ni sam da se setim koliko puta sam leteo u Hrvatskoj sa svojim Galebovima. Rado sam se odazvao na poziv sinjskog aero-kluba, dobio odobrenje njihove Agencije za civilno zrakoplovstvo i u petak, dan pred miting, sleteo sam na njihov aerodrom.

Organizovana mi je carina, obavili smo te formalnosti po sletanju i u znak dobrodošlice organizatori i gradonačelnik Sinja odveli su me na ručak. – opisuje „Amidža“ svoj dolazak.

Po povratku na Piket počinje dešavanje koje je nakon ranoavgustovskog zaoštravanja zvanične političke retorike Hrvatske i Srbije pretilo da doda još jednu varnicu. Varnicu koja nije izrasla u požar zahvaljujući vazduhoplovnoj solidarnosti, specifičnoj vrsti prijateljstva i izuzetnoj gostoljubivosti.

– Dogovor sa organizatorom je bio da mi se obezbedi agregat za startovanje aviona i zahvaljujući Hrvatskom ratnom zrakoplovstvu (HRZ) on je bio tu kad sam sleteo. Međutim, kada smo se vratili iz grada nakon ručka agregata nije bilo. – nastavlja sa pričom Amidžić.

Početak iritacije Branitelja sa dolaskom Galeba iz Srbije prepričava za Tango Six i direktor aeromitinga Sinj Tonči Panza:

– Točna je informacija da su predstavnici braniteljskih udruga grada Sinja  izrazili otvoreno nezadovoljstvo što smo u program uvrstili Galeba. Uoči njegovog dolaska u petak oko 09:30 sati smo imali sastanak sa njima na njihov poziv na kojem sam bio kao direktor priredbe zajedno sa predsjednikom organizacijskog odbora Natkom Kulićem.

Nije sporan bio pilot, niti što je iz Srbije već je problem, kako su nam rekli, bio u simbolici stradanja koju taj zrakoplov predstavlja braniteljima. Naime, kao što je  poznato posebno u prvim danima domovinskog rata Galeb je korišten u vojnim operacijama posebno u širem prostoru Dalmacije.

Naš stav kao organizatora je bio da mi nismo željeli isprovocirati nikoga a posebno branitelje čiji smo i nas dvojica ali i većina starijih članova kluba pripadnici. Naša želja je bila prikazati Galeb kao jednu vrlo uspješnu  letjelicu poglavito u doba kada je konstruiran, te da se odradi program sa jedinim mlaznim zrakoplovom koji može poletjeti i sletjeti na naš aerodrom. – priča nam Panza i potvrđuje da otkazivanje dolaska Galeba i skidanje sa programa nije dolazilo u obzir:

– To smo jasno i rekli predstavnicima udruga branitelja. Oni su potom rekli da će oni prosvjedovati na svoj način ali da nikakvih ekscesa kao i prosvjeda na samoj priredbi neće biti.

Galeb je sletio na naš aerodrom u predviđeno vrijeme  u 12:15 u petak i obavio je carinske i policijske formalnosti. Mi smo u tom trenutku već prevezlli agregat za start motora Galeb u vlasništvu HRZ-a.

Nedugo nakon slijetanja Galeba primili smo telefonski poziv da se agregat hitno vrati HRZ-u. Što smo i napravili.

Također je primljena informacija da će se HRZ otkazati vojni dio programa ako Galeb ostane u programu .

Organizirali smo sastanak organizacijskog odbora i svih civilnih učesnika programa te ih informirali o čemu se radi. Željeli smo da se svi odrede da li žele dalje sudjelovati u letačkom djelu programa. – priča Panza, što za naš portal takođe potvrđuje i sam Amidžić:

– Organizatori mi se tada izvinjavaju zbog nastale situacije i ponašaju se i više nego korektno. Shvatam šta se dešava, razumem priču i kažem im da mi ne pada na pamet da zbog mene otkazuju svoj događaj na kojem su toliko radili i da nema problema da ostanem u hangaru. Sve kolege piloti iz Hrvatske su me podržali i bili su solidarni. Njihova policija je bila maksimalno korektna i obezbedila mi je 24-časovnu zaštitu aviona u hangaru. Rekli su mi da im prijavim ukoliko bude bilo i najmanjeg incidenta. –

– Odlučili smo da se miting održi. – nastavlja Panza:

– Bez agregata za pokretanje motora dovedeni smo pred svršen čin ali uspjeli smo se organizirati i pokrenuti akciju za pronalaženje prikladnog tehničkog rješenja za pokretanje motora Galeba za siguran i u planirano vrijeme povratak za Beograd. U čemu smo i uspjeli te je Galeb poletio u nedjelju u planirano vrijeme nadletjevši pistu u brisanjcu uz obavezno mahanje krilima. –

U međuvremenu vesti o specifičnom protestu (zahtevu za zabranu letenja) Branitelja počinju da se prenose po dalmatinskim medijima i iritacija ovim potezom od strane vazduhoplovnih entuzijasta iz Hrvatske puni društvene mreže.

– Nakon odluke da mi avion ostane u hangaru i da ne letim dobijam poziv Branitelja da se sastanem sa njima što prihvatam. Kada smo seli oni mi objašnjavaju da protiv mene lično nemaju ništa i da je problem petokraka na krilu, sve što ima veze sa tim kao simbolom i da se oni bune protiv toga. Saslušao sam ih, ponašali su se civilizovano i to je bilo to.

Na dan odlaska, u nedelju, okupilo se baš dosta ljudi. Velikom požrtvovanošću organizatora koji su pronašli tehničko rešenje za startovanje aviona vratili smo se bezbedno za Beograd i zatim za Novi Sad.

Ponavljam još jednom, svi su bili i više nego korektni, bilo im je neprijatno, kolege su me sve do jednog podržale a o besmislu uzimanja mog aviona kao simbola je već dosta i rečeno. Ja sam učestvovao na nekoliko aeromitinga u Hrvatskoj, nikada nismo imali ovaj problem, leteo sam u nastupima iznad Hrvatske i sa njihovom akro-grupom „Krila Oluje“.

Želim još jednom da pohvalim organizatore na njihovom ponašanju i gostoprimstvu. – rekao nam je na kraju Amidžić.

Vojska u lokalnom sukobu

U želji da čujemo komentare svih strana poslali smo juče zvaničan upit MORH-u (Ministarstvu odbrane Republike Hrvatske) ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor. Odgovori njihovog sektora za odnose s javnošću obično uvek stižu pravovremeno. Zvaničan izveštaj MORH-a na njihovm sajtu ni rečju ne pominje incident.

Kako saznajemo iz više izvora, incident u Sinju posledica je šireg lokalnog sukoba dve vazduhoplovne frakcije. Iako su, kao što se vidi iz komentara gospodina Panze, svi oni zapravo Branitelji, grupacija iz Splita uspela je da „iritaciju petokrakom“ digne na zabrinjavajuće visok nivo.

Da li su telefonski razgovori tog dana išli preko zvaničnog Zagreba i MORH-a ili su lokalna poznanstva u bazi HRZ-a u Divuljama bila dovoljna da se agregat koji je bio planiran unapred danima iznenada povuče, nije moguće nedvosmisleno rekonstruisati u ovom trenutku.

Činjenica da je jedna grupacija došla toliko visoko i na ovaj način zloupotrebila HRZ iznenadila je mnoge u Hrvatskoj. Ultimatum da ni jedna od HRZ letelica neće poleteti ukoliko G-2 bude leteo takođe je bio na prvu loptu komičan a onda i duboko razočaravajući.

Ispostavilo se naime da su se u 2016. godini ponovo „sukobila“ dva ratna vazduhoplovstva s tim da ovo drugo više ne postoji. Komedija je veća činjenicom da je na jednoj strani „sukoba“ stajao (za sukobe nezainteresovan) preduzetnik koji nije učestvovao u ratu 90tih, koji nema veze sa vojnom avijacijom i koji svoj restaurirani oldtajmer leti iz ličnog zadovoljstva bez ikakve podrške države Srbije.

Ispostavilo se da je on bio na korak od nečega što nekada mnogo moćnije JNA vazduhoplovstvo nije uspelo da uradi – da prizemlji HRZ.

Dvojna nebeska državljanstva

Da vazduhoplovci nemaju naciju potvrdilo se još jednom.

„Sinjski incident“ izrodio je nešto što stoji kao kontra izuzetno histeričnom letu u zvaničnim odnosima Srbije i Hrvatske. Izrodio je, a nekima potvrdio, da vazduhoplovni entuzijasti i profesionalci nemaju preko 20 godina star scenario emocija koji se od njih očekuje, već se druže, međusobno posećuju i kada je najbitnije – podržavaju.

Siguran sam da je osobama sa zadrtim i njima univerzalno pravičnim stavovima (koji su toliko iskonski ispravni iz njihovih nacionalnih uglova da kao takvi gotovo garantuju nove ratove i sukobe) subotnja priča jasna: u pitanju je simbol uništavanja (iz ugla Hrvata) i u pitanju je ponovo preterana reakcija Hrvata (iz ugla Srba).

Međutim, po sredi je nešto sasvim drugo.

Radi se o izuzetno primitivnom i nevaspitanom potezu koji je samo naizgled baziran na suštinskoj istorijskoj boli. Kao i kada je grupa protestanata razvila zastavu „Fuck NATO“ na najvećem aeromitingu u novijoj istoriji Srbije, u pitanju nije bio protest niti građanska izjava nezadovoljstva. U pitanju nije bilo demokratsko pravo izražavanja mišljenja već suštinsko nevaspitanje i nepoštovanje organizatora i njihovog truda. Vojska Srbije je tada brzo reagovala (što se ne vidi na snimku) dok je u Sinju Hrvatska Vojska bila saučesnik.

Organizovati bilo kakvo manje lokalno vazduhoplovno dešavanje na prostorima ex-Jugoslavije je neprofitabilan, veoma stresan i hrabar potez. Ugostiti kolege vazduhoplovce iz države sa kojom vlada hladni rat rečima u sred avgusta 2016. godine u Dalmaciji je dodatni izazov. Zbog svega ovoga hrvatskoj javnosti je pre potrebna debata o poštovanju rada vrednih entuzijasta i profesionalaca nego o simbologiji agresorskih aviona koja je po svemu kao takva besmislena (neću ovde pisati zbog čega, očigledno je) i koja je neosnovana budući da je samo nekoliko nedelja ranije iznad Varaždina leteo takođe Galeb G-2 sa istorijski preciznijom šemom JNA aviona sa sve petokrakom. I nije bilo nikakvog problema niti incidenta. U Varaždinu čiji su civilni objekti stradali od strane JNA na početku rata.

Sigurno je da će leto za nama ostati u sećanju neprijatnih manifestacija ličnih stavova ljudi koji bi pre želeli da ostanu u istoriji i ponovo dokazuju da su u pravu po svaku cenu (osetio sam to i na svojoj koži zbog ovog teksta). Bitnije od ovih agresivnih karaktera je činjenica da će prijateljstva, podrške i želje profesionalaca i entuzijasta da uživaju u vazduhoplovstvu bez politike i političkih sećanja kad-tad nadvladati.

Aeroklub Sinj i vazduhoplovci Sinja zaslužili su sve pohvale u odbrani upravo ovih principa koje bi neki tumačili i kao nad-vazduhoplovne.

Meni kao Srbinu ostaje da čestitam svim hrvatskim vazduhoplovnim entuzijastima koji su preko društvenih mreža izrazili masovno nezadovoljstvo ovim nepoštovanjem sinjskog aeromitinga i da istaknem ljude kao što je Branimir Ambreković i druge koji su svojim gostoprimstvom i stavovima najbolje definisali šta znači biti vazduhoplovac.

…a kako je bilo na aeromiitngu pogledajte u foto-reportaži Gorana Leša